Nedelja, 25.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
NOĆNI ŽIVOT BEOGRADA KROZ ISTORIJU

Sutereni i podrumi – utočišta zakletih noćobdija

Na prelazu iz petka u subotu ko je hteo mogao je da obeleži 118 godina od Majskog prevrata koji je, osim dinastičke smene, doneo i značajne promene u kafanskom životu prestonice
У подруму „Два јелена” окупљали су се актери сваке премијере Народног позоришта (Фото Н. Марјановић)

Stariji Beograđani sigurno pamte poslastičarnicu „Žubor cveća” na mestu gde se Njegoševa uliva u Ulicu kralja Milana, a pravi „trećepozivci” da je u njoj mogla da se pojede valjana baklava, tulumba, krempita, torta, žito sa šlagom, alva sa sudžukom... ali jedino po danu! Jer, to dečje carstvo se po mraku tesnim basamacima selilo u podrum, gde se pretvaralo u gnezdo poroka, daleko od očiju i ušiju nešto smernijih sugrađana. Ali, ni najstariji se ne mogu setiti da je ta mimikrija nasleđena, da je preuzeta iz komšiluka!

Takoreći vrata do vrata, našla se i kafana „Polet”, koja je u beogradskom šifarniku zavedena kao „Dalmatinski podrum” jer je gostima, uz roštilj i pečenje, nudila i morske specijalitete. Odrednicu „podrum” ponela je jer se u njoj sve odvijalo upravo u podrumu ili na galerijama uokolo, dok je sa ulice „objekat” ličio na bezazleni bife u koji su naivni privodili i mališane na malinu sa sodom (ili „dečji špricer”), a docnije i na kabeze, flaširano-gazirane bućkuriše.

Ta kafana je stara koliko i zdanje nad njom, a najverovatnije je počela s radom posle Velikog rata. Na pročelju zgrade do nje stoji natpis, kao nekakva važna poruka – „Društvo za ulepšavanje Vračara” koje je osnovano u to doba, a vršnjakinje su, pa zato.

Međutim, slabo je poznato da je „Polet” nikao nad rakom malo starije posestrime. Jer, na tom mestu je do početka prošlog veka bila oficirska menza namenjena društvu iz negdašnjeg Oficirskog doma, današnjeg SKC-a (Studentskog kulturnog centra) sa suprotne strane Glavne ulice.

Ni to se ne bi znalo da nije starog kafedžije Đorđa Miloševskog, koji je duže od tri posleratne decenije upravnikovao „Poletom” i postao njegov najrevnosniji hroničar.

Kafana „Polet” najverovatnije je počela s radom posle Velikog rata (Foto M. Spasojević)

Zaverenički klub

Uz setne priče kako se u njegovo vreme trošilo najmanje četrdesetak litara zejtina, pet boca maslinovog ulja i po četiristo kilograma girica na dan, a vino i da se ne spominje (zbog ugleda i poreza), podsetio je da su se u toj menzi najčešće okupljali urotnici planirajući – Majski prevrat! Nisu to mogli u Oficirskom domu jer su u njemu bile i odaje glavnokomandujućeg Srpske vojske, dakle kralja Aleksandra Obrenovića, nisu smeli ni po danu zbog lojalnih oficira niti u tišini jer se u njoj šapat najdalje čuje. Tako su svoje mračne planove kovali i iskovali u komšiluku, u menzi, skriveni dolamom noći... jer je u „matičnom zdanju” postojalo danonoćno dežurstvo, a ne ide da nam oficiri ginu bez ispaljenog metka, odnosno da nam skapavaju od gladi... naročito žeđi.

Priča o Crnoj ruci i „Moruni” preselila se u „Proleće”, na Varoš kapiju, gde se istoimena kafana i danas nalazi, ali je izgleda većim delom bila ispredana u rečenoj oficirskoj menzi.

To postaje izvesnije ako se zna da je još za kralja Milana Obrenovića prokopan podzemni tunel koji je povezivao kraljevski dvor sa prostorijama Glavnog štaba u Oficirskom domu da se suveren ne bi bespotrebno izlagao opasnostima sa pretrčavanjem ulice, isti onaj kojim su zaverenici i ušli u Stari konak, ubili kralja Aleksandra, kraljicu Dragu i 208 vojnika koji su izgleda znali šta se sprema, ali nisu pristajali da pogaze zakletvu.

Taj tunel je odmah nakon prevrata delimično zarušen, kako se novom kralju Petru Karađorđeviću ne bi prikazala moguća „repriza”, a oficirska menza sravnjena sa zemljom za opomenu budućim zaverenicima, ako ih ikako bude. Tunel postoji i dan-danas, ali mu je ulaz iz Oficirskog doma odmah nakon poslednjeg svetskog pokolja betoniran jer se u Stari dvor, današnje zdanje Skupštine grada, uselio Prezidijum FNRJ, a i njegove članove je neko mogao da uzme na nišan.

Za oficirski kor je nešto ranije izgrađen monolitni Dom nadomak Pozorišnog trga, s „menzom” na kojoj im mnogi i danas iskreno zavide, a uz to i sa radnim vremenom koje bi narušilo ugled čak i nevinim civilima, ako bi ih nevoljno prigrlili na svoja prsa.

Stari konak (Foto „Bio jednom jedan Beograd”)

Svi naši podrumi

S tim u vezi je i otkriće da je većina beogradskih noćnih utočišta bila u podrumu ili bar u suterenu – „Papuk”, „Central”, „Resava”, „Ruski car”, „Zona Zamfirova”, „Gradski podrum”, „Gradska kafana”, (pa „Ineks”, a danas ko zna šta), „Prešernova klet”, „Šumatovac”, „Split”, „Pod lipom”, „Dva jelena”, Studentski klub u Ulici 1.300 kaplara... a isticao se i Klub književnika ili kod Bude i Ive.

U tom klubu, u podrumu dostojanstvene vile u kojoj stoluje Udruženje pisaca, jednom je zatečen Tirke, naš genijalni kolega poznatiji kao Bogdan Tirnanić, kako zuri u staklenik kojim je bio prekriven stolnjak pred njim. Pio je viski, moglo se u to vreme, ili je možda uživao blagodeti veresije? Kako bi proverio da li je reč o ilegalnom „kreditiranju klijentele”, neki naivac ga je upitao zašto tako revnosno zalazi u Klub književnika, na šta mu je Tirke dao jedini mogući odgovor – „Zato što imaju izvrstan roštilj” – pa zazvao turu srče za obojicu!

Donji, glavni pogon „Centrala” u Čika Ljubinoj ulici upamćen je kao jedini podrum pod kapom nebeskom koji je – prokišnjavao?! Pretesni separe u dnu kafane, namenjen zaljubljenim parovima i zakletim ogovaračima svega i svakog, nalazio se pod negdašnjim oknom kroz koje je stanarima ovog zdanja nekada istovaran ćumur, a kad je podrum promenio namenu kaldrmdžije nisu valjano obavile posao na „zaptivanju”. Zato se, naročito u jesen, često događalo da gost zorom izviri iz kafane iskisao kao crkveni miš. Tu su se skrivali stariji studenti i mlađi profesori Filozofskog i Filološkog fakulteta, i ostali bašibozuk Beogradskog univerziteta pojačan armijom simpatizera visokog školstva, a zabasao bi ponekad i neki političar pri kraju karijere.

U podrumu kafane „Dva jelena” okupljali su se akteri svake premijere Narodnog pozorišta, pojačani članicama Baletskog ansambla kao cvetovima u reveru, koliko da se izduvaju i odmore pred nadolazeći radni dan i puste probe novih predstava i starih pozorišnih smicalica. U tom podrumu su se mnoge tragedije premetale u komedije, i obratno, naročito kada bi nepozvan banuo intendant.

Oficirska menza namenjena društvu iz negdašnjeg Oficirskog doma bila je na mestu današnjeg Studentskog kulturnog centra (Foto „Bio jednom jedan Beograd”)

„Gradska kafana” se raščula po svratištima veselih Beograđana kada je jedne noći Miodrag Maksimović, zvani Maks, čuveni novinar „Politike”, od kelnera zaiskao razni provijant za sebe i društvance – na arapskom jeziku! Čovek se zbunio, pa šapatom zamolio da mu neko prevede narudžbinu, što je na sebe preuzeo Grga Vlahović, spomenuvši prethodno da je gospodin s pozlaćenim naočarima na nosu ambasador izvesne prebogate arapske zemlje, a da njegova ekselencija izvoljeva po konjak za sve, dve buteljke vina i sifon, srpske salate, papričice u ulju i dve kile prasećeg pečenja. Nedugo zatim, tu se tobož slučajno zadesio upravnik objekta, pa snishodljivo upitao da li su gosti zadovoljni, na šta mu je njegova ekselencija odgovorila „mašala”. Ni konjak niti prasetina nisu uspeli da ga navedu da makar malo posumnja. Ma, zamalo da zatečene goste počasti „na račun kuće”, odnosno „Ineksa”. A nije, plaćeno je sve do poslednjeg dinara, uz bakšiš od kojega se ni sultan ne bi postideo. Samo je ova priča sačuvana u srcima preživelih kao uspomena na Maksa, na „Gradsku kafanu”, na sve naše podrume.

Možda bi neko nesklon čitanju, a takvi su u većini, upro prst sumnje na akademika Aleksandra Deroka kao zakletog noćobdiju, zbog njegove kultne pripovetke „Mi dole, po podrumima”, ali čestiti profesor je predavao na tehničkim fakultetima i zalazio „Kod Bokelja” i u „Orašac”, a kao što se zna, te kafane nisu imale podrumska konačišta.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.