Nedelja, 17.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
GLAS PACIJENATA

Važno je učiti iz tuđih grešaka

U lečenju mi je najteže pao gubitak kose, to je momenat kada shvatite da s vama zaista nešto nije u redu
Александра Младеновић (Фото: Д. Д. Кесар)

Aleksandra Mladenović, Udruženje obolelih od limfoma LIPA 

Prvi susret s limfomom imala sam u 28. godini. Od mog izlečenja je prošlo punih šest godina. Moram da priznam da nisam pomišljala da imam tako tešku bolest jer se simptomi koje ona izaziva često povezuju s nekim drugim stanjima. Nisam se odmah javila lekaru kada sam osetila umor ili gubitak težine. Tek kada mi se na grudnom košu pojavila mala izraslina obratila sam se doktoru za pomoć jer je to bio alarm da se nešto dešava. Snimak pluća je pokazao veliku izraslinu u grudnom košu. Ispostavilo se da je to veliki tumor. Do pre nekoliko meseci bila sam prva osoba u porodici koja je imala susret s nekim malignitetom. A onda je moja tetka obolela od istog podtipa limfoma i trenutno je na lečenju. To je bio za mene veliki šok. Verovatno postoji neka genetska predispozicija koja se kad-tad ispolji.

Bila sam dobro informisana o podršci udruženja pacijenata, a kada sam ležala u bolnici doktorka mi je takođe govorila o važnosti udruženja pacijenata. Ljudi iz okruženja vas tada ne razumeju jer vas posmatraju tragično ili nemaju osećaj koliko je teško prolaziti kroz proces lečenja. Kada razmenite iskustvo s nekim ko prolazi kroz isto iskustvo kao i vi, mnogo toga možete da naučite. Ako ništa drugo – možete da učite iz tuđih grešaka. A s druge strane, saznate i da možda i nije baš sve tako crno. Uvek postoji nešto gore, ali i nešto što može da pomogne u daljem lečenju. Jako je bitno da se pacijenti druže i budu u kontaktu.

Doktorka mi je predložila i razgovor s bolničkim psihologom, što je veoma značajno. Odvojenost od porodice je tada bila veoma teška. Najteže mi je bilo odvajanje od ćerke, koja je u tom trenutku bila veoma mala… Ostavila sam je kod kuće s dvojicom muškaraca, suprugom i ocem. Kidalo me je odvajanje od deteta koje je naviklo na mamu. Sve praznike i rođendane provela sam na bolničkom lečenju, koje je trajalo godinu dana, iako se meni činilo da je prošla čitava večnost. Terapije su bile dugačke i agresivne. Ali ne mogu reći da sam nezadovoljna jer nisam imala nimalo loše iskustvo s lečenjem i pristupom lekara i ostalog osoblja u bolnici, iako ima pacijenata koji se žale na loš prijem u bolnici. Spletom okolnosti u posetu mi je došla drugarica koja je lekar u SAD i proverila je kakvu terapiju dobijam. Konsultovala se s koleginicom koja je hematolog u SAD i ispostavilo se da iste lekove i oni tamo daju pacijentima. To me je prilično ohrabrilo u tom trenutku. Naravno da uvek ima mesta za inovativne terapije i tome uvek teži udruženje pacijenata, iako o tome mi ne odlučujemo. Nadamo se da će to u nekom trenutku postati realnost u Srbiji. Uz to, mislim da je u našoj zemlji neophodna bolja informisanost o bolesti. Bitno je da što više pacijenata edukujemo. Mnogi poprilično površno znaju u ovoj bolesti. Neko nema vremena, neko mogućnosti da se više raspita o tome. Ja sam u trenutku kada mi je otkriven limfom živela u unutrašnjosti Srbije i mislim da je jako težak put ako ne znate kome da se obratite. Nekada ljudi lutaju i ne shvataju ozbiljnost situacije.

U lečenju mi je najteže pao gubitak kose. To je momenat kada shvatite da s vama zaista nešto nije u redu. Do tada nekako u izmaglici razmišljate da se sve to nekome drugom dešava.

Sada najviše vremena oduzimaju odlasci na kontrole. Nekada se prilično dugo čeka na pregled kod lekara, bez obzira na to što je on zakazan. To je zato što ja više nisam pacijent koji ima prioritet. U neku ruku sam zahvalna na tome jer sada su prioritet pacijenti koji su na lečenju.

Od kada mi se sve ovo dogodilo, moram da kažem da nisam sposobna da radim kao što sam radila ranije. Poprilično se zamaram u odnosu na period pre lečenja. Nakon nekoliko sati rada osećam neverovatan umor, a vrlo često i bol u leđima. Mislim da vrlo malo nas koji smo oboleli od limfoma može da izdrži da negde radi puno radno vreme od osam sati bez nekih većih posledica. A treba uračunati i sat vremena da se na posao ode i isto toliko da se osoba vrati u kuću. To zamori i zdravog čoveka, a kamoli pacijenta posle ovako teške bolesti.

Ono što ljudi prvo žele da promene u svom životu kada dobiju jednu ovako tešku dijagnozu jeste ishrana. Tako sam i ja vremenom naučila da osluškujem svoj organizam, da izbacujem iz ishrane one namirnice koje mi ne prijaju. Sada jedem sveže voće i povrće i ne konzumiram industrijski prerađenu hranu. Važno je da pacijenti ništa ne rade na svoju ruku, da ne piju sami vitamine i razne alternative. Pa i neki čaj ako se uzme bez konsultacije s lekarom može da ima neke kontraindikacije. Nakon završene terapije počela sam da uzimam, s vremena na vreme, neke suplemente. Volim biljne preparate na bazi meda, đumbira ili limuna. Pobornik sam bavljenja fizičkom aktivnosti i sada dosta šetam, vozim bicikl i rolere, idem na jogu.

Neke stvari koje su mi se dešavale u toku lečenja potisnula sam, ali neke nisam, ma koliko sam to želela. Činjenica je da zbog bolesti ostajemo trajno oštećeni i da nikada nismo potpuno zdravi. Čini nam se nekada da smo snažni, ali ipak nismo. Čini nam se da potpuno možemo da se vratimo svom životu, ali ne možemo. Bitno je da osluškujemo svoje telo i ponašamo se u skladu s tim kako nam ono nalaže.

Svaki proveden trenutak s porodicom je bitan. Sreću čine male stvari. Razgovor s nekim ko vas razume je dragocen. Moramo da budemo zahvalni za svaki novi dan. Živi smo…

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran
Gde je ovde bila greska? Koga strefi bolest ovog tipa tesko da je napravio bilo kakvu gresku.
nikola andric
Autorki je umaklo da ''greske'' imaju ''suprotnu stranu'' komparacije pa isto tako znace da se od ''bogatih'' moze nauciti kako se postaje bogat. ''Prosto ko pasulj''.
SRĐAN
Svako dobro Aleksandra, istraj u borbi!!! Hrabra si

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.