Sreda, 04.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Eksplozija u Smederevu – 80 godina posle

Фото Музеј у Смедереву

Smederevo – Prošlo je osam decenija od razorne eksplozije u Smederevskoj tvrđavi, tragičnog događaja koji će ostati upisan u istoriji ovog grada zbog nezapamćenog razaranja i velikog broja postradalih. Muzej u Smederevu tim povodom predstaviće najnoviju istoriografsku studiju „Eksplozija u Smederevu 5. juna 1941. godine – 80 godina posle” i istoimenu izložbu čiji je autor Miroslav P. Lazić, viši kustos istoričar ovdašnjeg muzeja. Prvi put će biti prikazane fotografije koje do sada nisu izlagane, kao i arhivski dokumenti i muzealije iz istorijske zbirke Muzeja u Smederevu.

Izložba koju priređujemo ponudiće inovativniji, moderniji i hrabriji pogled na petojunsku tragediju. Predstavićemo i najnovije rezultate višegodišnjih naučnih istraživanja arhivske građe. Želja nam je da probudimo emocije, osvežimo pamćenje i ukažemo građanima na neophodnost čuvanja sećanja, navode organizatori.

Istoriografska studija Miroslava Lazića s novijim rezultatima istraživanja utemeljenim u izvornoj građi, kao i kritičkim iščitavanjem relevantne literature o ovoj temi rezultat je višegodišnjih istraživanja. Promocija knjige uslediće tokom juna.

Reč je o izuzetno dobro istraženom radu u kome je autor ne samo sakupio sva do sada dostupna znanja o eksploziji u Smederevskoj tvrđavi nego ih i kritički razmotrio, po potrebi međusobno sučelio, uporedio i očistio od naslaga ideologija, političkih interesa i pogrešnih percepcija, navedeno je između ostalog u recenziji dr Zorana Janjetovića, naučnog savetnika Instituta za noviju istoriju Srbije.

Eksplozija nagomilane municije i drugih eksplozivnih sredstava u Smederevskoj tvrđavi 5. juna 1941. bila je sigurno najveća tragedija koja je pogodila srpski narod od Aprilskog rata i uspostavljanja nemačke okupacione uprave u centralnom delu Srbije, navodi Lazić, a svakako najveća tragedija u viševekovnoj povesti Smedereva.

Do eksplozije je došlo u 14 sati i 14 minuta i do temelja je porušeno sve u prečniku od desetak kilometara od drevnog zdanja. Tačan broj stradalih nikada nije utvrđen, ali se procenjuje da je poginulo između dve i po i četiri hiljade građana Smedereva i okoline. Prema podacima tadašnje komisije za obnovu, od 2.400 kuća samo je 25 ostalo neoštećeno. U tvrđavi je napravljen krater prečnika pedeset i dubine oko devet metara, a na grad se sručilo oko četiri hiljade tona kamena. Iako je srednjovekovna tvrđava pretrpela najteže udarce i bila napola razorena, svi su saglasni: da nije bilo njenih stamenih kula, razmere katastrofe bile bi mnogo veće. Prema nezvaničnim procenama u tvrđavi se tada nalazilo više od 400 vagona municije i tridesetak vagona eksploziva i baruta.

Veliki broj poginulih, čiji tačan broj verovatno nikada nećemo doznati, opterećuje i danas. Dodajmo tome i izuzetno veliki broj teško i lakše ranjenih, psihološki traumatizovanih za čitav život, te potpunu devastaciju urbanog jezgra varoši, a samim tim i dotadašnjeg svakodnevnog životnog okruženja Smederevaca ili onih koji su se pod teškim teretom ratnih prilika u tom gradu zatekli, navode iz Muzeja u Smederevu, ocenjujući da je reč o jednoj od najvećih tragedija tokom čitavog trajanja Drugog svetskog rata na teritoriji Srbije.

Svečano otvaranje izložbe u Muzeju u Smederevu biće u subotu 5. juna u 13 časova. Istog dana u podne kod spomen-kosturnice na Starom groblju biće služen parastos žrtvama i položeni venci. U 14 sati zakazana je komemorativna svečanost kod spomenika „5. jun 1941” nadomak tvrđave. Izložba će javnosti biti dostupna sve do 30. septembra.

Bezimeni

Spomen-kosturnica na Starom groblju u Smederevu podignuta je 1942. godine i na njoj je upisano samo 485 imena žrtava eksplozije, dok je većina poginulih sahranjena bezimena u zajedničkoj grobnici na ulazu u to groblje.

 

Komentari26
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Rade
Тада је међу осталим погинулима страдао и стриц моје мајке Александар Орестијевић, новинар вашег листа, Политике...
ralence
У тој експлозији је настрадао син са породицом , генерала Милана Недића кога су комунисти убили после рата бацањем кроз прозор са спрата.
Tasa
Svi kvislinzi Evrope branli su se na isti nacin. Hteli su da zastite narod od stradanja i zemlju od razaranja. Umesto ordenja i medalja zahvalnosti zavrsili su pred streljackim strojem. Nikom u tim drzavama, sa vecom demokratskom tradicijom od Srbije, ne pada napamet da ih rehabilituje. I vas Nedic da nije skocio kroz prozor zavrsio bi kao i njegovi evropski kamarati, jer su sluzili obesenim u Nirnbergu.
Smederevac
U komentarima čitam da se pominju partizani i Mustafa Golubić kao navodni podmetači eksplozije. To su sasvim sigurno gluposti. Mnogi koji komentarišu ponašaju se navijački. Istina je da nema niikakvih dokaza o uzroku eksplozije. Mustafu Golubića je uhapsio Gestapo u Beogradu a nisu ni znali ko je on. Nema nikakvih dokaza da je on podmetnuo eksploziju. Ustanak partizana je započeo mesec dana posle eksplozije (7. jula 41.) tako da otpada i ta navijačka opcija.
Савезници
У то време су СССР и Хитлерова Немачка још увек били савезници, по свим важећим међудржавним уговорима. Непосредно пред напад на СССР Стаљин није дозвољавао да се шири никакво неповерење према Немачкој и сматрао је сваку такву делатност подметачином британске обавештајне службе. Код нас је било много сведока да је тадашња КПЈ поздравила улазак савезничких немачких трупа у ненародну Југославију, противницу СССР-а
Panta SD
Krenulo je pre nekoliko godina sa obnovom zidova tvrdjave i sada su došli do tog dela koji je najviše oštećen u toj nesretnoj eksploziji tako da bi Nemci kako kod njih preliva od para mogli da nešto i daju za obnovu. Nisam siguran da je tvrđava spasila narod od eksplozije imajući u vidu da udarni talas nije mogao da ide ka Dunavu već je sva energija otišla u pravcu naseljenog dela i napravila takvu štetu gde je od svih kućeraka samo 25 ostalo neosteceno. Biće zanimljivo videti tu postavku.
Predrag
Udarni talas je išao i prema Dunavu. Pradeda mi je radio na brodu i u trenutku eksplozije su bili ukotvljeni u pristaništu. Na šlepu je bio sa mojom prababom i sa troje dece. Od siline eksplozije su svi upali u Dunav. Nažalost, ćerka im se udavila sa 13 godina i posle nekoliko dana je nađena kod Kladova.
Dusan T
Da li su Nemci, vlasnici eksploziva i municije, platili odstetu gradjanima koji su izgubili zivote i imovinu, kao i odstetu za rusenje istorijskog spomenika koji je mnogo stariji od njihove drzave? Anglosaksonci su im sravnili Hamburg i Drezden sa zemljom, pa zbog toga kukaju do neba, a zlo koje su sejali sirom Evrope ne vide.
Zoran Todić
Nije mi poznato da li su Nemci i koliko platili za odštetu, mada čisto sumnjam. Sadašnji muzej, nekadašnja zgrada hotela Jadran, obnovljen je 1942-43 delom novca iz posebnog fonda Vlade nacionalnog spasa, za obnovu Smedereva, ali to je bilo na račun srpskih poreskih obveznika… Druga je priča što je taj hotel posle bio i kupleraj pa je postao muzej. Mada bi neko rekao, vrlo simbolično
Zorka Papadopolos
Nemci su nesto platili, ne znam koliko. Od tih para je tada, izmedju ostalog(?) sazidan hotel. U medjuvremenu je u tu zgradu premesten muzej Smedereva.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.