​Karcinom krvi se teže prepoznaje

Oboleli od karcinoma krvi kasne s odlaskom kod lekara jer ovi tumori imaju nespecifične simptome koje pacijenti ne smatraju opasnim, poput bezbolnih uvećanih limfnih čvorova na vratu, ispod pazuha i u preponama, neobjašnjivog gubitka težine, groznicu i blago povišenu temperaturu, stalno kašljuckanje, glavobolje i bolove u kostima. Zato je bitno povećati svest građana o karcinomima krvi i njihovim simptomima, naglasila je Maja Kocić, predsednica Udruženja obolelih od limfoma LIPA, na konferenciji za medije održanoj povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv karcinoma krvi.

Statistika pokazuje da u svetu na svakih 35 sekundi jedna osobe dobije upravo novu dijagnozu i da je zato važno „osluškivati” svoj organizam i javiti se lekaru na vreme kako bi lečenje počelo što ranije. Uz to, važan je kvalitet lečenja i života obolelih, pa je Udruženje LIPA sprovelo anketu koja će im dosta značiti zbog edukacije bolesnika.

Istraživanje je pokazalo da su najčešći neželjeni efekti terapija gubitak kose (75,5 odsto), mučnina i povraćanje (60,2 odsto) i slabost i bol u mišićima (52,5 odsto).

Od drugih zdravstvenih problema koji su posledica bolesti ili primljenih terapija, najviše pacijenata, od 872 uspešno anketirana u toku terapije, imalo je problem s perifernom neuropatijom, a 22 odsto probleme s vidom nakon završetka lečenja. Oko 55 odsto ispitanika tvrdi da se suočava s ozbiljnim strahom od vraćanja bolesti.

– Svoje strahove i probleme pacijenti najčešće dele sa članovima porodice, a udruženju pacijenata u vezi s problemima s kojima se suočavaju javilo se 19,8 odsto pacijenata. Interesantno je da je 68,4 odsto ispitanika nakon dijagnoze prihvatilo zdravije stilove života – naglasila je Kocićeva.

Kako je istakla dr Zorica Cvetković, načelnik Službe hematologije Kliničko-bolničkog centra Zemun, iako su lekari-hematolozi u prethodnom periodu radili u kovid bolnicama s obolelima od korone, pacijentima su uspevali da izađu u susret i obezbede nastavak lečenja.

– Među obolelima od kovida bilo je bolesnika s leukemijama, limfomima i drugim bolestima krvi i nijedan pacijent nije ostao bez dijagnostičkog nadzora hematologa. Teške su bole kliničke slike ovih bolesnika koji su uz to dobili i kovid – kaže dr Cvetković.

Predstavnici udruženja pacijenata ističu da postoji ogromna potreba za uvođenjem standardnog protokola o količini informacija koja mora da bude saopštena pacijentu prilikom posete kada mu se saopštava dijagnoza limfoma. Lekar mora pacijentu da predoči sve terapijske opcije, s posebnim osvrtom na eventualne neželjene efekte koje pacijent može da očekuje.