Nedelja, 26.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POD LUPOM

„Paralelni” dijalog gluvih

Za razliku od tadašnjeg, pompezno najavljenog i praćenog, ovaj sadašnji dijalog deluje kao neželjeno siroče i, takoreći, ružno pače kojeg se svi akteri stide

Naslov, zapravo, nije sasvim precizan – niti se, naravno, od naslova i očekuje da takav bude. Naime, gluvi i te kako mogu da komuniciraju i da, uz nešto veći trud, vode međusobni dijalog. Dok se za srpsku „političku elitu” to može reći s mnogo manjom sigurnošću.

Ove kolumne su relativno retke, a poslednjih meseci bavio sam se – verujem, opravdano – složenom političkom situacijom u Crnog Gori, tako da je bilo manje reči o srpskoj političkoj sceni. A, iskreno govoreći, skoro da i nema bogzna šta da se kaže.

Vlast je, čini se, ušla u svoju dekadentnu fazu, koju karakteriše uznapredovali kult ličnosti, uspesi koji jedni druge prestižu i lov na veštice unutar sopstvenih redova. S druge strane, opozicija deluje prilično ruinirano, delom zahvaljujući političkom inženjeringu i mešetarenju vlasti, ali još i više usled sopstvenih ideoloških lutanja, personalnih sporenja i sujeta.

Hoću reći, nepravedan je i neiskren svako ko ne vidi da je pozicija opozicije u Srbiji danas teža i nezahvalnija nego bilo kada u prethodnih trideset godina. Ali, isto tako, ukazivanje na objektivno težak položaj opozicije ne amnestira sve ono što je ista učinila, odnosno propustila da učini u prethodnih, evo, skoro već godinu dana nakon poslednjih izbora. A učinila je toliko da sada, godinu dana kasnije, u opravdanost bojkota sumnjaju čak i njihove sopstvene pristalice.

Građani su, generalno, u dubokoj političkoj apatiji. I pitanje je da li ih i šta iz te apatije može trgnuti i izvući. A pogotovo je pitanje da li to može ova i ovakva opozicija. No, s druge strane, mnogo je primera iz bliže i dalje prošlosti kako se u tom pogledu stvari brzo menjaju i kako se apatične i otupele mase preko noći dižu i pokreću na neki, naizgled, sitan i relativno bezazlen povod.

U takvoj atmosferi otpočeo je takozvani dijalog između vlasti i opozicije, uz posredovanje, odnosno „prisustvo” predstavnika Evropskog parlamenta. Treba naglasiti da je ovde reč o nekoj vrsti „popravnog ispita”, s obzirom na to da slična misija, u sličnom ili gotovo identičnom formatu, pre godinu i po nije dala rezultat. Bio sam učesnik i svedok tog prethodnog, neuspešnog dijaloga, početog na beogradskom Fakultetu političkih nauka, a nastavljenog u Skupštini Srbije.

Za razliku od tadašnjeg, pompezno najavljenog i praćenog, ovaj sadašnji dijalog deluje kao neželjeno siroče i, takoreći, ružno pače kojeg se svi akteri stide. Radikalni opozicionari imaju problem da sebi i svojim pristalicama objasne zašto uopšte „sede za istim stolom s diktatorom”. A Vučić je, da bi izbegao suočavanje s omraženim mu opozicionim likovima izmislio „paralelni dijalog” sa tzv. konstruktivnom i patriotskom opozicijom (pa će verovatno i svoje eventualne ustupke predstaviti kao rezultat dogovora s njima).

Bilo kako bilo, ovog puta dijalog niko nije odbio, što je, ipak, kakvo-takvo ohrabrenje. No, „neodbijanje” ne znači isto što i „iskreno učestvovanje”. A neslaganje postoji čak i na elementarnom terminološkom nivou, uključujući tu i besmislena semantička pitanja: da li je „dijalog” ili su „pregovori”? I da li je „uz posredništvo” ili „uz prisustvo” EU?

Ali, zvali to kako je kome volja, moja malenkost je iz prve ruke gledala kako se zakrvljeni predstavnici vlasti i opozicije pretvaraju u đačiće nakon što u salu uđu Knut Flekenštajn, Tanja Fajon i Aleksandar Bilčik (naročito kad uđe Flekenštajn). I kako u jednom trenutku „nepopustljivi” SNS pregovarači postaju susretljivi i meki kao pamuk posle polusatne pauze koju su evropski „posmatrači” iskoristili da popiju kafu kod domaćina u zgradi preko puta, na Andrićevom vencu.

No, taj dijalog je na kraju propao. Opozicija je najvećim delom već bila unapred odlučila da izbore bojkotuje, a vlast je – pogotovo nakon smanjenja cenzusa – već u rezervi imala dovoljan broj opozicionih (i „opozicionih”) lista spremnih da pod geslom „važno je učestvovati” na izbore izađu bez obzira na uslove.

Po svemu sudeći, Vučiću je ovog puta prvenstveno stalo do predsedničkih izbora i novog mandata. Opoziciji, ili barem njenom najvidljivijem delu, stalo je najviše do (beo)gradskih – jer im se čini da na njima imaju najveće šanse. A međunarodnim pregovaračima i posrednicima stalo je do toga da im misija uspe, da od Vučića izvuku poneki, kakav-takav ustupak i da se opozicija ovog puta pojavi na izborima.

Čini se da, iz različitih razloga, parlamentarni izbori ni jednima, ni drugima, ni trećima nisu u fokusu. Kao da su svi pomalo zaboravili da se ovi pregovori – barem nominalno – i vode zbog neregularnog toka i ishoda junskih parlamentarnih izbora. Te je izbore opozicija bojkotovala. Ti su izbori rezultirali nakaradnim jednostranačkim parlamentom. Nakon njih je Vučić još pre zvaničnog konstituisanja skupštine najavio nove parlamentarne izbore „za godinu dana”.

Ali to obećanje je dato verovatno pod utiskom julskih žestokih sukoba policije i demonstranata ispred zgrade Skupštine Srbije, kao i u jeku masovnih protesta protiv Lukašenka nakon predsedničkih izbora u Belorusiji. No, kako su se u međuvremenu stvari bar prividno stišale, nije isključeno da vlast na to Vučićevo obećanje pokuša da „zaboravi”. Ali baš zato mislim da bi opozicija morala snažno i najviše na njima da insistira. I da bi upravo relativno uspešna („probna”) realizacija eventualnih rezultata dijaloga na parlamentarnim izborima mogla biti garant da će i oni „najvažniji izbori”, tačnije, oni do kojih je Vučiću i delu opozicije najviše stalo, takođe proći u kakvom-takvom redu.

Urednik NSPM i bivši narodni poslanik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

горан
вучић, за разлику од вукадиновића, није против Србије. коме није јасно да се само противници Србије диче западом, нек послуша олбрајтку и причу о 500ооо деце.
Liv
Vukadinovic sve uspesnije ulazi u sustinske odnose na srpskoj politickoj sceni. Vredi procitati, mada je tekst deprimirajuci.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.