Nedelja, 01.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Stradanje Srba osvedočeno u stihovima

Genocid nad našim narodom u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (1941-1945) Jelena Kovačević prikazala je u 41 pesmi, a njih tridesetak je dokumentovala izvodima iz istorijske literature i arhivske građe
Јелена Ковачевић (Фото: Приватна архива)

U široj javnosti dosad neviđen spoj književnosti i svedočenja iz srpske stradalničke istorije napravljen je u nedavno izdatoj zbirci pesama ,,Stradanje”, Jelene Kovačević, istoričara, arhiviste i pesnika. Genocid nad srpskim narodom u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (1941-1945) Kovačevićeva je prikazala u 41 pesmi, a njih tridesetak je dokumentovala izvodima iz istorijske literature i arhivske građe. Pesnikinja, rođena 1988. godine u Bajinoj Bašti, zaposlena je u Arhivu Jugoslavije u glavnom gradu. Diplomske i master studije završila je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Zbirku je, u tvrdom povezu, objavilo Udruženja građana „Jadovno 1941”. Oni su prepoznali želju Kovačevićeve da ostavi trag o pokoljima i zločinima izvršenim nad Srbima u Petrinji, Jajcu, logorima Jasenovac i Slano, Glini, Dvoru, Trebinju, Miloševićima i Starom Brodu, Bosanskom Petrovcu, Prebilovcima, Bosanskom Brodu, Sunji, Drakseniću, Stolcu, Bihaću, Glamoču i Bosanskoj Gradiški. Zbirka ,,Stradanje” nastala je iz tuge i bunta usled tišine o stradanju našeg naroda, naglašava za „Politiku” autorka.

– Ne poznajući svoje pretke, ono što su kroz život prolazili, načine kojima su se sa nedaćama borili i pravoslavlje koje ih je čuvalo, izgubljeni se tražimo u tuđini, tačnije nestajemo. Priča o našim žrtvama nije istorija, kultura u bilo kom vidu već naš život. Sećanje na pretke nije puko sećanje i pominjanje već zajednički život u duhovnoj zajednici živih i mrtvih. Bez obzira na to što moje ognjište nije stradalničko, ja sam potomak žrtava i moja obaveza i htenje je da stihom, proizašlim iz istorijskog dokumenta i literature, tu našu duhovnu zajednicu osnažim – dodaje ona.

O stradanju Srba od ustaških zlikovaca u jamama i logorima propevala je od bola i tuge Jelena Kovačević na jedinstven način, zato što je dokumentovala svoje pevanje, smatra Borivoj Rašuo, magistar političkih nauka i pesnik. Pevanje i stradanje boji i označava ovaj dragoceni zapis koji sam sobom postaje i ostaje deo nacionalne svesti i pamćenja, smatra Rašuo.

– Izveštajno i proročki pevao je Aleksa Šantić poznajući srpsku sudbu „i grobovi naši boriće se s vama”, taj pev dopevava i nastavlja pesnikinja Jelena Kovačević – smatra Rašuo.

U predgovoru dela, dopisna članica Srpske akademije nauka i umetnosti prof. dr Mira Radojević, sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, ističe da je posebno važno pružanje otpora relativizovanju žrtava, njihove brojnosti, nacionalne pripadnosti i vlastitih imena. Nije, kaže, slučajno što su logorašima, gde god da su bili zatočeni, najpre oduzimana imena, čime su pretvarani u brojeve.

– Upravo zato, značajno je svako ime, jer se nedužnima time vraća deo otetog dostojanstva i često vrlo jasno obrazlaže razlog zbog kojeg su umoreni. Ta potreba i dug, treba reći, višestruki su: civilizacijski, moralni, nacionalno-politički i naučni. Osim istorijske nauke, u tome može mnogo pomoći i lepa književnost, kako proza tako i poezija, dokazujući da svaki vid stvaralaštva, naučnog ili umetničkog, ima humanističku svrhu u borbi protiv zla. Štaviše, književna dela lakše „prodiru u dušu” od naučnih, potvrđujući misao Isidore Sekulić da je najbolja istorija jednog naroda napisana u njegovoj književnosti – ističe prof. Radojević.

Najzad, kaže ona, književnost svojim čitaocima šalje ubedljiviju etičku poruku, a na tvrdnje po kojima i zločinci zaslužuju hrišćanski oproštaj odgovara podsećanjem da pokajanje predstavlja uslov oproštaja.

Pesnikinjina hrabrost i bojažljivost pokazane u isto vreme su zadivljujuće, ističe profesor filozofije Radinko Krulanović, izvršni direktor „Glasnika” i knjižare Matice srpske – Društva članova u Crnoj Gori. Njena hrabrost se, kako kaže, ogleda u tome što je spremna da se ispreči ispred zločinačke ruke i poturi svoju pesničku reč kao štit. Ona se pokazuje i u želji da pesnički odsluži opelo za ubijene, pitajući se sa velikim i opravdanim strahom ‒ Je li dostojna?

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Stole
Bravo Ridjana!
Милован ЛУКИЋ
Јелена је бисер који ће временом још више и лепше засијати, на добробит и освешћење овог нашег вишеструко страдалног, а ипак успаваног народа.
Џони
Браво!
Sofija
Bravo Jelena! Hvala Udruzenju Jadovno!
Вера
Дубоко су ме дотакле речи ове изузетне песникиње, мислиоца: ”изгубљени се тражимо у туђини, тачније нестајемо” и ”Сећање на претке није пуко сећање и помињање већ заједнички живот у духовној заједници живих и мртвих.” и ”ја сам потомак жртава”. Волела бих да прочитам њене песме. И ја мислим колико ценимо себе сада толико треба да ценимо и наше претке чији смо потомци јер без признавања и неговања овог сазнања нема нам опстанка, а писани језик, књижњвност и вера су сведоци нашег постојања.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.