Sreda, 01.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Muzika kao veličanstvena pobeda života

Pijanista Nenad Radić obeležava tri decenije umetničkog rada sa dva koncerta, jedan je održan u Filharmoniji 31. maja, a drugi je večeras u Kolarčevoj zadužbini
Ненад Радић, пијаниста и педагог: Једино што нам остаје јесте хуманост (Фото: Срђан Боснић)

– I posle 30 godina karijere verujem da sam još „mlad” i da me čekaju mnogi izazovi. U svako delo koje interpretiram se „zaljubljujem”. Otkrivajući kontekst, pozadinu, razne artefakte, ostvarujem neku metafizičku vezu s kompozitorima. Do pre mesec dana nisam ni pomišljao da ću nastupati 31. maja u sali Filharmonije i večeras u 19 časova u Kolarčevoj zadužbini – kaže Nenad Radić, pijanista i pedagog, uoči drugog koncerta u Kolarcu, kada ćemo moći da čujemo dela Bramsa i Šopena.

Naš sagovornik je diplomirao i magistrirao na FMU u Beogradu, u klasi prof. Zorice Dimitrijević Stošić i doktorirao (mentor prof. Ninoslav Živković). Usavršavao se u klasama pedagoga A. Nasjetkina, E. Tatulijan i V. Pjaseckog. Održao je više od četrdeset resitala u Srbiji. Gostovao je i u inostranstvu, a u retkom kamernom duu klavir-orgulje, s Majom Smiljanić Radić, ostvario je zapaženu koncertnu turneju 2010. u Severnoj Americi.

U klasi Nenada Radića diplomiralo je 30 studenata koji su karijere nastavili u svetu. Upitali smo našeg sagovornika kakvu poruku šalje publici povodom ove godišnjice, a odgovor je glasio:

– Muzika i klavir su moj život, smisao, poslušanje, hleb, vazduh i voda, moja oaza, strast, greh, ali i patnja, nada, strah, traganje i preispitivanje. Svaki resital koncipiram kao neraskidivu celinu. Ovog puta to su najveća remek-dela Bramsa i Šopena. Ovaj, veoma zahtevan, program predstavljao sam publici u regionu na koncertima tokom 2019. Kruna je trebalo da bude koncert u Kolarčevoj zadužbini, ali se onda dogodila pandemija. Tada sam očajavao, ali sada znam da se sve uvek dešava s razlogom i da je „prinudni koncertni odmor” bio idealna prilika da program odleži, kao vino u hrastovom buretu. Čak tri velika dela, Šopenove „Polonezu – fantaziju” i „Sonatu u ha-molu”, kao i Bramsovu „Sonatu u ef-molu”, završavaju veličanstvene pobede života. I tu se krije poruka publici i virusu. Čak dva koncerta u samo tri dana posledica su epidemijskih mera koje ne dozvoljavaju dugačke dvodelne koncerte, pa sam program podelio u dve celine – ističe pijanista Radić. Koncertna i pedagoška delatnost su za našeg sagovornika dve strane jedne medalje, a o njima tvrdi:

– To su dva posla i zahtevaju celog čoveka, dva puna radna vremena, posvećenost i strpljenje roditelja, upornost i disciplinu vrhunskog sportiste, istraživački duh naučnika, radoznalost deteta. Zbog toga ih je teško „pomiriti”. Ali pedagogija i pijanizam čine simbiozu, jedno hrani i podstiče drugo. Kroz rad sa studentima postajem bolji čovek i pijanista; kroz koncertne nastupe stičem nezamenljivo iskustvo koje prenosim studentima. Oba posla obeležavaju ceo umetnikov život, a na tom dugom putu svako delo, nastup, čas... jednako je važan delić životnog mozaika.

Za tri decenije rada dogodili su se značajni koncerti, a neke od njih Nenad Radić izdvaja, poput pet resitala u Kolarčevoj zadužbini i podvlači da je najteže svirati u svom gradu. A o gostovanjima u inostranstvu kaže:

– Turneja po gradovima Severne Amerike 2010, sa suprugom Majom Smiljanić, sigurno je najuzbudljiviji događaj moje karijere. Ostala nam je velika neispunjena želja da taj neobični duo klavir-orgulje, koji smo simbolično nazvali „Kraljevski par”, predstavimo i beogradskoj publici. Orgulje u Domu sindikata su odavno van upotrebe, u Kolarcu ih nema, a donošenje klavira u katedralu na Neimaru komplikovano je i akustički rizično. I dalje se nadamo da će i Beograd jednom imati koncertnu salu koju krasi „kraljica instrumenata”.

Nenad Radić pokazuje da je društveno veoma osvešćen i time što je aktivan u humanitarnim akcijama.

– Sa posebnom radošću sećam se obnove Materinskog doma 2013. u Zvečanskoj ulici. Bio sam inicijator, ali sve zasluge pripadaju donatorima i izvođačima radova, koje je predvodio Aleksandar Dulanović. Pomagao je i moj sin, koji je tada imao pet godina. U vremenu brzine, tehnologije, potrošačkog mentaliteta, reklame i neizvesnosti, jedino što nam ostaje jeste humanost – kaže umetnik. Za kraj dodaje:

– Moji studenti su moja ljubav, inspiracija, članovi šire porodice. Uvek sam im na raspolaganju i neizmerno me raduju njihovi uspesi. Prave društvene promene ne donose revolucije, nego svakodnevni rad i trud u svom okruženju. Tako sam vaspitan, to prenosim i na studente. To je jedini način da se suprotstavimo vremenu u kojem malo ko pita: „Kako mogu da pomognem?”, ali zato većina traži „svoj deo” pitajući: „A šta ja imam od toga?”. Kad je reč o repertoaru, najviše cenim Betovena, Baha i Mocarta, ali je lista onih koje obožavam mnogo duža. Iskustvo me uči da se planovi retko ostvare, obično se sve nekako neobjašnjivo dogodi onda kad mu je vreme. Tako je i sada bilo.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sasa Trajkovic
Музика ка временска а не просторна уметност која нас ликовне уметнике детерминише, њен језик је универзалан, језик уметности је чулни то је чаробни свет емоција свет који нажалост новом технологијом информатичког друштва нестаје. Музика није компијутерси програм она чак није ни савршена већ људска дубоко хумана, топла, нежна, сетна, некад груба.Свет музике је чулни свет свих нас то је онај невидљиви језик који сви разумемо иако не говоримо истим језиком, сачувајмо је и сачуваћемо наш свет и себе
helena
Divan umetnik i divan čovek pre svega. Žao mi je sto nisam bila na koncertu ali cestitam, sigurno je bilo odlicno!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.