Nedelja, 24.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
FILMSKA KRITIKA

Vinjete iz jednog američkog sna

Film: „Minari”, scenario i režija: Ajzak Čung Li, uloge: Stiven Jeun, Han Jeri, Alan Kim, Ju Jung Jun, Vil Paton, trajanje: 115 minuta, proizvodnja: SAD, 2020.
Из филма „Минари” (фото: дистрибутерска кућа Мегаком филм)

Uz taj fini, neprekidni emotivni puls koji godi gledaocu, film „Minari” američko-južnokorejskog scenariste i reditelja Ajzaka Čung Lija (šest nominacija za nagradu „Oskar”), osvaja nekom vrstom prirodne jednostavnosti što se rađa iz intimističkog susreta dva sveta i dve generacije unutar korejske imigrantske porodice sa njenim američkim snom.

Satkan od niza realističkih prikaza, zajedno spojenih na organski način bez napora, Lijev film nam pripoveda gotovo pa ličnu autobiografsku priču o autorovom detinjstvu i odrastanju u ruralnom području Arkanzasa osamdesetih godina prošlog veka. U Reganovoj eri. I u eri filmova na čiju vizuelnu estetiku i sam „Minari” neodoljivo podseća.

Film je skrojen od tih lepo zapaženih i „oslikanih” vinjeta iz jednog od mnogih američkih snova. Konkretno, u ovom slučaju, od Džejkobovog sna (izvanredan Stiven Jeun) da sa suprugom Monikom (Han Jeri) i dvoje dece (Noel Kejt Čo i neodoljivi Alan Kim u ulozi malenog Dejvida), usred arkanzaske nedođije svije gnezdo i postane svoj na svome. Da postane farmer koji će na plodnoj zemlji uzgajati korejsko voće i povrće, jer je u to vreme više od 30 hiljada Korejaca godišnje pristizalo u Ameriku...

I mogla je ovo da bude prava seoska idila da život konstantno ne postavlja zamke i pred Džejkoba i pred članove njegove porodice, a „Minari” i jeste prvenstveno priča o porodici. Poput mnogih drugih i nju prati pretnja bolesti, katastrofe, finansijske propasti, uz sav taj težački rad od kojeg se i živi na selu, na farmi uz ogromna ulaganja znoja, a ne samo novca za sve one osnovne potrepštine. I sve se u ovoj Lijevoj priči vrti oko te farme na ivici katastrofe i sve se to reflektuje na odnose unutar porodice koji se narušavaju ali se ipak grabi dalje, jer iz svih njih zajedno izvire ona iskonska dobrota, čvrsta vera i pronalaženje neprocenjivih blagoslova usred tragedije i kataklizme.

Centralna metafora u filmu je biljka po kojoj je film i nazvan – minari. Višegodišnja korejska biljka koja se stavlja u svako jelo, a raste na svim terenima blizu vode. Pošto umre u prvoj sezoni, u svakoj sledećoj raste jača i bolja, revitalizujući i tlo i vodu oko sebe. Minari kao krucijalna metafora koja sumira imigarntsko iskustvo – žrtve koje čini prva generacija imigranata da bi druga uspela. U Lijevom filmu biljka je sa lakoćom pustila koren na američkom tlu, pokazujući tako i žilavost, snagu i elastičnost imigranata na putu da pronađu svoje mesto u Americi.

Glavni motivi u ovoj filmskoj priči izvučeni su iz klasičnih elemenata: vatra, voda, zemlja, vazduh. Oni imaju i remetilački i produktivni uticaj i simboli su svih izazova prilagođavanja novoj zemlji. Džejkobove posađene biljke venu, minari prkosno raste uz potok, vatra uništava stovarište, ali će ujedno pomoći porodici da se resetuje, presabere i ujedini različite snove...

 „Minari” je film pun topline, ali i humora u čiju se spontanopst ne sumnja. Sama porodična dinamika menja se onog trenutka kada u Džejkobov porodični četvorougao stiže Monikina majka Sun (Ju Jung Jun, dobitnica nagrade „Oskar” za najbolju sporednu ulogu), sa naramcima tradicionalnih sušenih korejskih biljaka, inćuna i čudesa iz stare otadžbine. Ona je sve suprotno od onoga kako bi trebalo da izgleda i ponaša se jedna tipična američka baka. Sun ne kuva, ne peče kolače, ne brine o deci na tradicionalan američki način. Umesto toga, ona uči decu kartaroškim trikovima, psuje, svađa se sa televizorom. Ali ona je upravo ta koja je sa svojim neprocenjivim životnim iskustvom na pravom mestu posadila minari. Da raste i buja – slobodno i bezgranično...

Autentičnost filmske priče Li gradi i na bolno intimnim detaljima, ne samo vezanim za Džejkoba, malenog Dejvida ili samu baku Sun. Glavnim filmskim junacima pridružen je i lik iskusnog poljoprivrednog radnika Pola (odlična uloga Vila Patona), američkog veterana iz korejskog rata, Džejkobove dobronamerne desne ruke i čoveka koji će nedeljom provoditi vreme vukući ogroman krst na svojim leđima, miljama prašnjavim putem duž arkanzaskih farmi punih neizvesnosti. Svako u ovoj priči na svoj način nosi svoj krst, ali je Polova žrtva posebno simbolična...

„Minari” je suštinski jedna od tipičnih američkih priča, ali viđena novim očima. Očima malenog Dejvida, petogodišnjeg sina azijskih imigrantskih roditelja, dakle – nove generacije koja traži i vidi svoj deo raja. Osim pričinjenih glumačkih radosti i lepote kadrova snimljenih kamerom Australijanca Laklena Milna, izuzetan doprinos Lijevom filmu dala je i originalna muzika Emila Moserija, koju izvodi simfonijski orkestar. Muzika i filmska slika su u savršenom skladu.

 „Minari” Ajzaka Čunga Lija je film koji će se osim po lepoti pamtiti pre svega zbog autentičnih i raskošnih glumačkih perfomansa, po čak šest nominacija za nagradu „Oskar”, uključujući i onaj za najbolji film, po srušenoj jezičkoj barijeri (u filmu se podjednako govori korejski i engleski), i po tome da je jedan od izvršnih producenata ovog filma i zvezda Bred Pit...

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Мики
Типична америчка бака је 80-их као и дан данас доносила храну из коцкарница за више породица коју је плаћала ваучерима која јој ковкарнице дају бесплатно уколико је члан коцкарница.
Vesna
”Сун не кува, не пече колаче, не брине о деци на традиционалан амерички начин.” Ha-ha ovo mozda vazi za srpske bake - ali sigurno ne za americke.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.