Četvrtak, 09.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

U manastiru Jovana Vladimira molitve na albanskom, srpskom i grčkom

Манастир Светог Јована Владимира у Албанији (Википедија)

TIRANA - U Albaniji nadomak Elbasana u manastiru Svetog Jovana Vladimira danas je proslavljen praznik tog svetitelja i čudotvorca koga poštuju i slave Srbi, Albanci i Grci.

Mošti svetitelja koje je pre mesec dana premijer Albanije Edi Rama lično vratio u manastir okupile su na poklonjenju veliki broj vernika iz celog regiona.

Crkvom, koju je po predanju sam svetitelj za života sagradio i posvetio Bogorodici, molitve i Psalmi su se čuli na albanskom, srpskom i grčkom jeziku dok se verni narod u miru tiskao kako bi celivao mošti svetitelja, javlja dopisnik „Kosovo onlajna” iz Albanije, prenosi Tanjug.

Svetu arhijerejsku liturgiju u zadužbini Svetog Jovana Vladimira služio je mitropolit Elbasana, Andoni, uz sasluženje sveštenstva Albanske pravoslavne crkve, igumana manastira Poganovo kod Pirota Mardarija i arhimandrita manastira Prevlaka, Benedikta.

Ovaj dan je veliki praznik za albansku pravoslavnu crkvu i narod, kao i prethodnih i ove godine je u manastirskoj porti upriličen sabor i revija albanske narodne nošnje, izložba ikona i ručnih radova.

 

Komentari16
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ZAvram
Јован Владимир је био српски владар! И био је Србин! Ништа против Византије, а с великом жалошћу што Скадар на Бојани није српски град. Берлински конгрес...Иначе, у Бгд се црква Јована Владимира налази на Вождовцу. И Срби данас поштују и славе свога велможу и светитеља.
Srba
Duklja nikada i nije bila drzava, nego knezevina u Srpskom kraljevstvu.Duklja kao drzava je kominternina izmisljotinama da bi se stvorio temelj za danasnju Montenegrinsku drzavu. Vojislav je bio 42 vladar Srbije I ne postoji nikakava dinastija Vojisavljevica. Dinastija Vojisavljevica izmisljaju Englezi da bi kralj Nikola mogao da se pozove na neku Kraljevsku krunu kada se krunisao za Kralja.
Mila
U odgovoru Dusanu u gornjem tekstu, Srbi su zivrli u severnoj Albaniji pre Nemanjica ! Skadar je tri veka pre Nemanjica bio prestonica Srba. Ovu crkvu su gradili Srbi! Jovan Vladimir je bio Srbin.
Mila
Kako ih nije sramota da kradu srpsko kulturno nasledje?
Ivan Ivanovic
Pitanje za Dusana: a kada su Srbi dosli na ove prostore i zasto istoriju izucavamo od Nemanjica na ovami? To je oni cime treba da se bavite pre nego sto ostavljate takav komentar.
За Мустафу
Ми имамо националне православне цркве.... И мени сте ви дражи него неки Јермен православац. А и православном Албанцу, исто тако, дражи је Албанац друге вере него неки Бугарин православац.
Prikaži još odgovora
Дан
У Албанији имате православне цркве из рановизантијског периода до 10. века као и иконе. Знатно старије од наших на Косову ! Велики број је подигла још Византија.
Константин Велики
@Marko Византијски (грчки) извори из 11-12. века попут Јована Скилице, Георгија Кедрина, Ане Комнине, Кекавмена...приказују владаре и житеље Дукље као Србе. Дакле, Дукља раног средњег века била је једна од српских држава. Војислављевићи су били родбински повезани и са Вукановићима и Немањићима. А данашњи "Дукљани", нажалост, све би дали само да немају никакве везе са Србима...али знате то и сами претпостављам.
Дан
Ime Crna Gora se na crnogorskim prostorima prvi put javlja 1296. godine u povelji srpskog kralja Stefana Uroša II Milutina iz dinastije Nemanjića. Javlja se u obliku otь Črne Gore, u kontekstu oblasti oko Crmnice i vranjinskoga manastira Skadarskog jezera. U italijanskim izvorima Crna Gora se prvi put pominje u izvornom obliku 1348. kao Cerna Gora, a u dubrovačkim izvorima 1379. kao Cernagora. Italijanski izvori je takođe bilježe kao Montagna Negra, Montenegro ili Monte Negro.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.