Četvrtak, 02.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Čomićeva poziva lingviste na dijalog o Zakonu o rodnoj ravnopravnosti

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog za „Politiku” kaže da očekuje odgovor na poziv koji je uputila Odboru SANU za standardizaciju srpskoga jezika povodom primena novog zakona
Гордана Чомић (А. Васиљевић)

KRUŠEVAC – Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji je stupio na snagu pre dva dana, izazvao je brojne polemike u javnosti. Ideja je bila da novi zakon treba da donese bolju uravnoteženost među polovima, između ostalog, zbog čega su uvedena i dva nova oblika diskriminacije ‒ polno i seksualno uznemiravanje i segregacija.

Najveća polemika je ipak nastala o rodno osetljivom jeziku. Protiveći se zakonu, Odbor za standardizaciju srpskog jezika SANU uputio je javnosti dopis u kome se između ostalog kaže:

„Zakon o rodnoj ravnopravnosti – kojim se, kako vlada navodi unapređuje institucionalni okvir i stvaraju uslovi za sprovođenje politike jednakih mogućnosti za žene i muškarce – direktno zalazi u problematiku srpskoga standardnog jezika, jer propisuje, čak pod pretnjom kazni, i upotrebu rodno senzitivnog jezika. A normiranje upotrebe standardnog jezika nije, niti može biti u ingerenciji vlade, nego isključivo u ingerenciji jezičke struke i nauke.”

Srbističku struku i nauku u pogledu svih pitanja standardizacije srpskoga jezika predstavlja Odbor za standardizaciju srpskoga jezika. Odbor za standardizaciju srpskog jezika je naučnostručno telo koje su obrazovale sve institucije sa celokupnog srpskog jezičkog prostora u čijem je delokrugu i briga za očuvanje i negovanje srpskog jezika. Jedan od zadataka odbora jeste i davanje predloga državnim organima radi svrsishodnih rešenja u oblasti jezičke politike.

Sa druge strane, Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, obilazeći Rasinski okrug, za „Politiku” je dala izjavu o važnosti srpskog jezika i očekivanjima.

‒ Ono što mi očekujemo jeste da pozitivno odgovori na naš poziv i Odbor srpske akademije nauka i umetnosti da učestvuju zajedno sa nama, ravnopravno i savetodavno, kako da primenimo odredbe Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Sa zadovoljstvom ćemo ponuditi razgovor i Matici srpskoj, koja takođe pokazuje zabrinutost za formu srpskog jezika. Mi smatramo da su oni naučnici, da su oni istraživači, izvanredni lingvisti, čuvari tradicije srpskog jezika i očekujemo ih u ministarstvu sa dobrim savetima, a na zadovoljstvo i žena i muškaraca u Srbiji. Kao što očekujemo i najmanje 40 odsto žena u članstvu Srpske akademije nauka i umetnosti. Tih žena ima, treba ih samo izabrati – naglašava  ministarka Čomić.

Da li ćemo u budućnosti govoriti i pisati drugačije, kao na primer, vodičica/vodičkinja, vatrogaskinja/vatrogasilja, psihološkinja, virusološkinja, filološkinja, borkinja... ostaje da se vidi.

Komentari69
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Јован К.
Водећи се некаквом политикантском агендом, наметнули сте накарадни закон о језику, а сад струци нудите дијалог!? Да буде још смешније, госпођа Чомић очекује најмање 40% жена у чланству САНУ, што је бесмислен политички кључ, јер у тој установи треба да буду било мушкарци, или жене, не у складу с неким процентима, већ на основу заслуга и доприноса науци и уметности. Овај закон треба да буде опозван, а његови подносиоци и они који су га изгласали морали би да се извине нашем народу и струци.
Saša
како да применимо одредбе Закона о родној равноправности - znaci, nema doprinosa u definisanju zakona, vec samo u primeni ovakvog kakav je. Nadmen i beskrupulozan odnos uvijen u oblandu korektnosti i spremnosti na kompromis ili makar saradnju. Užas...
Ćomi
Na mala (ili velika) vrata uvodimo hrvatski jezik. Pre stotinak godina bilo je "nobl" govoriti francuski, ali to je bila stvar mode i prestiža u društvu, i imalo je nekog smisla, recimo. A ovo sada je ništa drugo nego čisto ruženje ili nagrđivanje srpskog jezika, a sve u funkciji dodvoravanja evropskom hohštapleraju. Šta ćemo raditi sa silnim delima svih srpskih pisaca? Hoćemo li povlačiti literaturu iz knjižara i biblioteka i prevoditi ih na "novi" srpski jezik pa ih vraćati nazad. Ne verujem.
Драгољуб Збиљић
Жустра расправа води се о мање важном уместо ад се расправља о великом проблеему у вези аса српским писмом. Изгубили смо у јавности 90 одсто свог писма у корист наметнутог 90 одсто хрватског, а ми не усвајамо закон о ћирилици у складу с Уставом и светском праксом, него се бавимо оволико времена тиме да ли је жена професор или професорка. Како смо, заједно с лингвистиам, стигли дотле да једини у Европи не чувамо своје писмо у свом језику? То је неупоредиво важнији проблем.
Драгољуб Збиљић
Е, неће Вам лингвисти сигурно иазћи на "диајлог". Они неће да разгоаврају. Ја их, као мали стварни лингвиста, позивам равно 20 година да у име Удружења "Ћирилица" разговараамо о томе како они мисле да могу с нормиарним двоазбучјеем у српском језику спасу српску азбуку. Неће о томе да разговарају, јер мисле да једино Срби могу и треба да чувају и српско и хрватско писмо у српском језику. А то не ради ни један једини нормалан лингвиста у свету у својим језициама. Још се љуте кад им кажемо то.
Dragana Dragin
Jako je važno da Srbi ostanu dvoazbučni jer se ne smemo odreći pismenih spomenika iz ranijih vekova pisanih od strane npr. Srba katolika, koji su se izjašnjavali da pišu srpskim jezikom a Hrvati ih pripisuju hrvatskoj ili bosanskoj književnosti.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.