Nedelja, 01.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Zagreb nema isti pozivni

Dok patrijarh Porfirije oduševljava i Srbiju i okolne zemlje svojim poznavanjem filmske umetnosti i popularne muzike, većina srpskih analitičara, komentatora, pa i drugih javnih aktera, pokazuje skoro neverovatan politički analfabetizam. Naime, rezultati lokalnih izbora u Hrvatskoj, naročito u Zagrebu, razne su naveli da počnu da povlače nekakve analogije

Sedim pre nedelju-dve s prijateljima u kafani preko puta manastira Poganovo. To je na nekih pola sata vožnje od Pirota, u pejzažu koji liči na onirički Novi Zeland iz „Gospodara prstenova”, mesto koliko prelepo, toliko zabačeno da mi se prvi put u Srbiji desilo da mi mobilni telefon ne „hvata” signal moje mreže, da je ovde sada ne (anti)reklamiram.

Tu, u srcu zaboravljenog Balkana, iz kafanskih zvučnika „piči” „Parni valjak”: „Nazovi da ti čujem glas/Nazovi, kaži mi kako si/Zagreb ima isti pozivni”. Pa nešto razmišljam: Je li nekad pesma toliko očigledno demantovala samu sebe? Ne, brate, nije tako. Zagreb nema isti pozivni.

Pesma je iz 1987. godine, pa ono što Aki Rahimovski otpeva nakon reči „pozivni” ono „nula, četiri, jedan” svima u to vreme nadolazi prirodno. Već dugo, međutim, praktično od samog sticanja nezavisnosti Republike Hrvatske, Zagreb ima kraći i jednostavniji pozivni broj – (samo) nula, jedan.

Sama pesma predstavlja divan primer međusobne isprepletenosti uticaja kod autora jugoslovenske popularne muzike. Jasno je da je Husein Hasanefendić, ključni autor „Parnog valjka”, ovde bio inspirisan pesmom Džonija Štulića „041” (poznatom po prvom stihu „Kada Zagreb izranja iz sna”) iz 1981. godine. (Navedena pesma „Parnog valjka” je iz 1987.) Međutim, sam Hasanefendić će istom ovom pesmom nadahnuti – Gorana Bregovića. Njegovi stihovi „Sjeti se, okreni list pod slovo A/ponekad, i biraj broj kraj mojeg imena” odjeknuće godinu dana kasnije u Bregovićevim „Negdje u tvome adresaru/pod slovom B je moje ime”. Ljubitelji psihologije primetiće da Hasanefendić prilagođava svoj tekst pevaču Akiju Rahimovskom (otud „slovo A”), dok Bregoviću ne pada na pamet da zbog Alena Islamovića menja svoj (prezimenski) inicijal.

No dobro, nije ovo mesto za dublje ulaženje u „pop književnost” analize. Ovaj uvod je zapravo tu zbog velike pažnje koju je u javnosti privukla čestitka patrijarha srpskog Porfirija novoizabranom zagrebačkom gradonačelniku Tomislavu Tomaševiću, u kojoj između ostalog stoji: „Svojevremeno je veliki zagrebački pesnik Branimir Džoni Štulić pevao kada Zagreb izranja iz sna, što me je podstaklo da izrazim nadu, koja je, uostalom, i nada svih žitelja ovog lepog grada, da je pred nama novo jutro koje će promeniti sve”. Svi dosadašnji komentari ove čestitke fokusiraju se na prvu pop-kulturnu aluziju, no ne treba zaboraviti ni drugu parafraziranu pesmu, onu koju je napisao Petko Kantadžijev-Mlinac, a koja je spojila Stjepana Džimija Stanića, „Indekse” i Dušana Prelevića Preleta, te čiji je naslov nedavno dodao neke nove valere popularnoj omladinskoj seriji Radio-televizije Srbije.

I dok patrijarh Porfirije oduševljava i Srbiju i okolne zemlje svojim poznavanjem filmske umetnosti i popularne muzike, većina srpskih analitičara, komentatora, pa i drugih javnih aktera, pokazuje skoro neverovatan politički analfabetizam. Naime, rezultati lokalnih izbora u Hrvatskoj, naročito u Zagrebu, razne su naveli da počnu da povlače nekakve analogije.

Jedni tako strašno zavide Zagrepčanima na mladim progresivnim snagama, a naročito ih muči što ne vide ništa slično u Srbiji. Umno ograničeniji članovi ovog tabora skloni su da kažu da je ovo kao da u Beogradu pobedi partija spremna da prizna nezavisnost Kosova. Drugi opet u ovom vide nadu i za Srbiju i Beograd, početak jednog trenda, talasa. Umno ograničeniji među njima poručuju: Neka se spreme Sarajevo, Ljubljana, Beograd.

I jedni i drugi maše suštinu, onu koja bi se mogla opisati frazom: Zagreb nema isti pozivni. Dok je imao stari pozivni, postojala je Jugoslavija, Hrvatska i Srbija su bile u istoj državi, interakcija je postojala i morala je postojati. Danas, međutim, za Srbiju i Beograd mnogo veću težinu ima, recimo, izbor Draška Stanivukovića za gradonačelnika Banjaluke, nego izbor Tomaševića za gradonačelnika Zagreba. Da, i Banjaluka je u drugoj državi, ali Beograd na Banjaluku, a onda i Banjaluka na Beograd, koliko god u manjoj meri, realno utiče. Što se, pak, Zagreba tiče, tamošnji rezultati lokalnih izbora za Beograd su relevantni taman koliko i rezultati lokalnih izbora u Sofiji, Tirani ili Bukureštu.

Po svim mogućim najavama, lokalni izbori u Beogradu nisu daleko. Pitam se: postoji li ijedan, bilo koji, potencijalni kandidat kome bi eventualnu pobedu zagrebački nadbiskup Bozanić čestitao parafrazom, primera radi, ovakvom: „Želim da izrazim nadu da će vaš trijumf skratiti makar simbolično onu mitsku Bajaginu daljinu pod šifrom 442”. Ko shvati zašto je to nemoguće, shvatiće i zašto gore potencirane analogije nemaju ama baš nikakvog smisla.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari23
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jablan
Prvo je Beograd promjenio pozivni jednostranom izmjenom ustava Srbije i stavljajući ustav Srbije ispred saveznog ustava. Poslije toga su kola krenula niza stranu.
Petar
Novinski clanci susjeda kazu da je kardinal Bozanic sa svojom pristalicama i predstavnicima ekstr. desnice pre izvesnog vremena hteo da rusi premijera. Oni su u clancima nazvani 'katolickim talibanima". Mozda u ovome treba traziti razloge zasto je Milanovic vratio odlikovanja Glavasu? U svakom slucaju, ne da nije isti pozivni broj ili mizicki ukus spram naseg Patrijarha koji zagovara mir, nego nije ni ista planeta. Ali nije ni novost.
NYC
Kod Bazdulja ima malo Yugonostalgije i to je potpuno razumljivo. Promakla mi je ta cestitka naseg patrijarha. Mozda zato sto mi nije bilo posebno vazno, ali ko zivi na Balkanu jeste vazno. Nas patrijarh je pomalo i romantican pa se eto podsetio muzike. Mogu misliti kako Stulic sa onih hrapavim glasom odzvanja u ravnici kad je ovaj to slusao. Umetnost NE poznaje granice, ne podnosi ih, trazi veliki prostor. Zato je umetnost iz bivse JU uz sport ono najbolje sto imamo pred sobom i pred svetom.
NYC
Drugi deo Bazduljeve zanimljive analize, mozda misli na autizam nekih analiticara uz crtu Yugo nostalgije-sta bi bilo u Beogradu kad bi bilo.Pa bice ono sto Beogradjani odluce ako se dobro trgnu, a nista vise ne zelimo nego da se trgnu. Za sada su u nekom poluzombi stanju, a slicno je i sa analiticarima. Pristrasno cu dodati da Beograd zna da bude sarmantan i ocaravajuci kad hoce, a onda je nebitno da li je 442, 533 ili do Beca 618 i da i nije vazno sto neki zaista oduvek imaju razlicit poz.br.
Marcijan
Nadbiskup Bozanić nije beogradski nadbiskup, već je to monsinjor Hočevar, dok je Nj.Sv. Porfirije poglavar iste crkve u Srbiji i u Hrvatskoj. Poenta je tu bila da Zagreb baš briga za Beograd, što je verovatno tačno za Bozanića, ali ne baš za one upravo izglasane na izborima u Zagrebu.
P.
Bravo Marcijane. Kada ostavimo komplekse po strani, na kraju ostane činjenica da kardinal Bozanić nije beogradski nadbiskup, niti s Beogradom ima bilo kakve veze (ni profesionalne, ni privatne), ali patrijarh Porfirije jest poglavar iste crkve u Srbiji i u Hrvatskoj u kojoj je, štoviše, donedavno sasvim konrektno radio i djelovao.
Petar
Vrlo interesantan tekst, izmedju ostalog i zato sto otvara vise pitanja nego sto daje odgovora. A susjedi ko susjedi: kalupljeni pa kasnije favorizovani od strane Germana. A mi ko mi "saborni" zato sto nismo bas niti disciplinovani, niti se sabiramo kad treba. Preterana disciplina ubija duh, pa nije cudo da su ga hrvati ocuvali tamo gde su dodirivali pravoslavlje - poput Feralaca, Rudanke u Dalmaciji ili Kekina u Slavoniji npr. Zato je i nemoguce da njihov nadbiskup kaze nesto priblizno slicno.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.