Peking stvara novi imidž u svetu

Ugledna zemlja kojoj se veruje, opisao je predsednik Si Đinping kako zamišlja Kinu u skorijoj budućnosti, pokazujući da Peking sve ozbiljnije razmišlja o mekoj moći.

Si je pre nekoliko dana na sastanku s komunističkim zvaničnicima poručio da država mora da promeni imidž, „proširi krug prijatelja” i bolje predstavi kinesku kulturu u svetu, prenela je tamošnja agencija Sinhua.

U prvim reakcijama iz tog sveta ističe se da je ovo posredno priznanje da je Peking „izolovan” u međunarodnim odnosima i da Si traži od kineskih medija i novinara da „spuste loptu”. Zapadne redakcije često ocenjuju da su izjave kineskih funkcionera i izveštaji kineskih medija „sarkastični i agresivni” pa u Sijevim rečima vide moguću promenu tona.

Kako ocenjuje Bi-Bi-Si, Kina prihvata da mora da ostavi bolji utisak izvan svojih granica, nakon što je u poslednje vreme poslala niz negativnih slika. Iz Kine je potekao virus korona, koji je širom planete usmrtio oko 3,7 miliona ljudi, a milione drugih ostavio bez posla. Za najmnogoljudniju zemlju na svetu pandemija je bila prilika i da popravi imidž jer je slala epidemiologe u inostranstvo i brojnim zemljama isporučivala vakcine kad nije bilo zapadnih cepiva. Ipak, teško da je to saniralo štetu koja je nastala uverenjem da se Kina nije potrudila da na početku epidemije zadrži virus u svojim granicama. Predstava koju su ljudi na svim meridijanima gradili o Kini proteklih godinu i po mogla bi da se pogorša ako se dokaže da je virus „pobegao” iz laboratorije u Vuhanu umesto da je nastao u prirodi i prešao sa životinje na čoveka, kako glasi zvanična kineska verzija. Svetska zdravstvena organizacija prihvata objašnjenje kineskih vlasti, mada nije sasvim isključila ni teorije o nestručnom rukovanju u laboratoriji, za koje je šef Bele kuće, predsednik Džo Bajden nedavno istakao da će ih ispitati američke obaveštajne službe.

Komunistička partija se suočava i s optužbama da krši ljudska prava muslimanske manjine, kao i da se surovo obračunava s demokratskim aktivistima u Hongkongu. I dok su stranice svetske štampe pune tekstova o kineskim „logorima” za Ujgure i slikama na kojima se ne vidi prst pred okom u Pekingu zbog zagađenog vazduha, Si je predočio da Kina treba da prikaže pozitivniju sliku o sebi.

„Moramo da stvaramo prijatelje i pridobijemo većinu i širimo krug prijatelja kad je reč o međunarodnom javnom mnjenju”, dodao je kineski predsednik, podvlačeći da očekuje da Peking ubuduće bolje komunicira sa svetom.

Do loše komunikacije dolazi i zbog toga što Kina proteruje strane novinare, uključujući izveštače najcenjenijih američkih redakcija, čime obezbeđuje negativan publicitet. Za nju je to sve veći problem jer želi da parira Sjedinjenim Državama, a u paketu sa statusom velesile dolazi i rad na mekoj moći – uticaju na druge putem kulture, vrednosti i imidža, koji je Amerika uveliko izgradila. Zahvaljujući kulturi, Holivudu i medijima, američki način života promoviše se širom planete, čime SAD osvajaju srca i umove ljudi. Mnoga društva poštuju američke vrednosti poput demokratije i liberalizma i žele da i sama tako izgledaju, pa dobrovoljno slede američko vođstvo (nasuprot situacijama kad se drugi primoravaju da nešto učine uz pomoć tvrde moći oružja ili ekonomskih pritisaka). I programima finansijske i humanitarne pomoći slabije razvijenim zemljama, Vašington se predstavlja kao benevolentna sila.

Takvim žele da se predstave i komunističke vlasti u okviru takozvanog Novog puta svile, koji podrazumeva kineske zajmove za izgradnju infrastrukture u više od 70 zemalja. I ovaj projekat pokazuje kako se Istok i Zapad bore da nametnu svoje tumačenje događaja. U kineskoj verziji, Sijeva vlada povoljnim kreditima razvija druge zemlje, koje dobijaju puteve i pruge. Sa Zapada upozoravaju da je cilj Pekinga da olakša sopstvenu trgovinu, a da su brojne zemlje u opasnosti da zbog ovog projekta upadnu u dužničko ropstvo i ubuduće još i više služe kineskim interesima.

U aprilu je više evropskih instituta objavilo studiju u kojoj tvrde da je kineska meka moć u Evropskoj uniji „tanka” i da povrh toga još i slabi. I magazin „Ekonomist” ocenjuje da Peking nema nikakve šanse da sustigne SAD jer kineski politički i ekonomski model nije uzor drugima, dok dalekoistočna pop kultura nije ni približno privlačna koliko dodela Oskara ili Gremija. Prema istraživanju američke tinktenk organizacije, Savet za međunarodne odnose, Kina već godinama ulaže oko deset milijardi dolara godišnje u promociju izvan svojih granica, ali joj se uloženo još nije vratilo.

Ipak, časopis „Diplomata”, posvećen azijsko-pacifičkom regionu, ocenjuje da su ovakva shvatanja zapadnocentrična. Kako se objašnjava, Peking ima daleko veći uticaj u manje razvijenim delovima sveta, posebno u Africi i južnoazijskim zemljama, gde bi mnogi voleli da još više sarađuju s Kinom i da su više nalik Kini, jer im je stalo do ekonomskog uspeha, a ne do zaštite životne sredine, demokratije i građanskih prava i sloboda.