Sreda, 28.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

U kanadskom redu za milostinju

Pozdravila je me učtivo, odmah primetih da nema naglasak, da nije imigrant. Bila je vidno nervozna, a ja pomislih da bih ja, koji sam ovde manje od godinu dana, trebalo da budem nervozan, a ne ona koja je ovde rođena. Rekla je da živi sama, iako je to nisam pitao a bonovi bi joj pomogli da kupi unuci poklon za Božić.
(ЕПА ЕФЕ - А.С.)

Polovinom decembra u Edmontonu, glavnom gradu kanadske provincije Alberte, obično napada mnogo snega, a uvek i bez izuzetka, jako je hladno. Temperature padnu do minus 30 a kada duva vetar hladnoća dostigne i 40 stepeni ispod nule. To su temperature koje nisu namenjene ljudskom rodu i na koje ne mogu da se naviknu čak ni oni rođeni i odrasli ovde, a kamoli mi koji smo ovde došli silom prilika, uglavnom kao zreli ljudi.

Jednog takvog hladno i snegom zatrpanog decembarskog dana, malo pre kraja radnog vremena, u kancelariju koju sam delio sa kolegom iz Kambodže, ušla je šefica. Nije bilo uobičajno da ona tek tako, bez najave, bane u kancelarije nas nižih službenika. Zato sam se malo trgao, kao u vojsci, umalo da ustanem od stola i po propisu da je pozdravim.

Reče nam da sutra počinje „Krismas biro” i da bi bilo dobro da sutra ili prekosutra, zavisno od rasporeda, jedan dan pomognem. Naravno, odgovorio sam a ona mi je dala adresu na koju treba da odem. Okrenula se i uz učtiv pozdrav otišla iz moje kancelarije.

(Piksabej)

Nije mi palo na pamet da odbijem, mada nisam imao pojma sta je „Krismas biro”  i šta treba da radim.

Bilo je prošlo malo više od četiri meseca od kad me je ta ista šefica intervjuisala i ponudila mi ovaj posao koji nije bio nešto posebno plaćen, ali meni je tada mnogo značio jer sam dobio priliku da imam kakvu-takvu stalnu platu i da započnem neku karijeru u poslu za koji mi se činilo da znam raditi i u firmi u kojoj možda mogu i napredovati.

Kolega iz Kambodže je video moj zbunjen pogled dok sam čitao cedulju sa adresom, malo se nasmejao i objasnio mi: „Krismas biro” je mlađa sestra naše organizacije koja svake godine dva meseca pre 25. decembra, katoličkog Božića, deli pomoć u vidu bonova za hranu u iznosu koji zavisi od brojnosti porodice.

(Piksabej)

Pomoć se deli onima koji nemaju nikakva ili vrlo mala primanja da bi im se pomoglo da Božić provedu u radosti. Desetak dana pre Božića, zakupi se kancelarija, obično u centu grada i počne podela pomoći onima koji nisu ranije stigli da je prime preko poše ili koji nisu ispunili formular sa molbom za pomoć.  

To je tradicija već nekoliko decenija u ovom gradu, kaže kolega Kambodžanac. Razumeo sam. One koje ovde zovu „manje srećni” mi smo zvali sirotinja i socijalni slučajevi, a pomoć koju „Krismas biro” deli kod nas se obično zvala milostinja. Muslimani na Balkanu nešto slično rade u vreme Kurbam Bajrama.

Rano ujutru očistim sneg sa auto koji je tokom noći prilično napadao, i zaputim se na adresu koju mi je dala šefica. Vidim da je adresa u centru grada pored luksuznog hotela “Vestin”. Jedva nađoh parking koji sam papreno platio, a ispred kancelarije koja još nije bila otvorena vidim red od pedesetak promrzlih ljudi koji su stajali u redu u nadi da će dobiti pomoć za hranu.

Dok prolazim pored tih ljudi vidim da su uglavnom belci i Indijanci. Uđem unutra, pozdravim se sa čovekom koga sam znao iz viđenja i on mi ukratko objasni šta se očekuje od mene da radim.

(Piksabej)

Imam svoj sto, stranka iz onog reda uđe, sedne preko puta mene i da mi neku legitimaciju, obično vozaču dozvolu, a ja kopiram ime, prezime, adresu u formular, postavim još neka pitanja navedena u istom formularu (broj članova porodice i mesečna primanja). Potpišem ispunjen formular predam ga stranki i uputim je za drugi sto gde od kolege dobija bonove za hranu shodno broju članova porodice.

Jednostavno je, niko se ne odbija, nema potrebe za dokazom kolika su primanja, veruje se na reč. Malo sam bio nervozan da nešto ne zabrljam. Dođe prvi, ja obavim sve po uputstvu, on uze ispunjen i potpisan formular i bez pozdrava pređe za drugi sto da dobije bonove.

Trajalo je pet-šest minuta a sve prođe isto i sa narednih pet stranaka. Uglavnom su svi bili promrzli od čekanja napolju, smrknuti i kratko odgovarali na postavljena pitanja. Sve je bilo brzo i efikasno.  

Kad sam već počeo rutinski da sve radim preko puta mene sede žena u ranim pedesetim godinama i dade mi legitimaciju. Pozdravila je me učtivo i odmah primetih da nema naglasak, da je ovdašnje, da nije imigrant.

Bila je vidno nervozna, odgovarala na kratka pitanja sa nervoznim osmehom. U jednom trenutku ja pomislih da bi ja, koji sam ovde manje od godinu dana, trebalo da budem nervozan, a ne ona koja je ovde rođena.

Iako je odeća na njoj bila stara izgledala je prilično uredno. Rekla je da živi sama, iako je to nisam pitao. Bonovi za hranu pomogli bi joj da kupi unuci poklon za Božić.

(Piksabej)

Klimnem glavom, dam joj potpisani formular i kažem joj da ide za drugi sto gde će dobiti bonove za hranu u vrednosti od 25 dolara. Izraz lica joj je bio kao da nije bila sigurna da me je dobro razumela pa zatraži da ponovim. Ponovo joj kažem da samo uzme formular i da će za drugim stolom dobiti 25 dolara.

Pružam joj formular, ona ga uze, gleda me kao da još nije sigurna da će dobiti te pare. Kad je napokon uzela formular iznenada zgrabi moju šaku i poljubi je. Ne sećam se da me je iko tako iznenadio. Toliko sam bio nespreman da bilo kakvu njenu reakciju da me je komotno mogla tako i ošamariti.

(Piksabej)

Trgnuo sam ruku tako jako da umalo nisam pao unazad sa stolice. Ona poče da se zahvaljuje, a ja, onako iznenađen i preneražen, pokušavam da joj objasnim da joj ne dajem ja te pare nego „Biro”. Nije vredelo, ona nastavlja da se zahvaljuje stalno ponavljajući da zbog moje dobrote sad može da kupi unuci poklon.

Napokon je ustala i nastavljajući da se zahvaljuje otišla do drugog stola da uzme svoj vaučer za hranu. Sledeća stranka je već spremna a ja u sebi pomislim da bi mi prijala pauza, zgrabim jaknu i izađem napolje da nađem tihi ugao zaklonjen od vetra i pušeći provedem na miru pet minuta.

U to vreme svi mediji bili su prepuni priča o ratu, bedi i stradanju i svemu drugom što je snašlo moju napaćenu i rasparčanu zemlju, o mojim sluđenim, zbunjenim, potlačenim i poniženim zemljacima.  

Nigde u tim istim vestima i novinama nisam mogao da pročitam koliko milostinja od 25 dolara znači jednoj ženi koja je zaposlena i to u zemlji koja je već nekoliko godina proglašavana kao jedna od tri najbolje zemlje za život običnih ljudi.

 

Luka B. Barakoz, Edmonton, Alberta, Kanada

 

 

Pišite nam
 
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  [email protected]
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika 
 
 

 

Komentari52
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran
Ovi povratnici sa zapada bi isto mogli da pisu u "Moj zivot u inostranstvu". Stranac si u Srbij, i to prilicno. Odemo mi u Srbiju, isteram ja kola, i dok se probijem kroz neasvaltirani puteljak po blatu i po parkiranim kolima....zna da potraje. I tako sam malko zasao pored jednog drveta, jer uska ulica, izlazim da vidim kako da se iscupam i na glas kazem: Ovde ces da zavrsis neki posao. To cuo komsija koji radio u Austriji i tu u penziji i dovikuje mi: Ja to stalno pricam.
ET iz Ontarija
Meni se bas svideo ovaj tekst. Covek je opisao svoju prvu godinu u Edmontonu. Nisam stekla utisak da je hteo da kuka ili da se breci. Treba i imati petlje, pa napisati nesto za Politiku. Sto se tice prognanih lica iz BH i Hr, ja se i dan danas stidim toga kako ih je Srbija docekala. Pa dobro je da im je bar Kanada nekako pomogla da vrate izgubljeno dostojanstvo.
Mirko
Što se tiče prognanih iz Hrv,BiH i Kosova može se reći da ih je Srbija dočekala izvanredno. Pogotovo sa obzirom da su prosečne plate u Srbiji tih godina bile oko 50 evra. Slobodno zamišljaj Kanadski doček bilo koga dok su im plate 50 evra( i ima dosta nezaposlenih)
Retrobgd
Iznenadili ste me Vašim komentarom.Kakvo to lose iskustvo imate zbog docekivanja izbeglica iz BIH i Hrvatske ?Žao mi je.Ja imam veoma tople price pune zahvalnosti zbog briznosti i pomoci koju su dobili izgnani od svih nas koji zivimo u toj istoj Srbiji.Ja se secam nase solidarnosti i odricanja.Nazalost,secam se i pojedinacnih ruznih i bahatih ponasanja samih izbeglica gde su mislili da Srbija treba da im nadoknadi sve sto su izgubili i jos vise.Ali to je ipak izuzetak,verujem kao i kod vas.
Zoran
Niko nema pravo da rusi mit o blagostanju na Zapadu! Sramota.
Kneda
Simpatična pričica. Ne znamo šta je posle bilo. Da li je gospodja uspela da kupi šta je naumila?
Dusan Martinovic
@DanicaAntićNama ste se naotimali sve sto smo stekli u cetiri generacije sa malim belim papirom " u ime narod" da bi uselili novokompone generale proizvedene na brzinu cija deca su prodavala to isto za milione na Dedinju I Senjaku da nepricam kako su Slovenci otimali po Dorcolu citave zgrade dude se ljudi I nista. Ako hocete pravo mi smo ziveli od MMF a pa se to krvavo vracalo cuvenom formulom "Stezanje Kaisa". Senlucili po Zapadu sa "narodnim" parama. Zavrsili ste ratom 90 za podelu plena.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.