Sreda, 22.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Litijumska groznica trese i Srbiju i SAD

Dok trče trku sa ciljem da postanu lideri u proizvodnji litijuma, u zemljama raste i napetost zbog pitanja da li je ova sirovina zaista zelena
Литијум

Šta je zajedničko uspavanom vulkanu u Nevadi i dolini reke Jadar kod Loznice? Na kojoj adresi leže nade i američke i srpske vlade? Koja to muka muči i pleme Indijanaca na zapadu SAD i meštane sela Draginac, Nedeljica, Slatina, Brezjak? Litijum. Za jedne belo zlato, za druge ekološka zabluda.

Litijumska groznica ne trese samo Srbiju i Ameriku već i Kinu i Evropu. Svako trči svoju trku sa istim ciljem – da postane lider u proizvodnji ove sirovine i otvori bar fabrike za proizvodnju baterija, ako ne i električnih automobila. Međutim, u mnogim zemljama zajedno sa ciljevima raste i napetost – Da li je proizvodnja litijuma baš tako zelena?

– Litijum trenutno ima široku primenu, ali ga odlikuje niz problema kao što je zapaljivost, osetljivost kontrolnog algoritma, problemi pri transportu... Najveći problem jeste procedura proizvodnje koja sadrži niz materijala čije dobijanje zahteva veću količinu električne energije, poput kobalta, što dovodi do ukupno velikog uticaja na životnu sredinu – objasnio je za „Politiku” Aleksandar Milić, asistent na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu.

Širom sveta različite rudarske kompanije različito pristupaju vađenju ove sirovine. One koji žive u mestima na kojima je planiran površinski kop brine da će ostati bez vode, da će doći do zagađenja podzemnih voda, stvaranja ogromne količine opasnog, tačnije radioaktivnog otpada, ugrožavanje biljaka i životinja…

Ova pitanja brinu i meštane naselja kod Loznice i ne umiruju ih obećanja rudarske kompanije „Rio Tinto” da će njihov rudnik biti podzemni i tako manje destruktivan. Sličnim rečima i američke rudarske korporacije pokušavaju da umire tamošnje stanovništvo. Ali, u SAD alternativa je i izvlačenje litijuma iz slane vode, tačnije iz kalifornijskog jezera Saltonsko more.

I ponašanje investitora slično je i tamo i ovde – u žurbi su da dobiju dozvole za nove rudnike kako bi počeli s proizvodnjom i tako osigurali ugovore s fabrikama baterija i automobila. A analitičari podgrevaju nervozu s procenama da će se potražnja za litijumom povećati i – povećavati.

Samo u prva tri meseca ove godine američki rudari litijuma prikupili su s Volstrita skoro 3,5 milijardi dolara. Čak sedam puta više nego u prethodnih 36 meseci, pokazuju podaci B­lu­mb­erga, i nagoveštaju dalji lud rast.

Ove podatke zadovoljno posmatraju i domaći i strani političari i, čini se, ne brine ih mnogo sumorna prognoza stručnjaka o posledicama po životnu sredinu. Ministarka energetike Zorana Mihajlović procenila je da je vrednost nalazišta jadarita 56 milijardi dolara i nazvala to „zelenim vozom” koji treba Srbiju da odveze u budućnost. Istu budućnost svojoj zemlji predviđa i sekretarka za energetiku Džozefa Bajdena, Dženifer Grenholm, koja je, najavljujući u martu grantove za povećanje proizvodnje ključnih minerala, kazala: „Ovo je trka za budućnost u kojoj će Amerika pobediti.”

Da li je litijum zaista belo zlato?

– Sada jeste, a da li će biti u budućnosti, to ne možemo da garantujemo na bazi razvoja tehnologija u prethodnih 30 godina. Postoje kako startapovi, tako i ozbiljne svetske kompanije koje ulažu velike svote novca u razvoj alternativa litijumu. Glavni cilj je spustiti vreme punjenja koje trenutno, superbrzim punjačima, traje ispod 30 minuta s litijumskim ćelijama – dodaje Milić.

Zabrinuti tonovi stižu od onih koji imaju potencijal da diktiraju uslove proizvodnje litijuma – od proizvođača automobila.

– Zaista želimo da primoramo industrije od kojih kupujemo materijale da se pobrinu da ih proizvode na odgovoran način. Kupovaćemo mnogo i imamo značajnu moć da snažno iskoristimo tu situaciju. I to nameravamo da uradimo – rekla je za „Njujork tajms” Sju Sloter, „Fordova” direktorka nabavke za održivost lanca snabdevanja.

Inače, cele ove priče možda ne bi bilo da švedski naučnik Johan Arfvedson nije otkrio litijum 1817. godine primećujući nešto nepoznato u mineralima petalitu  i spodumenu.

Prva komercijalna proizvodnja litijuma počela je 1923. u jednoj nemačkoj kompaniji gde se dobijao pomoću elektrolize istopljene smese litijum i kalijum hlorida. Sve do kraja Drugog svetskog rata korišćen je kao sredstvo za podmazivanje i u industriji stak­la. 

Osim klasičnih rudarskih izvora, jeftinije dobijanje litijuma je moguće i iz slanih voda, kažu naučnici. Danas se litijum koristi u velikim količinama za proizvodnju baterija, u građevinarstvu, za organske sinteze u farmaciji i argohemijskoj industriji. Od 2007. najvažniji segment upotrebe litijuma su baterije i akumulatori…

Komentari20
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милан...
Све је очигледније да је природа еминентно политичко питање.
Dusan T
Litijumske baterije ce neko vreme biti interesantne za mobilne uredjaje, ali u automobilskoj industriji ce ispasti corak, jer ce ih zameniti gorive celije. U danasnjoj varijanti upotrebe elektricnih automobila, vozaci pune svoje baterije strujom dobijenom iz uglja, a onda misle da su ucinili nesto protiv globalnog zagrevanja. Taman da Rio Tinto raskopa nasa lepa sela i prirodu, zagadi ih, da bi se odmah nakon toga povukao zbog neisplative proizvodnje. Je li rezim to predvideo u ugovoru?
Brat Kinez
Litijuma ima kao pleve svuda po svetu, u manjoj ili većoj koncentraciji, u raznim oblicima i na raznim dubinama. Što je manja koncentracija, to se eksploatacija manje isplati, i to važi naravno i za bakar. ;-) Neki dan objavljeno u Nemačkoj da su njihova sopstvena do sada otkrivena nalazišta litijuma dovoljna za proizvodnju bar 100 miliona el. vozila...
Hranislav
Bez 50 posto rudne rente ne razmisljamo o toj temi .3 posto je bas uvreda nije ni baksis.
Mile Rad
Srbija od ovoga nece imati velike koristi. Strane kompanije dolaze is zemalja koje su nama uvek bile neprijatelji. Ovo ce oni da iskoriste za svoju zaradu a nama ce da ostane velika rovina na tom prostoru. Mi pojma nemamo kako da napravimo dobar ugovor i kontrolu u ovom poslu. Rio Tinto ce da nam napise ugovor a nasi politicari ce samo da podpisu i objasne narodu kako je to najbolji ugovor za Srbiju. Nama ne bih trebalo da se zuri oko ovoga. Znam neki be hteli brze ugovore.
Brat Kinez
"Strane kompanije dolaze is zemalja koje su nama uvek bile neprijatelji." Jel ti tako o braći Rusima/NISu i najvišim cenama goriva na Balkanu ?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.