Kosovizacija ugrožava baštinu na KiM

Najopasniji vid nasrtaja na srpsku kulturnu i duhovnu baštinu na Kosovu i Metohiji jeste njena kosovizacija koja podrazumeva podvođenje srpskog nasleđa pod nasleđe koje pripada svima, a o kojem se stara država, odnosno tzv. republika Kosovo. Na ovo je juče, drugog završnog dana skupa „Zaštita, očuvanje i afirmacija srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji”, organizovanog u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, ukazao profesor dr Darko Tanasković, govoreći o Unesku i srpskom kulturnom nasleđu na Kosmetu. Profesor univerziteta u penziji i nekadašnji ambasador naše zemlje pri Unesku, prof. dr Tanasković istakao je da su nasrtaji na srpska kulturna i duhovna dobra na KiM stalni, nekad manjeg nekad većeg intenziteta, kao i da postoje tri metoda rasrbljavanja tog nasleđa. Jedan je destrukcija, kada se duhovna baština uništava kao u martovskom pogromu 2004. godine ili kada se namerno odugovlači i otežava obnova kulturnih dobara koja to zahtevaju. Drugi je albanizacija, koja podrazumeva falsifikovanje istorije i predstavljanje srpskih spomenika kao albanskih, a za koju je profesor Tanasković istakao da ima najmanje šansi za uspeh, dok etatizacija nosi najviše opasnosti od otuđenja vredne imovine od srpskog naroda. Na njemu prištinske vlasti intenzivno rade pokušavajući da preuzmu brigu nad srpskim duhovnim i kulturnim nasleđem i insistirajući na mestu njegovog nastanka i njegovom univerzalnim značaju, čime ga izdvajaju iz srpskog korpusa.

Unutrašnjost manastira Dečani (Foto A. Vasiljević)

U delu sednice posvećene institucionalnoj zaštiti duhovne i kulturne baštine na KiM, predstavljen je i stav srpske crkve prema ovom pitanju, ali i problemi sa kojima se Eparhija raško-prizrenska suočava godinama unazad kada je u pitanju njena imovina, ali i njen opstanak na ovoj teritoriji. Kako je rekao Aleksandar Radovanović, koji je i glavni pravni savetnik Eparhije raško-prizrenske, u teškim uslovima i stalnoj borbi za svoja prava srpska crkva ipak opstaje na Kosovu i Metohiji. Sa izazovima se susreće u sadašnjosti, vodeći brojne sudske sporove u pokušaju da odbrani ili dođe u posed svoje imovine, a oni je očekuju i u budućnosti, gde se sprema novi zakon o kulturnom nasleđu. Radovanović je ukazao da je zakon o verskim slobodama, koji čeka na usvajanje, dobar i da omogućava eparhiji da stekne pravni legitimitet i institucionalno ostvaruje svoja prava, ali da brine kakav će biti zakon o kulturnom nasleđu. Prethodni iz 2015, koji je povučen, podrazumevao je, između ostalog, da su nepokretna kulturna dobra vlasništvo države Kosovo, podsetio je Radovanović.

Protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić, govoreći o modelima zaštite srpskih svetinja na KiM rekao je da za srpsku crkvu postoji samo jedan model: srpski, odnosno pravna zaštita Republike Srbije, dok je sve ostalo neprihvatljivo. On je ukazao da je veoma opasno što se govori o zaštiti najvažnijih crkava i manastira na Kosmetu, a ne o svim svetinjama, crkvenim ustanovama, poput Prizrenske bogoslovije, grobljima i manastirištima, ali i onima koji tu baštinu čine živom: kliru i vernom narodu.

‒ Traženje bilo kakvog modela, a čuli smo da se pominju jerusalimski, vatikanski, vaseljenski, beg je od svega što Srbija ima na Kosmetu, jer primena nijednog od tih modela nije moguća bez priznavanja tzv. republike Kosovo. Za crkvu je to neprihvatljivo. Ne treba žuriti u razvezivanju tog Gordijevog čvora i treba podsetiti da su kroz istoriju najznačajniji manastiri SPC na KiM, poput Pećke patrijaršpije, duže bili pod okupatorskom vlašću nego srpskom, pa su ipak opstali i ostali srpski ‒ istakao je protojerej-stavrofor Velibor Džomić.