Petak, 30.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Žive vaskrsli Arhangeli u kanjonu Bistrice

Vekovima je ovaj manastir, zadužbina Dušana Silnog, bio na udaru, a od 1998. ponovo je aktivan
(Б. Радомировић)

PRIZREN – Pred kapijom smo manastira posvećenog Svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu, u narodu poznatom kao Arhangeli, na samo dva i po kilometra od Prizrena , zadužbini cara Dušana.

U kanjonu reke Bistrice, građeni su Arhangeli od 1343. do 1352. godine, sa grobnom crkvom cara Dušana posvećenoj Svetim arhangelima i Crkvom Svetog Nikole. Kroz vekove je manastir rušen, paljen, kao što je opljačkan i u junu 1999. i u martovskom pogromu 2004. godine.

Bratstvo, koje je tog marta čuvao nemački Kfor i uz čiju pomoć su evakuisani, već u leto se vratilo u manastirski kompleks. Počeli su obnovu, boraveći u kontejnerima u manastirskoj porti, na goloj ledini.

Ponovo smo u Arhangelima, gde smo poslednji put bili 15. marta 2004. godine, pred sami pogrom, kada je malo šta nagoveštavalo da će dva dana kasnije Arhangeli biti u plamenu. Sada smo opet u Arhangelima, gde nas srdačno dočekuje iguman Mihailo (Tošić). Ponudio nas je kafom, čajem i medom.

– Igumane, nemamo blagoslov, ali dođosmo – moradosmo da kažemo, na šta je iguman slegao ramenima, blago se osmehnuvši.

Ljutnja na one koji daju blagoslov pred mirom oca Mihaila odmah je splasnula. Čudesan mir i nama ovlada, zaboravismo na sve što je prethodilo dolasku.

– Poslužite se – govorio je iguman Mihailo u gostoprimnici novosagrađenog konaka, uz samu crkvu posvećenu Svetom Nikoli, u koju su već, uz propisanu distancu, ulazili vernici pridošli iz Leška.

Sedeo je na tronošcu, dok smo se mi pridošlice meškoljili, što je i primetio.

– Meni je ovde dobro, na ovoj stolici – opet mirno, s blaženim smehom, tu u miru Arhangela govorio je iguman Mihailo, koji nam namah, onako smiren, odagna sve strahove, dok je nad Arhangelima besneo vetar, praćen pljuskom.

Napolju, dva vučjaka tek namah se oglasiše. Odjeknu kanjonom gromki lavež, tu gde je u vreme cara Dušana prolazio karavanski put, povezujući Skoplje s Prizrenom, preko Kačanika, Sirinićke i Sredačke župe.

Na grobnom mestu Dušana jednostavno stoji urezano „grob cara Dušana”. I bio je sahranjen tu, u Arhangelima, gde je ozdravio posle teške bolesti, nakon čega je odlučio da na tom mestu podigne svoju zadužbinu.

Sahranjen je u grobnici u jugozapadnom delu naosa Crkve Svetih arhangela, koja je jedinstveno rešenje u srpskoj arhitekturi. Kako je vekovima njegovo grobno mesto na meti vandala, 1927. njegovi posmrtni ostaci preneti su u Crkvu Svetog Marka u Beogradu.

Od 1998. Arhangeli su aktivan muški manastir. Već sledeće godine, po NATO bombardovanju i povlačenju srpske vojske i policije, pripadnici OVK su spalili i opljačkali obnovljeni konak, a oca Haritona, jednog od monaha, u Prizrenu su kidnapovali. Njegovo obezglavljeno telo pronađeno je u leto 2000. na prizrenskom groblju. Osakaćeno telo pokopano je u manastiru Crna reka, gde je počeo monaški život.

Konak je obnovljen 2002. uz pomoć Srba iz Sredačke i Sirinićke župe, pa je zabeleženo da se na proslavi 650. godišnjice manastira ovde okupilo oko dve hiljade Srba. Ni tada ekstremni Albanci nisu mirovali. Organizovali su proteste u Prizrenu zbog njihovog dolaska, a na tvrđavi Višegrad, iznad samog manastira odjekivale su eksplozije.

Dve godine kasnije, ponovo je goreo „Dušanov konak”, zapaljeni su duborezačka radionica, zvonik, a ploča na grobnici cara Dušana je slomljena. Sama grobnica je oskrnavljena. Već u julu naredne godine u Svetim arhangelima organizovana je proslava manastirske slave i 650. godišnjica smrti cara Dušana.

Manastirski kompleks se godinama renovira, a po jednoj studiji, za sve radove potrebno je oko devet miliona evra. Svakodnevno se obilazi ova svetinja, koju čuvaju kosovski policajci.

Srbi iz povratničkog sela Novake, nedaleko od Prizrena, tradicionalno ovde dočekuju Božić, a konak manastira je jedini srpski pravoslavni objekat gde Srbi u okolini Prizrena i vernici koji dolaze mogu da odsednu i prespavaju.

U konaku koji je obnovljen sredstvima Vlade Republike Srbije čuva se više od sto ležajeva, zbog čega je manastir na mapi Turističke organizacije Srbije. Ovde dočekuju i svoje „redovne goste” – mečku i dva mečeta, koji se sa Šare povremeno spuštaju.

Žureći od kiše, pored nas protrča otac Nikolaj (Božić), doskorašnji iskušenik Svetih arhangela. Kako čusmo, novo ime je dobio po Svetom Nikolaju Miriklijskom, po kojem je i vladika Nikolaj Žički dobio ime.

Kiša nije prestajala, tu u kanjonu Bistrice, u zadužbini cara Dušana Silnog, u Metohiji, gde se vekovima sabira srpsko „stado” i gde ga neprijatelji vekovima ne ostavljaju da sa bratstvom tihuje. Ostalo je zapisano da je 1615. do temelja porušen, a od manastirskog kamena sagrađena je Sinan-pašina džamija u Prizrenu.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Предраг
Да ли ти Шиптари имају душу људску или зверињу? Да ли имају савест? Да ли схватају да не могу тако довека? Не би им био у кожи...
Mile Rad
Svaki Srbin bi barem jednom u svom zivotu trebao da poseti Kosovo i Metohiju. Da obidje ta mesta iz nase istorije, da vidi te Srbe koji su jos tamo, tako da se ne osecaju da su zaboravljeni. Vidim da iz Beograda imamo organizovane posete sa vodicima svuda oko nas. Zasto nema nesto tako za KiM, da se posete mesta koja su nama svima tako vazna. Intreresovanje za taj deo Srbije trebalo bi da budu u nasim srcima.
сав труд
Срби би, пре свега, требало да сачувају свој језик (азбуку!) и културу, без којих џаба све остало. Нема Косова, манастира и свега другог без језика и културе. То је прво и трајно отуђење кад се деси. А потребан је ЈЕДАН клик ...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.