Sreda, 04.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
FORMULE ŽIVLjENjA

Zoran Milivojević za „Politiku”: Da li novac kvari ljude

Pre će biti da bogatstvo pomaže da neko pokaže svoj pravi karakter: oni koji su bahati nakon što se obogate i ranije su bili takvi, samo su to skrivali. – Osobe koje ne znaju kako funkcionišu lične finansije teško mogu očekivati uspeh
Pixabay

Kako je nastala izreka da novac kvari ljude? Možemo pretpostaviti da je sled bio ovaj: neko nije imao novac ali je bio drugima dobar; nakon toga je na neki način došao do novca; zatim je promenio karakter i postao pokvaren.

Ko ocenjuje kvarenje njega kao ličnosti? Verovatno oni s kojima se družio dok nije imao novac. Verovatno su oni zaključili da je postao sebičan, da je odbio da im pomaže i pozajmljuje novac, da se otuđio od njih i odrekao ih se. Duboka pretpostavka ove izreke jeste da su oni koji nemaju novac dobri, a oni koji ga imaju loši.

Socijalistički mentalitet

Relativno rano u životu naučio sam da medalja ima dve strane. Kada smo moji drugari i ja bili u ranim dvadesetim, jedan od nas je stekao ogroman novac zahvaljujući porodičnom biznisu koji je pokrenuo njegov otac, socijalistički direktor, a koji su razvili širom tadašnje Jugoslavije. On je nastavio da se druži s nama, a kako smo za razliku od njega koji je radio i odlično zarađivao bili studenti sa skromnim džeparcima, povremeno smo tražili od njega da nam pozajmi po par stotina maraka. I on je to činio. Međutim, niko mu nije vraćao. Kada nije bio prisutan, vodila se priča o tome kako mu nema smisla bilo šta vraćati jer ionako mu taj novac koji nam je pozajmio ništa ne znači, kako ga već ima mnogo. Rezultat je bio da je on počeo da se oseća iskorišćenim, tako da je tiho prestao da se druži s nama. Drugim rečima, „pokvario” se, novac ga je „pokvario”.

Kod nas je i dalje prisutno jedno kolektivno uverenje da su oni koji su imućni ili bogati, bilo pojedinci bilo porodice – neka vrsta lopova. „Nego šta nego su lopovi, od plate nisu mogli toliko zaraditi”, izjavljuje osoba koja ne zna da se bogatstvo ne pravi od plate, nego da je nečije preduzeće ono koje pravi bogatstvo. Iako smo decenijama u kapitalizmu, mnogi i dalje imaju socijalistički mentalitet. Bolje rečeno, mnogi kod nas su finansijski nepismeni.

Finansijska pismenost je veoma važna. Ljudi koji ne znaju kako funkcionišu finansije, pri čemu mislimo na njihove lične finansije, ma koliko bili inteligentni i ma koliko bili obrazovani u drugim oblastima života, u finansijskom smislu će biti relativno neuspešni. A to nije dobro ni za njih, ni za njihove porodice, ni za državu kao celinu. Poznato je da je bogato društvo sastavljeno od bogatih pojedinaca. Ali kako doći do tog ideala, ako je većina građana finansijski nepismena i nemaju razvijenu sposobnost upravljanja novcem.

„Dajte mi novac, pa da vam pokažem kako znam da upravljam njime” – verovatno će pomisliti svaki drugi čitalac. Stav „prvo novac, onda upravljanje” dečji je zato što veliki novac ili neće pasti osobi u krilo ili će pasti, nakon čega će ga osoba potrošiti. Sudbine onih koji su dobili na lutriji, koji su osiromašili nakon što su neko vreme mnogo zarađivali kao svetski poznati glumci, pevači i zabavljači – to potvrđuju. Uspešne finansijske sudbine govore suprotno: prvo naučiti upravljati onim novcem kojim trenutno raspolažete, pa će onda, tokom vremena, imetak narasti. Slovenci su shvatili koliko je važno da se građani finansijski opismene, tako da uče decu u osnovnim školama temeljima finansijske pismenosti. Mali Slovenci brzo nauče šta je dobar kredit, a šta je loš kredit, dok mnogi odrasli Srbi to ne znaju.

Višak koji se lagodno troši

Prirodni odnos prema novcu takav je da je prosečnom čoveku novac važan ako ga nema, ali ako ga ima u onoj količini koja mu je dovoljna da zadovolji svoje potrebe, tada mu novac više nije toliko važan. To je zapravo dečji način mentalnog funkcionisanja prema kojem postoji „potreban” i „nepotreban” novac, to jest „višak” novca koji se lagodno troši. Ako ta osoba u dubini svog nesvesnog ima uverenje da novac kvari ljude, tada će imati doživljaj da što je veći „višak”, to je u većoj opasnosti da se pokvari kao ličnost. Takvo uverenje će joj pomoći da se što pre oslobodi tog viška kako bi izbegla opasnost da se pokvari.

Ako se vratimo na početak i preispitamo tezu da novac kvari ljude, nama je bliža teza da novac pomaže ljudima da pokažu svoj pravi karakter. Kada je neko siromašan, on u drugim ljudima vidi nekoga ko će mu pomoći. A kada se obogati, ljudi mu više nisu potrebni. To je slično onoj izreci da ako želite da saznate kakav je neko – dajte mu moć. Ljudi koji su bahati nakon što se obogate – i ranije su bili takvi, samo su to skrivali. Od više desetina ultrabogatih koje sam tokom života upoznao nijedan nije bio bahata osoba.

Komentari24
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran Pavlović
Ovo može da posluži kao savetodavni primer: Kao student sam ostao bez oca. Studirao uvek polugladan. I danas posle mnogo dodina ne prolazim jednom ulicom u kojoj sam pored punih izloga dva dana bez korice hleba čestitao sebi na poštenju, jer nisam nikada krao, varao i lagao. Diplomirao, odslužio vojsku, kao inženjer nosio nameštaj, istovarivao robu bio prodavac u dve smene ! malo spavao, surovo štedeo. Sa 28 godina kupio prvu nekretninu. Sledećih 35 godina radio i štedeo. Danas sam - rentijer!
Киза
У младости, стицајем околности, веома брзо сам имао добро плаћен посао, док је моје друштво било сиромашна студентарија. Наши изласци су били такви да сам пиће (и понеки колач за девојке) увек ја плаћао. Никад нису наручили више од 2-3 пића или нешто прескупо! Никад се нисам осећао искоришћен, напротив било ми је драго да могу да нешто дам друговима! Касније нас је живот раздвојио и не виђамо се осим са једним другаром који је сада у много бољој позицији од мене и који ми је пар пута помогао.
Aleksandar Miljevic
има смисла навод да кад се дође до новца само се покаже оно сакривено у човеку, јер почиње да ради све оно што је желео а није могао док је био без већег новца. А то је углавном "у се, на се и подасе" у што већим количинама, плус сујета, сујета...Па када се човек максимално окрене себи, заборави на друге, а ако их још почне гледати с висине...можда одатле пословица о утицају новца на морал...
nikola andric
U drustvu prijatelja je bio obicaj da plati onaj koji je mogao. Ali za razliku od autora zajmovi od imucnog prijatelja su vracani . Odkad nasih ima na ''privremonom radu u inostranstvu'' oni svake godine salju kuci preko 3 milijarde evra. Ono sto se salje preko prijatelja, poznanika ili se donosi kuci nije poznato. Nisu to bogatasi nego ljudi koji su svesni svojih obaveza. Takvo pozrtvovanje se ne moze objasniti ''nagadjanjem'' autora.
Mira G
Odlicna tema i odlicni komentari. Novac=ljubomora. Izgubis prijatelje, rodbinu, Jedna zena je dobila nalutriji 10 miliona i sve brzo potrosila na prijatelje, rodbinu i luksuzno ponasanje. Onda je postala beskucnik i izgubila i prijatelje i rodbinu. Pitam se uvek sta bi ja uradila sa tolikim parama. Da li bih znala da ih investiram ili bi sve pojela inflacija i stajanje u banci. Stvarno bi trebali imati finansijsko obrazovanje u skolama.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.