Utorak, 03.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Neprolazna intrigantnost Beogradskog enformela

Osam poznatih autora i njihovih tridesetak slika iz privatnih kolekcija dočekuju posetioce u Modernoj galeriji Beograd na Doćolu Vera Božičković Popović, „Iz slike u sliku”, 1964, Zbirka Noveski Mića Popović, „Porušeni mostovi”, 1964, Zbirka Noveski
Вера Божичковић Поповић, „Из слике у слику”, 1964, збирка „Новески” (лево), Мића Поповић, „Порушени мостови”, 1964, збирка „Новески”

Više od tridesetak slika različitih formata – sve su ih naslikali pripadnici Beogradskog enformela i sve su iz privatnih kolekcija, dakle izuzetno retko viđane – dočekuje posetioce sve do 15. juna u Modernoj galeriji Beograd na Doćolu (Strahinjića Bana 8). Poznata osmorka koju su činili slikari Miodrag Mića Popović, Vera Božičković Popović, Lazar Vozarević, Zoran Pavlović, Živojin Žika Turinski, Branislav Branko Protić, Vladislav Šilja Todorović i Branko Filipović Filo, zajedno sa Lazarom Trifunovićem i njegovim kritičkim osvrtima, kreirala je postulate jedne od prvih „poetika pobune”. Pobune u vezi sa egzistencijalističkim nemirom i pesimizmom, u kojoj se sumnja u postojeći poredak stvari i sistem vrednosti, a koja se manifestovala u radikalnom obliku antislike i koju u istoriji naše umetnosti dovodimo u vezu sa krajem pedesetih i šezdesetih godina 20. veka.

Budući da se ova postavka dešava gotovo šezdeset godina posle prve izložbe „Enformel – mladi slikari Beograda”, koju je 1962. u Galeriji Kulturnog centra Beograda organizovao i osmislio upravo Trifunović, reč je i o prijatnom podsetniku na grupu stvaralaca koja je svojim nastojanjima ostavila značajan trag.

– Posredstvom ove izložbe, ali i knjige „Polemički konteksti Beogradskog enformela” autorke dr Vesne Kruljac, u izdanju fondacije Vujičić kolekcije, koja je u međuvremenu promovisana, Beogradski enformel ponovo je došao u žižu. Jer to je vrlo značajan fenomen koji je i do sada zahvaljujući kritičarskim uvidima i valorizacijama Trifunovića bio kvalitetno obrađen, a sada je i dopunjen ovim novim štivom – kaže nam Ješa Denegri, istoričar umetnosti.

O ovom vidu apstrakcije, zasnovanom na istraživanjima materije i tehnološkim eksperimentima, to jest primeni materijala koji nisu tipično slikarski i nekonvencionalnim operativnim postupcima, on dalje, u vidu svojevrsnog vremeplova, priča:

– Počeci Beogradskog enformela vežu se za rane šezdesete godine i samostalne izložbe Miće Popovića i Vere Božičković, i pre toga Branislava Protića u Novom Sadu. Prodor doživljava te 1962. izložbom Trifunovića u Kulturnom centru Beograda, da bi on istorizaciju enformela upriličio na retrospektivnoj izložbi „Enformel u Beogradu” u Paviljonu „Cvijeta Zuzorić” 1982. U vreme svoje pojave pokret je dočekan nizom negativnih reakcija sa nekoliko strana. Akademski umetnički krugovi su u njemu videli degradaciju estetskih i likovnih kvaliteta slike, jedan deo kritike nije bio spreman za takav tip slikarstva koji nije negovao klasične vrednosti, a kulturno-politička scena u enformelu je videla jednu vrstu umetnosti koja se suprotstavljala ustaljenoj političkoj, društvenoj i duhovnoj atmosferi. To je dovelo do čuvenog napada Josipa Broza Tita na apstraktnu umetnost u novogodišnje vreme 1962. na 1963, u srži gde se našao Beogradski enformel. Sve to dalo je enformelu jednu veoma intrigantnu notu koja ga prati i danas.

U galerijskom prostoru zastupljeni su i veliki, kapitalni, ali i manji formati, a svi radovi zajedno po načinu na koji su prezentovani jasno ukazuju na dve faze razvoja Beogradskog enformela, njegov uspon i takozvano „dugo odumiranje”, kako je to formulisao Trifunović. Dobar deo dela koja su izložena nalazi se u kolekciji Vojislava Noveskog (koji je i autor izložbenog projekta), ostala pripadaju različitim vlasnicima. Kao najmarkatnija dela naš sagovornik ističe rani rad Branka Protića iz 1957, potom dve slike Vere Božičković Popović, jedna iz 1960, a druga velikog formata, kao i dva dela Miće Popovića, za koja se sada saznalo da su bila deo jedne međunarodne kolekcije u SAD, da bi nedavno bila otkupljena i vraćena u zemlju.

Kako Denegri dodaje, dosadašnja stručna vođenja koja su organizovana bila su prilično posećena, što govori u prilog tome da interesovanje za ovaj period našeg stvaralaštva i autore koji su ga obojili svojim delovanjem ne jenjava, naprotiv.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milan Matić
Nisam stručnjak, ali koliko je meni poznato osnivać enformela i najveći talenat kod nas je bio Slobodan Garašanin. Ovde se čak ni ne spominje!?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.