Pola godine u karantinu

Specijalno za „Politiku”
Melburn – Od početka pandemije virusa korona Australija je postala poznata po veoma restriktivnim merama. U tome svakako prednjače država Viktorija i grad Melburn. Naime, prošle sedmice, nakon pojave novih slučajeva virusa korona, kad je ustanovljeno da je osoba koja je doputovala iz Južne Australije, a prethodno boravila u Indiji, zaražena virusom korona (iako je bila u izolaciji), vlada Viktorije donela je odluku da uvede stroge restriktivne mere na području cele države. To je već četvrti put da se u Viktoriji primenjuje lokdaun. Njeni građani do sada su „zaključani” proveli ukupno 165 dana. I to nije sve. Pre dva dana stigle su nove poražavajuće vesti – predviđeno ukidanje izolacije biće za područje grada Melburna odloženo za još nedelju dana. Ako se nastavi ovaj trend, ovdašnje stanovništvo provešće pola godine zatvoreno u izolaciji.

U isto vreme, program vakcinacije, koji je veoma kasno počeo da se primenjuje u Australiji, sada je naglo ubrzan. Pogotovo za zaposlene u domovima za stara lica i lica sa invaliditetom. Što se samog izbora vakcina tiče, Australijanci mogu da biraju samo između dve – cepiva „Astra Zeneke” ili „Fajzera”. Ali, kako se vakcina „Astra Zeneke” nije pokazala kao dobar izbor za mlađe od pedeset godina, Ministarstvo zdravlja je preporučilo da ova kategorija stanovnika ne prima ovo cepivo. Mnogi postavljaju pitanje ko može garantovati da je ta vakcina dobra za ljude starije od 50 godina. I da li je „Fajzerova” najbolja opcija za taj sloj stanovništva?

U Viktoriji su trenutno 63 osobe zaražene virusom korona. To je veoma mali broj u odnosu na druge australijske države. Ovdašnje vlade – i savezna i one pojedinih država – pokazale su da uopšte ne tolerišu pojavu korone. Zato, kad se pojavi, koriste sve mere i sva raspoloživa sredstva da novonastalu pojavu drže pod kontrolom. Kretanje je već dugo ograničeno na pet kilometara od kuće, obavezno je nošenje maski na otvorenom prostoru, na poslu i u javnom prevozu, radi se od kuće gde je to moguće, a gde nije, odlazi se na posao uz pismo poslodavca. Kuću možete napustiti samo iz nekoliko razloga – kupovina neophodnih namirnica, vežbe, poseta lekaru i vakcinacija.

Većina medija utrkuje se da ubedi građane kako je stanje krajnje alarmantno i da se u potpunosti moraju poštovati poruke koje stižu preko malih ekrana. Zbog toga veliki broj njih poručuje – nemojte misliti, mi mislimo za vas, mi znamo šta je najbolje za vas. Jedina televizija na kojoj se može čuti i poneko kritičko mišljenje i drugačiji osvrt na sva dešavanja jeste Skaj njuz.

Iako ljudi nisu oduševljeni ovim merama i metodama, to uglavnom ne pokazuju. To je deo njihovog mentalnog sklopa – ono što misle da ne mogu da promene, ne pokušavaju ni da menjaju. A kako se stvarno osećaju, može se čuti u razgovorima među prijateljima i kolegama.

Sve je više i zdravstvenih problema zbog rada pod maskom i vizirom. Ljudi se žale na glavobolje, pokušavaju da se oporave do sledećeg jutra, kad sve kreće iznova. Zato se pitaju da li je ovo pravi život i dokle će sve ovo trajati.

Četvrto zaključavanje svakako će ostaviti ekonomske posledice na Viktoriju. Ovog puta savezna vlada je pružila podršku u manjoj meri, kako za mali biznis, tako i za pojedince.

Iz ovih silnih izolacija ljudi su naučili i nešto dobro. Usporili su tempo ionako ubrzanog života, provode kvalitetno vreme s porodicom, češće se čuju s prijateljima. Naučili su i da fleksibilno rasporede vreme za rad i razonodu, završavaju kurseve preko interneta. I što je najvažnije – naučili su, čini se, da se izoluju od loših stvari.