Petak, 30.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: NIKOLA GRBIĆ, odbojkaški trener

Novi klub u interesu porodice

Posle istorijskog uspeha za Zaksom i osvajanja titule Lige šampiona, Grbić se vraća u Italiju, u Peruđu: „Ne odlazim iz Poljske zbog boljeg ugovora već zato što je to bolje za moju porodicu”
(ЦЕВ)

U vreme kad novac diktira sve, postoje i oni koji su u situaciji da postavljaju uslove i da biraju, ali se pre svega vode praktičnim potrebama svoje porodice. Tako je postupio odbojkaški trener Nikola Grbić (47), evropski klupski prvak u odbojci, koji je raskinuo ugovor sa poljskom Zaksom i vratio se u Italiju (Peruđa) da bi se njegova supruga i dva sina osećala „kao kod kuće”.

Ovu odluku doneo je dan posle istorijske pobede Zakse protiv Trentina u finalu Lige šampiona (3:1), kad niko u klubu nije mogao ni da nasluti da će bez njega braniti titulu. Umesto da nastavi dvogodišnji ugovor, vraća se u Italiju, svoju drugu domovinu, u kojoj je kao igrač za dve decenije (1994‒2013) osvojio sve moguće trofeje, gde je i počeo trenersku karijeru (2015), upravo u Peruđi.

‒ Kontakt s Peruđom je počeo odmah posle plasmana u finale Lige šampiona – kaže Nikola Grbić. ‒ Veliki klubovi su zvali igrače Zakse i mene, što je normalno, imajući u vidu to kako smo igrali i šta smo napravili. U prvi mah, nisam ni pomišljao da razgovaram o toj temi, jer sam imao dvogodišnji ugovor sa Zaksom. Međutim, zbog porodice sam počeo da razmišljam u tom smeru. Vrlo brzo sam se dogovorio sa Peruđom, mada sam negde već znao da će prihvatiti moje uslove, kakvi god bili, zato što su od svih trenera razgovarali samo sa mnom. Čekali su samo da pristanem na pregovore. Razmišljao sam dve-tri nedelje da li da otvorim tu priču, ne samo zbog ugovora sa Zaksom i odnosa prema ljudima u klubu već i zato što je dosta igrača potpisalo ugovore zbog mene.

Kako su na to reagovali ljudi koji vode Zaksu?

U prvi mah nisu hteli da razgovaraju o toj temi. Sponzori, koji su i vlasnici kluba, nisu hteli ni da čuju za to. Hteli su što milom što silom da me ubede da ostanem, misleći da to ima veze s nekakvim posebnim uslovima. U razgovorima sa Šviderskim (Sebastjan Šviderski, predsednik Zakse), rekao sam mu da to nema veze s novcem i boljim uslovima već da se samo radi o mojoj porodici. Moji sinovi su u osetljivom uzrastu, 14 i 10 godina, kad traže više pažnje. To je jedini razlog. Moje najbolje trenersko iskustvo je upravo bilo ovo u Poljskoj, u svakom pogledu: odnos sa igračima, trenerski staf, uslovi za rad, rezultati, pa i novac na kraju krajeva.

Kako su igrači Zakse reagovali, pogotovo oni koji su produžili ugovor zbog vas?

Bili su razočarani ali su razumeli situaciju. Znaju kakav sam. Nisu to saznali iz novina već od mene, dan posle finala Lige šampiona, kada smo imali zajedničku večeru sa sponzorima. Pozvao sam tada baš momke koji su produžili ugovor zbog mene i objasnio im svoje motive. Odlično su reagovali. Nije im bilo pravo, ali su me razumeli. To samo potvrđuje moj utisak da je Zaksa bila moje najbolje trenersko iskustvo, jer ne možete da pravite velike rezultate bez međusobnog poverenja i razumevanja unutar tima. U prošloj sezoni dobio sam sjajan fidbek od igrača, nešto što je išlo i iznad profesionalnih odnosa. Na rastanku sam kod momka koji je bio MVP, Šlivke, video i suze. Rekao mi je: „Ti si više verovao u mene nego ja sam”! Kad to čuješ od svog igrača, onda nema ničeg iznad toga! Utoliko mi je ova odluka bila teža.

Kad kažete – porodica je prevagnula – mislite na to što će vaši sinovi (Miloš i Matija) nastaviti školovanje u Italiji, zemlji u kojoj su od rođenja?

Da sam ostao u Poljskoj, oni bi morali da se vrate u Srbiju. Stariji sin se rodio u Italiji, obojica imaju veći fond reči u italijanskom nego u srpskom jeziku, tako da će njima povratak u Italiju biti kao žabi skok u vodu. Imali bi više problema da uče na ćirilici. Proteklih godinu dana bili su u Katovicama, gde nam je bila najbliža škola na engleskom. Ja sam putovao svakog dana, između kluba (grad Kenđežin) i porodice, sat vožnje u jednom smeru. Proteklih godinu dana smo, kao i svi, morali da se navikavamo na život sa koronom. Momci su imali uglavnom onlajn lekcije, dugo su bili zatvoreni sa suprugom koja nije ni mogla da ostvari nekakav društveni život.

Koliko su sinovi zainteresovani za odbojku, imajući u vidu to da su iz jedne od najčuvenijih odbojkaških porodica na svetu, da su im i deda (Miloš) i stric (Vanja) i otac osvajali medalje na najvećim takmičenjima?

Stariji (Miloš) trenira odbojku, sve više se interesuje za nju, dok je mlađi i dalje u basketu. Miloš je počeo odbojku više zbog toga da bi zadovoljio tatu nego što mu se dopala na prvi pogled, ali sada vidim kod njega žar. I Vanja i ja smo išli na tatine treninge, tata nas je vodio, igrali smo odbojku s njim, što je prirodna stvar. Niko nas nije terao već je to bio prirodan ambijent za nas. Kao što deca lekara upisuju medicinu, deca pravnika – prava, glumaca – glumu…. Roditelji tu pasiju prenose na decu. Kad ona vide da roditelji imaju strast prema tome, onda ona to slede.

Kakva je situacija u Peruđi, šta se očekuje od vas? Pretpostavljamo da ste se čuli i sa Goranom Vujevićem koji je ostao u tom klubu i posle igračke karijere ?

Normalno, očekuje se da osvojimo sve trofeje. Prošle godine su potrošili mnogo para na pojačanja, ali nisu ispunjena očekivanja. Pravi se ekipa da osvoji sve trofeje. U jednom klubu sa takvom tradicijom, sa takvim budžetom, prirodno je da se zahteva najviše. Samim tim je i pritisak najveći.

Videli smo da ste veoma emotivno proslavili titulu evropskog prvaka sa Zaksom. Koji su najemotivniji trenuci u vašoj karijeri, bilo kao igrač ili trener?

Možda je najemotivniji bio oproštaj od reprezentacije u Rimu (Svetsko prvenstvo 2010, bronza). Naravno, uvek su bile burne emocije kod svih onih velikih uspeha, kada osvojite prvi skudeto, prvu medalju sa reprezentacijom, pa prvu olimpijsku medalju, pa prvo olimpijsko zlato… Bilo je mnogo takvih trenutaka, ali je možda Rim nešto posebno, jer to je bio kraj jednog nezaboravnog ciklusa, momenat kada shvatite da nema novih prilika.

Ovog leta se navršava četvrt veka od prve olimpijske medalje (bronza) naše reprezentacije, na Olimpijskim igrama u Atlanti 1996. Na putu ka toj medalji reprezentacija je krenula iz mračnog tunela”, iz sankcija Ujedinjenih nacija, zatim neobičnih kvalifikacija za „Evro 1995”… Šta je bilo najvažnije da se utaba taj zlatan put kojim je tada krenula naša odbojka?

Moralo je mnogo toga da se poklopi na tom putu. Prvo da uđemo uopšte u kvalifikacije za Evropsko prvenstvo, pa zavrzlama da se igraju mečevi u Srbiji ili Danskoj, Španiji… Zato što su morali naknadno da nas ubacuju u kalendar. Sve te federacije čiji su nam timovi bili rivali, učinile su sve da nam maksimalno otežaju da ne budemo kompletni. Sve je bilo napeto. Kada se sve završilo plasmanom na Evropsko prvenstvo 1995, tog momenta nismo razmišljali o Atlanti već samo o tome da je ispunjen jedan veliki cilj ‒ da se vratimo na međunarodnu scenu. I onda ajmo korak po korak…

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Panonski mornar
Secam se... S pokojnim Žaretom Petrovićem. Lako mu odbojkasko nebo bilo.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.