Ponedeljak, 25.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: dr RADOJE DRMANAC, genetičar

Čitanje DNK zapisa čuva zdravlje i prepoznaje bolesti na vreme

Da bismo živeli zdrav život, moramo da živimo u skladu s našim genima ili da probamo da ih promenimo, a za to je potrebno da ih sve „pročitamo”. – Sada može ranije da se prepozna da li će neko dobiti rak i koji su najbolji načini za „ubijanje” kanceroznog tkiva
Радоје Дрманац (Лична архива)

Veliki broj srpskih lekara i naučnika angažovan je u najpoznatijim kompanijama širom sveta i zahvaljujući njima došlo je do značajnih otkrića koja su uticala na poboljšanje načina za otkrivanje bolesti i novih terapija za lečenje.

Zahvaljujući jednom od njih, dr Radoju Drmancu, genetičaru i rukovodiocu Naučnog sektora u kompaniji „Kompletna genomika” u Americi, jednom od najboljih svetskih eksperata za efikasno čitanje DNK, mnoge stvari su pokrenute i u Srbiji. A pre svega uticao je na to da Pekinški institut za genomiku, koji je svetski lider u sekvenciranju genetskog materijala za istraživanje virusa, u našoj zemlji pomogne u osnivanju laboratorije „Vatreno oko” u Kliničkom centru Srbije, gde se radi veliki broj raznih testiranja na kovid 19. U razgovoru za „Politiku” ovaj stručnjak svetskog glasa ističe da sve ukazuje na to da je ovaj nezgodni virus, koji se tako uspešno širi, već poctigao skoro najveću efikasnost. „Zbog toga se ne menja previše i sadašnje magične vakcine, specijalno RNK vakcine, dovoljno su uspešne za sve poznate varijante ovog virusa”, ističe dr Drmanac.

Šta smo još naučili o kovidu 19?

Razvili smo bolje lečenje. Takođe, pokazalo se da je nošenje dobrih maski u zatvorenim prostorima i u velikim gužvama jedna od najboljih zaštita. Zato treba nastaviti tu dobru praksu jer ćemo smanjiti i širenje gripa i drugih bolesti koje se prenose vazduhom.

Zašto je bitno sekvencioniranje (čitanje) genetskog materijala osobe za istraživanje virusa?

Čitanje genetičkog materijala virusa omogućava nam da pratimo adaptaciju virusa tako da možemo ranije da primenimo mere zaustavljanja njegovih novih genetičkih varijanti. Istovremeno čitanje gena ljudi koji imaju teške simptome pomaže nam da unapredimo dijagnostiku i tretman. Ako ne čitamo gene, to je kao da operišemo prelom kostiju bez prethodnog snimka.

Pekinški institut za genomiku pomogao je da se u KCS-u otvori laboratorija „Vatreno oko”. Kakva je vaša povezanost s ovim institutom?

Pekinški institut za genomiku preselio se u Šendžen (na jug Kine, blizu Hongkonga) 2007. godine i od tada koristi ime BGI. Godine 2013. BGI je kupio „Kompletnu genomiku”, kompaniju koju sam osnovao 2006. u Silikonskoj – Silicijumskoj dolini (Kalifornija) u saradnji s jednim biznismenom. U toj firmi smo razvili najefikasnije čitanje ljudskog genetičkog materijala. Posle kupovine postao sam deo menadžmenta kompanije BGI i moj tim je nastavio s unapređivanjem ove tehnologije. Pošto sam znao da BGI ima „Vatreno oko”, predložio sam mojim kolegama iz Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo (IMGGI) i molekularne biologije u Beogradu da se uspostavi saradnja s Vladom Srbije za dobijanje ove laboratorije za efikasnu dijagnozu kovida 19, za testiranje velikog broja ljudi (više od 2.000 testova dnevno). Jelena Begović, direktorka IMGGI, preuzela je ovaj projekat i napravila izuzetan uspeh. Laboratorija je osnovana za nekoliko meseci.

Od 1987. godine postali ste autor više od 30 patenata i dobili ste više miliona dolara za razvoj naprednih tehnologija za sekvencioniranje genoma. O kakvim je patentima reč?

Celu karijeru sam posvetio razvijanju efikasnijih tehnologija za čitanje DNK (gena i genoma) uključujući pripremu DNK za sekveniranje. To su biohemijski patenti kao što je pravljenje čipova s milijardama DNK molekula u obliku nanoloptica koje omogućavaju jeftino paralelno čitanje preko 100 humanih genoma zajedno u jednom danu, na jednom instrumentu. Drugi primer je nova biohemija čitanja DNK „slova” pomoću specijalnih antitela koje smo razvili 2018. godine. Ovi patenti (koje druge kompanije ne mogu da koriste) daju kompetitivnu prednost BGI da uradi najjeftinije čitanje gena.

Gde bi danas bila Srbija da ste svoje patente ovde realizovali?

Vrlo je važno za sve zemlje da učestvuju u razvoju i korišćenju novih tehnologija u barem nekim oblastima. Investicije moraju da budu dugoročne. Drago mi je da je to sada prepoznato od strane Vlade Srbije. Bilo bi izuzetno korisno da sam mogao da ostvarim sav ovaj razvoj u Srbiji ranije, ali ni mnogo veće zemlje poput Francuske i Nemačke nisu učestvovale u razvoju ove nove tehnologije koja zahteva integraciju mnogih elemenata. Srećan sam što kroz kompaniju BGI Srbija dobija po pristupačnoj ceni najefikasnije čitanje gena, čiji sam razvoj započeo u Beogradu pre 30 godina.

Zalagali ste se za to da naša država ne treba da bude poslednja već među prvima koja će raditi analize i da treba da osnuje centar za testiranja?

Genetičko testiranje bazirano na efikasnom čitanju DNK ljudi, patogena i svih drugih organizama važno je za personalizovano održavanje zdravlja i prevenciju bolesti, a takođe i za buduću ekonomiju. Srbija ima naučnu osnovu za uvođenje ovih tehnologija koje su sada postale dostupne posle 30 godina razvoja, specijalno u poslednjih osam godina posle spajanja „Kompletne genomike” sa kompanijom BGI i ogromnim investicijama koje su dostupne u Kini.

Vi ste zapravo osmislili metod za brzo i efikasno čitanje DNK zapisa svake osobe. Zašto je to važno?

U našoj DNK je zapisan program koji fleksibilno kontroliše razvoj i funkcionisanje svih naših tkiva. Taj program interpretira razne signale i adaptira naše telo promenama u sredini u kojoj se razvijamo i živimo. Neke osobe se bolje prilagođavaju jednoj, a druge drugoj sredini. Da bismo živeli zdrav život, moramo da živimo u skladu s našim genima ili da probamo da ih promenimo ako nema drugog rešenja. Za to je potrebno da pročitamo sve naše gene. Da bi čitanje gena postalo rutina i osnova dužeg zdravog života, ono mora da bude tačno i po dostupnoj ceni. Efikasnost čitanja je ključna. Sada smo skoro milijardu puta efikasniji nego pre razvoja ovih novih tehnologija.

Da li je baš svakoj osobi sve o njoj zapisano u genima?

Naš genetički program nosi zapis koji nije potpun već podrazumeva životnu sredinu i način života u kome je evoluirao tokom miliona godina. Takođe, slučajne mutacije i oštećenja tkiva u toku života ne mogu se predvideti čitanjem nasleđenog genoma. S druge strane, „čitanje” DNK omogućava i praćenje molekularnog stanja naših tkiva u toku života, ne samo kakve gene imamo nego i koji su geni sada aktivni tako da putem ovog efikasnog čitanja DNK pratimo zdravlje na molekularnom nivou da bi ga bolje održavali. Takođe, možemo ranije da prepoznamo, na primer, dobijanje kancera i da saznamo kako najbolje da ubijemo svako specifično kancerozno tkivo.

Ako neko ima „loš” gen za razvoj neke bolesti, da li to može da se popravi?

U nekim slučajevima može putem genske ili ćelijske terapije. I to je oblast koja se sve više razvija i povezuje s dostupim čitanjem genoma.

Analiza gena je pre 15 godina koštala milion dolara. Koliko sada košta i da li je svima pristupačna?

U BGI postigli smo najnižu cenu analize svih ljudskih gena. Prošle godine na prestižnoj naučnoj konferenciji na Floridi predstavio sam naše dostignuće od 100 dolara po testu, što je pet puta niže od prethodnog rekorda. U BGI imamo cilj – čitanje genoma za sve ljude. Već radimo na dostizanju još dostupnije cene od 10 dolara po testu.

Zašto je bitno da se DNK zapis još nerođene bebe sačuva u kompjuteru i koristi ako zatreba?

Što ranije znamo naše gene (pre rođenja je najbolje), znaćemo kako da sprečimo neželjene interakcije gena i sredine koje bi vodile u bolest (na primer šta beba ne sme da jede ili koji dodaci ishrani su za tu bebu obavezni). Ovo je pogotovo važno za oko pet odsto začeća koja nose vrlo negativne mutacije genetičkog zapisa. U najtežim slučajevima gde ne postoji lečenje roditelji mogu da odluče da se trudnoća prekine.

Kako ste došli na ideju da osmislite ovako važnu stvar? Da li je tačno da ste to odlučili u restoranu „Desetka” u Beogradu dok ste razgovarali s kolegama?

Da bi se nešto novo osmislilo, morate biti u to „udubljeni”. Dve-tri godine pre tog „eureka” trenutka stalno sam razmišljao o tome da mora da postoji efikasniji način čitanja celokupne DNK nego „ručno”, parče po parče. Razgovor u restoranu „Desetka” u februaru 1987. godine s jednim kolegom, Dejanom Nizetićem, koji je razmišljao kako da koristi tada novu tehnologiju za DNK umnožavanje (PCR), proizveo je varnicu i naterao me da razmišljam o tome kako da koristim elemente PCR-a (biblioteku kratkih sintetičkih DNK) za novo efikasno DNK sekvenciranje. Još važnije od prve varnice bila je opsesija novim mogućnostima i fokus na to da se ideja realizuje. Jedna varnica treba da proizvode puno novih varnica da se nova tehnologija realizuje u praksi. Moja druga varnica se desila godinu dana kasnije u Institutu za molekularnu genetiku kad sam osmislio jedan pristup za biohemijsko pravljenje milijardi DNK klonova u jednoj epruveti. To je omogućilo efikasno pripremanje DNK za čitanje milijarde DNK molekula na jednom mikroskopskom staklu.

Koliko je od tog trenutka do danas bio težak put da postanete jedan od najboljih srpskih naučnika?

Pre svega hteo bih da kažem da mi je drago da sam upornim fokusiranim radom koji sam započeo u Srbiji postao jedan od svetskih eksperata za efikasno čitanje DNK, jedne od najvažnijih tehnologija za budući duži i bolji život ljudi. Mislim da Srbija ima puno uspešnih naučnika iz raznih oblasti nauke i tehnologije. Od detinjstva sam cenio naučna i tehnološka dostignuća. Izuzetne studije molekularne biologije na Biološkom fakultetu u Beogradu uputile su me u pravcu analiziranja DNK. Institut za genetičko inženjerstvo u „Galenici” (koji je osnovan 1982. zaclugom Vlade Glišina) i kasnije IMGGI omogućili su mi da koristim i razvijam DNK tehnologije.

Posle koncepcije prve tehnologije za efikasno čitanje celokupne genetičke informacije u restoranu „Desetka”, uz pomoć mojih profesora Raše Crkvenjakova i Vlade Glišina, uspeli smo da 1988. godine dobijemo naučni grant od SAD za razvoj ove tehnologije u IMMGI. Taj grant nam je omogućio patentiranje ove tehnologije u SAD i da se 1991. prebacimo u „Argonne National Lab” kod Čikaga i učestvujemo u „Human Genome Project”. Kasnije 1994. godine, na bazi ovih patenata i uz pomoć biznis partnera osnovali smo kompaniju „Hyseq” u Silikonskoj dolini za dalje razvijanje ove tehnologije i njeno korišćenje za otkrivanje novih gena za novu dijagnostiku i nove lekove. Kad je „Hyseq” krenuo u razvoj lekova, moja grupa koje je radila na novim tehnologijama za čitanje DNK odvojila se 2002. i nekoliko godina kasnije, 2006, formirana je „Kompletna genomika”, koja je napravila revoluciju u čitanju ljudskih genoma. Spajanje „Kompletne genomike” sa BGI 2013. omogućilo je korišćenje naše tehnologije po celom svetu po sve dostupnijoj ceni.

Kome ste posebno zahvalni na podršci na ovom putu ka ostvarenju profesionalnih snova?

Izuzetno sam zahvalan tašti koja je posvetila veliki deo svog života kako bi odgajila moju decu, a njene unučiće, i tako mi omogućila „danonoćni” rad na razvoju novih tehnologija za čitanje DNK.

 

Prvi tekst objavljen u „Politici”

Da li i dalje čuvate tekst koji je „Politika” o vama objavila kao najboljem đaku OŠ „Ivo Lola Ribar” u Raškoj?

Da, članak su uramili moji roditelji pre 50 godina i još stoji na zidu u kući gde oni žive.

 

Život na brežuljcima Silicijumske doline podseća na Rašku

Kada planirate da dođete u Srbiju?

U Srbiju dolazim svake godine, jedino nisam bio prošle godine. Nadam se da ću ponovo doći na jesen, kada očekujem da će kovid 19 biti pobeđen.

Da li ste zadovoljni životom u SAD?

Život je vrlo različit u raznim delovima SAD. Zadovoljan sam sadašnjim životom u Bej Eriji u Kaliforniji (okolina Univerziteta Stenford) pošto živim na brežuljcima Silicijumske doline okružen prirodom, što me podseća na život u mom selu Kućani na brdima u blizini Raške. Kalifornija ima najčistiju životnu sredinu. Uskoro će biti deset godina od kada proizvodimo svoju struju (uz pomoć solarnih panela) za sve potrebe, uključujući grejanje i hlađene i za električne automobile.

Kako provodite vreme?

Radim na onom što volim sa svojim odanim timom. Nas dvadesetak, uključujući i moju suprugu Snežanu, radimo zajedno više od deset, čak i dvadeset godina. Zadovoljan sam što će naša tehnologija efikasnog čitanja DNK, uključujući nove ideje na kojima sada radimo, unaprediti ljudski život. Istovremeno uživam u igranju s unučićima koji žive u blizini. Nekoliko meseci godišnje provedem u Kini, gde u BGI rade hiljade ljudi na implementaciji naše tehnologije i proizvodnji DNK sekvencera i reagenasa. Takođe smo srećni da je Kalifornija relativno blizu Havaja, koji imaju predivne plaže i toplu, čistu okeansku vodu gde često „idemo na more”. Ali, čak i na Havajima nastavljam rad uz pomoć elektronske pošte i „zum” aplikacije na ostvarivanju životne opsesije.

 

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

hvala Politici
Hvala Politici na ovom odlicnom tekstu, a naučniku čestitamo dostignuća. Kako je lepo pročitati o nekome ko je veliki u svom poslu, a skroman čovek. Želimo mu sve najbolje.
za korak ispred svih
jeftini testovi, skupa terapija!
vracarac
Na nekome kola moraju da se slome. U ovom slučaju to je tašta. Ali i ta žrtva ima svoju lepotu. Ništa lepše nego učestvovati u odrastanju dece svoje dece. Mora da se ima jedan cilj, i da se veruje da će žrtva da se isplati na nama nepoznate načine i puteve.
Charlie
Odlican intervju, nastavite da pisete o naucnicima i njihovim dostignucima!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.