Sreda, 22.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Studenti o nastavi i ispitima u vreme korone

Pexels
Dunja Ristović (Pravni fakultet) (Foto lična arhiva)

Ako imaš volju – pandemija ne smeta učenju

Nova „normalnost” i potpuno novi uslovi studiranja zajedno s pandemijom zakucali su na vrata svih visokoobrazovnih ustanova u Srbiji, samo što su se neki od njih, zbog prirode studija, lakše prilagodili od drugih. Dunju Ristović iz Požarevca, studentkinju druge godine Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, izmenjene okolnosti nisu poremetile, a dokaz da se snašla odlično jeste i to što je prva među svojim vršnjacima „očistila” godinu, i to s prosečnom ocenom – 10.

– Fakultet nam je omogućio onlajn nastavu, koja je zamenila dotadašnju „živu reč” s predavanja. Olakšavajuća okolnost je to što smo „uplivali” u drugi semestar prve godine sa već ustaljenim radnim navikama, te nam nije bilo potrebno nikakvo privikavanje na tadašnje stanje. Sve što je bilo bitno jesu samodisciplina, snažna volja i par knjiga. Bitno je da se fokusirate na ono što vas ispunjava, a to su za mene porodica i uspeh – kaže Dunja. Ona je zahvaljujući proseku postala i članica studijske grupe koja joj je omogućila bolju i direktnu komunikaciju sa profesorima.

– Korona je neke kolege demotivisala, izgubili su godine na fakultetu, ali ja čvrsto verujem da su za dobar uspeh potrebni samo sto, stolica i knjige. Motivaciju treba pronaći u drugim stvarima – naglašava Dunja.

Iako je pandemija odnela mnogo života, narušila mir i blagostanje, pokazala je i da je vreme da se „uspori”.

– Možda je najveći problem bilo to što nismo osetili studentske dane, bili smo uglavnom kod kuće. Ali, moja porodica je moja baza, oslonac i sigurnost, pa sam zato vreme provodila baš s onima koji me usrećuju, u rodnom Požarevcu, gde sam i spremala ispite – kaže ova studentkinja prava.

Jaško Tamindžić (Mašinski fakultet) (Foto lična arhiva)

Ništa ne menja nastavu „uživo”

Svi oni koji su možda ranije ćutali na čuveno profesorsko „imate li neko pitanje” za vreme korone su shvatili koliko je baš to važan deo njihovih studija. Profesorska objašnjenja, konsultacije, saveti i usmerenja nezamenjivi su za sticanje znanja, ali nažalost, bilo je i onih predavača koji su u tome podbacili. Jaško Tamindžić, student četvrte godine na smeru termotehnika Mašinskog fakulteta, kaže da su on i kolege imali dosta „zastoja u komunikaciji” s nastavnicima, ali da je bilo i „svetlih primera”, odnosno profesora koji su uspeli da studentima uvek budu na raspolaganju.

– Na početku pandemije imali smo nastavu isključivo onlajn, i samo je profesor Radiša Jovanović na predmetu Automatsko upravljanje predavanja držao tako da ga vidimo, preko „skajpa”, i nakon toga objašnjavao sve što nam je nejasno. Dobru komunikaciju imali smo i s nastavnim osobljem katedre za rashladnu tehniku, gde su nam takođe izlazili u susret. Ostali su poslali PDF i prezentacije i rekli „naučite”, dok su mejlom objašnjavali ono što je nejasno – kaže Jaško.

Ako je nekom nešto bilo nejasno, tu je bio mejl. Ali, „svetlosnim godinama” akademci su čekali na povratne informacije. Na to, dodaje naš sagovornik, nemaju kome da se žale jer, iako su u anketama koje je radio studentski parlament pojedini profesori dobili loše ocene, to nema efekta.

U početku su se, kaže, zbog toga osećali oštećeno kad je znanje u pitanju, ali već od prošlog maja su ponovo mogli da dolaze na fakultet i da postavljaju pitanja.

– Mislim da nemamo „rupe” u znanju, ali prosto mi se ne dopada način na koji su se neki profesori ponašali. Smatram da je nastava uživo bolja jer ništa ne može da zameni interakciju studenta i profesora. Bolja je atmosfera uživo i brže se uči, brže se razume. U ovoj godini je bilo bolje i naš smer, termotehnika, jedini je koji je imao uživo sva predavanja u četvrtoj godini, i to kada je u zemlji bilo po više hiljada zaraženih. To je za pohvalu i dosta nam je pomoglo da savladamo ovaj deo gradiva – zaključuje Tamindžić.

Ana Kljajić (FPN) (Foto lična arhiva)

Profesore nisam ni upoznala

Ana Kljajević je za vreme pandemije uspela da diplomira novinarstvo na Fakultetu političkih nauka, a potom i da upiše master studije menadžmenta na Fakultetu organizacionih nauka. Sama tranzicija iz jedne na drugu ustanovu ni u normalnim okolnostima nije laka, a pandemija i novi uslovi studiranja dodatno su je otežali. I njoj je najviše smetalo to što je sve bilo onlajn, a izostala je interakcija „uživo”.

– Nisam imala priliku da pitam profesore šta me je interesovalo, a na kraju krajeva nisam ih lično ni upoznala. Kolege sam prvi put srela na ispitu i ta onlajn atmosfera je baš neprijatna. Nije bilo druženja, nismo imali žive radionice i vežbe, a na odgovore profesora moralo je da se čeka – navodi Ana.

Za vreme završne godine na FPN-u studije joj je otežalo to što tokom karantina nisu imali ni predavanja ni vežbe, pa su za ispit morali da nauče kompletno gradivo, sa sve delovima kojih bi se inače „oslobodili” na kolokvijumima. Ipak, misli da, kada je reč o znanju, nije ništa izgubila jer joj osim onlajn nastave ništa drugo nije bilo problem. Osim toga, kaže, nije joj ništa bilo preterano teško.

– Nismo imali dobru konekciju s profesorima, a pojedina predavanja su spojena i trajala su i po tri, četiri sata, što je bilo nezgodno za one studente koji rade. Prošla godina je bila naročito neorganizovana i ostaće upamćena jer u završnici studija nismo imali ni apsolventsko veče, a ni apsolventsku ekskurziju. To je bio jedan loš period za obrazovanje, dosta je propusta napravljeno, nismo ni učestvovali u seminarima koji su planirani, a ono što je i održano bilo je održano virtuelnim putem i veoma površno – kaže naša sagovornica.

Đorđe Stošić (Ekonomski fakultet) (Foto lična arhiva)

Najviše je trpeo društveni život

Apsolventska ekskurzija propala je i Đorđu Stošiću iz Vranja, studentu četvrte godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ali o tome, kaže, nije uopšte ni razmišljao jer je bio fokusiran da i tokom pandemije stekne što više znanja. I iako je, na pomen vanrednog stanja, pomislio da mu sledi predah i da će obaveze biti odložene, vrlo brzo je shvatio da se novonastalim okolnostima mora prilagoditi.

– Tokom kolektivnog zatvaranja vežbe smo slušali preko platforme „zum”. Za vreme vanrednog stanja asistenti s predmeta Strategijski menadžment od početka su radili s nama punom parom. Počeli su prvi, i to prve nedelje, a kasnije su se i ostali profesori snalazili i na različite načine pokušavali da nam pomognu. Onlajn nastava bila je za mene novo iskustvo. Ipak, uspeo sam da se snađem – kaže Đorđe. Nastavak, odnosno četvrta godina je bila lakša jer su predavanja konačno s interneta prešla i u slušaonice i amfiteatre.

– U početku smo imali kombinovanu nastavu i, iako smo na fakultet išli samo jednom nedeljno, meni je to mnogo značilo. Bilo mi je lakše što sam s kolegama i što možemo i da razgovaramo o gradivu. Kada je ponovo počela samo onlajn nastava, okupirao sam se spremanjem kolokvijuma i drugim obavezama. Društveni život je morao da trpi dok se nisam vakcinisao – kaže naš sagovornik.

Onlajn nastava, ali i oslobađanje od gradiva, priznaje on, doveli su do toga da malo trpi i znanje. Ali, u novoj školskoj godini toga nema. I iako su završnicu studija dočekali u potpuno neuobičajenim okolnostima koje bi mnogi želeli da zaborave, izgleda da će u četvrtoj godini ipak biti stvari koje vredi zapamtiti.

– Pojavila se priča da će ipak biti apsolventske večeri. Kako sam čuo, to bi trebalo da bude u julu, i to za prošlu generaciju, koja je to propustila, ali i za nas, sadašnje apsolvente – kaže Stošić.

Mladen Vuković (ETF) (Foto lična arhiva)

Studenti izgubili osećaj da su studenti

Morao sam da se iselim iz studentskog doma, promenile su se mnoge stvari. Živim na selu, a u to doba godine tamo ima poprilično posla, pa mi je sve to nesvesno skretalo misli s učenjaNa samom početku pandemije Mladen Vuković iz Nove Varoši, student druge godine Elektrotehničkog fakulteta odjednom je ostao bez smeštaja u Beogradu jer je, kao i ostale kolege, morao da se iseli iz studentskog doma. Vraćanje u rodni kraj značilo je zaboravljanje starih rutina.

– Promenile su se mnoge stvari, jer dolaskom kući svi mi dobijamo neke obaveze koje nemamo u domu. Živim na selu, a u to doba godine tamo ima poprilično posla, pa mi je sve to nesvesno skretalo misli s učenja – kaže Mladen.

Stvari su se kasnije donekle normalizovale, ali i dalje je sve znatno drugačije nego u uobičajenim okolnostima.

– Prednost studiranja u doba pandemije je to što zbog onlajn nastave predavanja mogu da slušam iz fotelje, pa tako izbegavam beogradske gužve prilikom dolaska i odlaska s fakulteta – kaže Mladen.

Mana je ipak, dodaje on, mnogo više. Sve je manje druženja s kolegama, a za svakog studenta baš ti susreti puno znače.

– Oni su tu da pomognu ako ti nešto nije jasno, da te podsete da prijaviš ispit i slično. Najveća manjkavost onlajn nastave je ipak to što se student ne oseća kao student. Meni recimo predavanja nisu obavezna i lako se može desiti da se studiranje pretvori u lenstvovanje i čekanje da vreme prođe. Ranije, ako kolega krene na fakultet, a ja ostanem da ležim u sobi, osećao bih krivicu i grižu savesti što propuštam predavanja. Sada toga nema – kaže ovaj student ETF-a.

Kvalitet stečenog znanja ipak, kaže on, nije trpeo. U tome je u velikoj meri zaslužno nastavno osoblje.

– Profesori i asistenti odradili su dobar posao i brzo se prilagodili novonastaloj situaciji. Stvarno su bili na visini zadatka i nismo osetili nikakvu veliku promenu u tom smislu – zaključuje Mladen.

Aleksandra Kiković (Filološki fakultet) (Foto lična arhiva)

Teže je ostati koncentrisan

Aleksandra Kiković iz Sjenice studentkinja je treće godine srpske književnosti i jezika na Filološkom fakultetu i, kako kaže, znatno joj je lakša ova školska godina nego prethodna, kada su se akademci i profesori tek prilagođavali novim uslovima studiranja tokom pandemije.

– Karantinski semestar je svima teško pao jer nimalo nije bilo lako iznenada sve organizovati. Stariji profesori koji nisu navikli na onlajn komunikaciju i koji su se teže snalazili sa tehnologijom nisu uspeli da održe nastavu uopšte. Najviše smo koristili mejlove, preko kojih su nam profesori dostavljali obaveznu i preporučenu literaturu da bi nam olakšali da razumemo gradivo. Većinu tog gradiva smo prelazili sami, što je zahtevalo dodatno vreme, pažnju i trud – objašnjava Aleksandra.

I njene kolege i ona veruju da bi lakše i ranije davali ispite da su imali više predavanja. Časovi preko mreže bili su prilično teški jer su se brže zamarali i kraće uspevali da ostanu koncentrisani. Ono što su slušali, kaže, ipak je bilo veoma korisno i zbog toga su profesorima veoma zahvalni.

U novoj školskoj godini nastava, pa i sami studenti i predavači znatno su „uigraniji”.

– Imali smo sva predviđena predavanja i vežbe na različitim platformama. Spadam u većinu, koja više voli živu reč, pa tako verujem da bi mi treća godina prošla daleko lepše da smo je proveli na fakultetu, jer ipak i dalje važi činjenica da je teže pratiti nastavu onlajn. Dešavalo mi se da izgubim osećaj da treba pažljivo da odslušam sve od početka do kraja, pa sam se isključivala na trenutke iako sam „tehnički” na predavanju– kaže naša sagovornica. Uspeli su, njene kolege i ona, da i sami održe dosta referata, a na metodici su držali i predavanja. To je međutim bilo i pomalo stresno jer uvek je bilo brige da li ih iko „s druge strane” sluša i da li internet veza radi kako treba.

– Ovaj vid nastave nije baš pogodan za časove književnosti, dok je nastava gramatike dobro tekla. Imali smo prezentacije, pomoću kojih smo sve lakše pratili i one su uvek svima bile dostupne. Na nastavi sintakse imala sam naročitu koncentraciju i pažnju, što nije bio slučaj s predmetima iz književnosti, gde nam je očito bila potrebnija prava učionica – zaključuje Aleksandra.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Јасмина
Ех, да, зашто међу питанима нема студената Стоматолошког факултета БУ? То је убедљиво најтежи студијски процес, јер је наставницима дата апсолутна слобода да студентима пруже минимум, а своја испитна очекувања подигну до максимума. Овде коликвијуми не ослобађају студенте делова градива. Неки по 5-6, или 10-12 пута излазе на испите из анатомије, физиологије, патологије, а цене обнављања године су баснословне. Проверите ....
сава
За младог саговорника,будућег машинског инжињера- светлосна година је јединица за растојање,а не за време.
Тијана
Већина студената се некако снашла са испитима, али би много бољи успех постигли да нема короне. Ништа не може да замени дружење са колегама, предавања и вежбе уживо. Све су лепо рекли. Једино је студентиња Правног мало субјективнија.
Александра
Slažem se sa koleginicom da su najbitnije radne navike, kao i upornost, ali nastava i vežbe na Pravnom fakultetu su jako loše organizovane i studenti definitivno polažu ispite sa rupama u znanju. Profesori nisu dolazili na konsultacije i nisu odgovarali na mejlove. Dobro prođu samo te studijske grupe studenata od petnaestak studenata. Svaka čast na ostvarenom uspehu, ali nije baš sve tačno što je rekla.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.