Petak, 17.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Podići svest o kulturnom nasleđu kao identitetskom nasleđu

Високи Дечани (фото А. Васиљевић)

Podizanje svesti o kulturnom nasleđu je veoma važno za razumevanje nacionalnog identiteta Srbije, sadašnjosti i planiranja budućnosti i stvaranja intenzivnog odnosa zajednice i pojedinca, zaključeno je danas na onlajn konferenciji „Kulturna baština Srbije: Snaga srednjovekovnog nasleđa”.

Kako je zaključeno, srednji vek ima tesnu povezanost sa nacionalnim identitetom jer je to period specifičnog duhovno-istorijskog konteksta, koji je odigrao važnu ulogu u razvijanju svesti o značaju prošlosti, a samim tim i o nacionalnoj baštini.

Konferenciju je otvorila pomoćnica ministarke kulture i informisanja za kulturno nasleđe i digitalizaciju Danijela Vanušić, koja je istakla da Ministarstvo kulture i informisanja kontinuirano opredeljuje sredstva za radove na očuvanju, konzervaciji i restauraciji srednjovekovnih spomenika, kao i onih koji su upisani na Listu Svetske kulturne i prirodne baštine.

„Verujem da ćemo zajedničkim i sinhronizovanim delovanjem Ministarstva, institucija zaštite, SPC, kao i brojnih naučno-istraživačkih instituta u Srbiji, uspeti ne samo da očuvamo srednjovekovno kulturno nasleđe Srbije, već i da razvijemo sve njegove potencijale: kulturne, istorijske, ekonomske, ali i turističke”, istakla je ona, posebno naglašavajući turistički potencijal kulturnog dobra.

Vanušić je istakla da su zbog svojih izuzetnih vrednosti, na Uneskovu listu upisani srpski srednjovekovni manastiri Dečani, Gračanica, Pećka Patrijaršija i Bogorodica Ljeviška, kao i nacionalna relikvija, Miroslavljevo jevanđelje, prenosi Tanjug.

O tome koje se još znamenitosti u Srbiji mogu naći na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine govorio je istoričar Dejan Ristić, ispred Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograd.

On je naveo da je Srbija izuzetno bogata kulturnim nasleđem koje je široko rasprostranjeno po čitavoj Srbiji bilo da se radi o sakralnim ili svetovnim objektima.

Dodao je da su lokaliteti ili u reprezentativnom stanju kao što je Golubac, ili u veoma lošem stanju, devastirani ili pretvoreni u deponije, naročito na jugu, u centralnoj Srbiji i na Kosovu, a primer je Maglič u dolini Ibra.

„Manasija po svim kriterijumima može da konkuriše da se nađe na Uneskovoj listi, ali je mi obnavljamo više od 70 godina, i još nismo blizu kraja”, istakao je Ristić ukazujući na višedecenijsku nebrigu.

Podvukao je da je edukacija javnosti i bolja koordinacija između institucija i stručnjaka ključna za podizanje svesti o kulturnom nasleđu kao identitetskom nasleđu.

Na skupu je govorila i direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Dubravka Đukanović koja je istakla da će kulturni predeo Bača biti nominovan do kraja sledeće godine.

Takođe, planira se i druga nominacija koja se realizuje sa Hrvatskom, Rumunijom i Bugarskom, a čini je 30 lokaliteta u svim dunavskim zemljama nekadašnje granice Rimskog carstva, kao i arheološko nalazište Caričin grad kod Lebana.

Predsednik komisije Srbije za saradnju sa Uneskom Goran Milašinović podsetio je da je Srbija članica Uneska od 2000. godine, a da je ono što predstavlja smetnju kada se radi o saradnji sa Uneskom nedostatak stručnih ljudi.

On je dodao da se u narednom periodu planira nominacija što većeg broja kulturnih dobara, kao i revizija temptativne liste, koja ima univerzalnu vrednost, budući da Srbija predstavlja kulturnu riznicu.

 

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Стеван
Није добро речи: верујем да ћемо очувати културна добра на КиМ, већ: Очуваћемо културна добра на КиМ па ће тако и бити.
Sasa Trajkovic
Култура је уз етику и морал највећа колетерална штета ове деценијске транзиције која није утемељена на наслеђу и традицији већ помодарстви и стварањем једног потрошачког друштва и материјалистичке културе. Сведоци смо да се све трасдиционалне вредности управо морал и етика проглашавају агресивним медијским кампањама као нештро ретроградно и превазиђено а новим нео либералним законима усвојеним по диктату из Брисела напада се и суштина националног идентитета а то је језик као културна баштина.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.