Petak, 03.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Novi zakon o sezoncima na strani poslodavaca

Osim dosadašnje poljoprivrede, u novi nacrt se ubacuje ceo sektor ugostiteljstva, delovi turizma i građevinarstva
(Д.Урошевић)

Da li će Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, u svom novom obliku, a čiji bi sastavni deo trebalo da postanu i ugostiteljstvo, turizam, kreativna industrija i građevinarstvo, dovesti do smanjenja rada na crno ili će se njime legalizovati takav rad?

Dok traje izrada novog zakonskog predloga koji je u svom nazivu već kršten i kao zakon „u skladu sa povećanim potrebama poslodavca”, jedino što se sa sigurnošću može reći jeste da su mišljenja o tom nacrtu izuzetno podeljena. Ministarstvo za rad i predstavnici poslodavaca smatraju da bi proširivanje dejstva ovog zakona olakšalo rad poslodavcima, a mnogim radnicima pružilo makar kratkoročnu sigurnost. Sindikati i stručnjaci za radno pravo su sasvim suprotnog mišljenja – oni veruju da bi se ovim zakonom veliki broj domaćih i stranih radnika stavio u još nesigurniji položaj i veću zavisnost od volje poslodavca, i to baš u sektorima u kojima se odavno posao ne obavlja sezonski, a to su poslovi u ugostiteljstvu, turizmu, građevinarstvu...

U Savezu samostalnih sindikata Srbije smatraju da nema potrebe da se nacrtom zakona o sezoncima uređuje oblast privremeno-povremenih poslova, jer je ona već uređena Zakonom o radu.

– Insistiramo na postojanju i definisanju pisanog ugovora o radnom angažovanju po osnovu novog zakona, s obzirom na to da im jedino pisani ugovor garantuje zaštitu i ostvarenje prava kako na radu, tako i u drugim propisima. Aktuelna elektronska prijava radno angažovanih (samo je od značaja za plaćanje poreza i doprinosa) ne može u pravnom smislu biti dokaz postignutog sporazuma između njih i poslodavaca, niti dokaz o zaključenju i sadržini odgovarajućeg pisanog ugovora – napominje Duško Vuković, potpredsednik saveza, i podseća da se sindikat u potpunosti protivi unošenju novih delatnosti u nacrt zakona u koji su stavljeni čitavi sektori i osnovna zanimanja.

– Osim dosadašnje poljoprivrede, u novi nacrt se ubacuje ceo sektor ugostiteljstva, delovi turizma i građevinarstva. Tu nije reč samo o pomoćnim i povremenim radnicima, već o osnovnim i ključnim zanimanjima, poput kuvara, konobara, barmena, sobarica… Na taj način se ti sektori prevlače u poslove sa takozvanim povremenim karakterom, kao zamena za postojeće ugovore o privremenim i povremenim poslovima i ugovore o delu – objašnjava Vuković.

Osim toga, u ovom sindikatu podsećaju i na to da su predlagači novog zakona već nekoliko puta menjali njegov naziv, da bi se na kraju dosetili da treba da glasi: zakon o radnom angažovanju na određenim poslovima u skladu sa povećanim potrebama poslodavca. Time, kako dodaju, samo žele da zadovolje poslodavca, jer jedino on izgleda ima „povećane potrebe”.

I u „Inicijativi za ekonomska i socijalna prava – A11” podvlače da će se novi zakon, ako bude usvojen, baviti samo ubiranjem poreza i doprinosa, kao i da će potpuno zanemariti situaciju u kojoj se nalaze najugroženiji radnici koji su prinuđeni da rade na takav način.

– Razlog donošenja nove verzije zakona o sezonskim radnicima nije da bi se poboljšao njihov položaj, već da bi država prihodovala i ubirala porez. To i nije toliko sporno, ali ipak ne treba zaboraviti ni to da država već ima mehanizme da to uradi – napominje Danilo Ćurčić, iz inicijative za ekonomska i socijalna prava.

Otkako se primenjuje Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima, rad na crno se smanjio za jedan procenat. Zbog toga se, naglašava Aleksandra Lakić, iz Platforme za teoriju i praksu društvenih dobara „Zajedničko”, ni ne može ozbiljno tumačiti takav NALED-ov statistički podatak o suzbijanju rada na crno.

– Naša glavna zamerka se odnosi na nedovoljnu otvorenost u postupku donošenja novog zakona, jer na sajtovima vlade i ministarstva o tome se ne može ništa pročitati. To organizacijama civilnog društva ostavlja malo prostora da uopšte utiču na smer donošenja zakona – smatra ona.

Zbog toga, iz ove platforme stiže predlog o hitnom ukidanju usmenog ugovora između radnika i poslodavaca, koji već podrazumeva postojeći zakon o sezoncima u oblasti poljoprivrede, jer se time ostavlja mogućnost za malverzacije poslodavaca, dok radnici ostaju potpuno nezaštićeni.

– Prema aktuelnom zakonu poslodavac i radnik se samo usmeno dogovaraju o uslovima rada, trajanju, naknadi za rad. O tome svemu ne postoji pisani trag, već samo elektronski sistem prijave. Poslodavac na taj način može da vas ne prijavi na vreme, da unese podatke drugačije od usmenog dogovora, dok radnik nema mogućnost da dokažete da se sa poslodavcem drugačije dogovorio. Taj usmeni dogovor je i dalje jedan od glavnih faktora zbog kojeg poslodavci izbegavaju svoje obaveze prema radnicima – objašnjava Aleksandra Lakić.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Klasa optimist
U HR je prije desetak godina koriscen sistem koji je podrazumjevao da poslodavac(koji ima potrebu za sezonskim radnicima u poljoprivredi) ode u maticni mirovinski,zdravstveni ili porezni ured i zakupi odredjeni broj poreznih naljepnica. Te naljepnice su radnici dobijali na dnevnoj bazi i one su im garantirale da je gazda za njih uplatio poreze i doprinose i da ce na kraju sezone piljoprivrednih radova onome ko ima npr.180 naljepnica biti upisano 6 mjeseci radnog staza. Radnik siguran i zadovolja
Mare
Bolje da provere ove što rade plaćene poslove a državi ništa a nekad baš rade u državnim institucijama i sa njima su povezani. Primer zubni protetičar radi za minimalnu platu a 5 puta veći deo uzima na ruke pa ode kući i radi na crno lepi,pravi,prodaje polovne uređaje zarodom ne zamislivom da za godinu dana može da kupi trosoban stan.Da li bilo koji radnik može da zaradi toliko i zašto tu država ne reaguje i njih koji imaju dovede u red.
Damjan
"...до смањења рада на црно или ће се њиме легализовати такав рад?..." Besmislica. Ako je legalno kako moze biti 'na crno' (ilegalno). Tako nekako su i sve ove argumentacije profesionalnih "zastitnika" radnika. Sto je vise zakona po njihovom to vise radnika bezi napolje (gde nema "levicarskih" uhljeba).
geras
i ? pa svi zakoni su u korist poslodavaca .
jazavac pred sudom
На страни послодаваца је и Закон о раду и Врховни касациони суд, јер легализују робовласништво кроз њихово схватање прековременог рада и права на зараду за тај рад, тако и сменског рада по ранијем закону.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.