Sreda, 27.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Doktorati i neophodne reforme

Анђелко Васиљевић

Malo je problema o kojima se toliko mnogo pisalo gotovo u svim glasilima ili govorilo u raznim institucijama kao što je to problematika u vezi s doktoratima. Broj doktorata rapidno se uvećavao tokom poslednjih decenija, da je to, može se slobodno reći, zapretilo našoj, pre svega, ekonomskoj budućnosti, jer je čest motiv sticanja doktorskih zvanja povećanje ličnih dohodaka. Zbog toga je dvanaesti čas da se temeljno razmisli i energično preduprede dalekosežne negativne posledice devalvacije te značajne institucije, njenog smisla i značenja. Jedini put je da se donesu odgovarajući zakoni i ustanove stroge sankcije za ustanove koje se ne bi pridržavale propisanih pravila, a koje bi predviđale i ukidanje tih ustanova u potpunosti.

Šta je doktorat nauka? To je akademski stepen koji stiču lica koja se u ranom periodu opredele za naučno istraživanje i koja su dala odgovarajuće priloge koji ih kvalifikuju za upućivanje na naredni stupanj rada – doktorat. Taj kadar u kontinuiranom radu čini onaj sloj društva na kojem se zasniva napredak društva uopšte. Ako o tome razmišljamo ozbiljno, lako ćemo zapaziti da je stanje u našem društvu u toj oblasti zabrinjavajuće, štaviše, često se u pokušajima reforme, usled nedovoljne spremnosti za te reforme, obrazlaže da je takvo stanje i u drugim zemljama, pa i onima koje imaju najbolju tradiciju, da se i tamo ministri „grabe” za doktorska zvanja, da se teško utvrđuje stupanj novih naučnih rezultata do kojih se došlo u mnogim doktorskim radovima, jer tzv. eksplozija znanja otežava otkrivanje plagijata.

U najhitnije reforme postojećeg stanja spada klasifikacija doktorata. Treba svakako zadržati počasne doktorate, jer su oni uglavnom nesporni, deo su značajne tradicije. Neophodno je uvesti i doktorate koji se dodeljuju na lični zahtev, uz obavezu da se tako izričito definišu i koji bi podrazumevali da se kandidati obavežu da uplaćuju znatna finansijska i materijalna sredstva za pomoć akademskim ustanovama, koje se danas nalaze u izuzetno teškim prilikama.

Da bi se bar delimično uvidelo kako smo dospeli u takvu situaciju kao društvo, rukovodeći se proizvoljnim ideološko-političkim načelima, jedno od rešenja je i da univerzitet objavi pregled naslova doktorskih disertacija od 1945. godine pa do danas, kao i sastav komisija profesora pred kojima su branjene, što široj javnosti uglavnom nije poznato. Samo to bi moglo da nas „trgne” i suoči sa stanjem koje je vladalo krajem 19. i početkom 20. veka – našom tradicijom koja može da nam bude uzor i pokazatelj koliki je mukotrpan naučni rad potreban za sticanje doktorskih titula, ali i posle tih titula.

Dr Radomir Đorđević,
profesor Univerziteta u Beogradu u penziji

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dr
Pustite ljude da doktoriraju, oni koji vole, mogu i imaju a posle će život da ih svrsta po tome ko je doktorirao, ko je bio mentor, tema, na kom fakultetu, citiranost, Jel dao pare svima, jeste, jel bar nešto naučio, pa jeste, pa malo li je. I eto nove kategorije plaćenih počasnih PhD. A šta će onda sa tim, pa ništa, hvataće prašinu i u potpisu će stajati (Nušićevo) 'dr'. Deci kojoj to treba za dalju naučnu karijeru, to vredi, sve ostalo je zadovoljavanje sujete, kao da čovek bez doktorata ne
Боро
Да се докторат стиче, као што је некада могло, успесима и дометима у привреди или стварној делатности, било би далеко мање доктора, ја би ове данашње докторате укинуо, него пријатељу, дохвати се градилишта, болнице, суда, чега год, ради, па кад добациш довољно далеко, подносиш молбу са списком одрађених ставри, научних радова, итд...то иде лепо на неки јавни жири, све је објављено на интернету, бодовано, и пре 55 не би имали ниједног доктора наука, као што је некада и било, а не овако као сада.
DP
Dragi kolega, doktorat je prvi delom "samostalan" naučni rad, najčešće vođem starijim mentorom, koji otvara naučno - istraživačku karijeru. Ta karijera je onda NA POČETKU, a ne u zenitu! Mnogi koji ga dobiju neće se baviti konkretno tim radom, ali će razumeti šta taj rad jeste. Veoma, veoma retko, to će biti kruna naučnog rada. Mi nemamo previše doktorata, ali je njihov značaj pogrešno shvaćen - kao što se vidi i iz teksta profesora Đorđevića. Ali kako sve to objasniti u tako malo prostora?
Jovica76
Problem nije u broju doktorata, problem je u plagijatima i radovima koji su proglaseni doktoratima, a pre lice na diplomske radove. To treba ocistiti ali je to nemoguce u zemljama gde je korupcija endemska pojava.
Selimir
Po istoj logici previše je diploma fakulteta. Većina posle ne radi u struci. Kada se smanji broj upisanih studenata smanjiće se i broj doktorata. A to neće biti skoro. Neka se ljudi obrazuju ako ima ko to da plati.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.