Utorak, 06.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Samo loši đaci hvale nastavu na daljinu

Učenici, roditelji i nastavnici jedva čekaju kraj školske godine iz koje ne izlaze mnogo pametniji, jedan je od zaključaka panel-diskusije „Kako se školujemo u pandemiji”
Принтскрин

Iz školovanja u otežanim uslovima koje diktira epidemija virusa korona neminovni su gubici na svim planovima. Minimum deset odsto učenika u preduniverzitetskom sistemu obrazovanja Srbije, po gruboj proceni, nije imalo pristup onlajn nastavi na odgovarajući način iz različitih uzroka. To je vojska od 75.000 do 80.000 učenika koji će trajno osetiti posledice nedostatka obrazovanja. Nemali broj nastavnika bio je prinuđen da podiže kredite da kupuje računare i drugu opremu, ali ta nevolja nije zaobišla ni mnoge roditelje. I đaci, i roditelji, i nastavnici jedva čekaju kraj po svemu atipične školske godine iz koje, ako ih utisak ne vara, nažalost, ne izlaze mnogo pametniji. Sva ova viđenja deo su polemike o obrazovanju u okvirima protivepidemijskih mera koja je kao panel-diskusija pod nazivom „Kako se školujemo u pandemiji” održana juče u Beogradu.

– Prema nastavi na daljinu mnogo su kritičniji odlični učenici jer su očekivali više i uočavali su nedostatke takvog rada. Po njihovom mišljenju, nastava na daljinu je nepravedna, nije fer, jer dozvoljava mnogo prepisivanja. Đacima koji su i pre pandemije imali niže prosečne ocene odgovarali su drugačiji način rada i smanjivanje kriterijuma– ukazala je dr Smiljana Jošić, naučni saradnik Instituta za pedagoška istraživanja.

Posebno je istakla da o efektima nastave na daljinu može da se priča, kao i o gubicima, ali da nemamo podatke pre pandemije koje možemo da uporedimo jer kod nas ne postoje nacionalna testiranja čiji bi rezultati bili empirijski osnov za procenu da li se i gde kvalitet obrazovanja izgubio i kako to može da se nadoknadi.

– Međunarodna vrednovanja pre pandemije pokazuju jaz između postignuća učenika u školama iz urbanih i ruralnih sredina. Po poslednjim rezultatima studije TIMS, učenici u razvijenijim gradovima iz matematike su za 40 poena uspešniji od vršnjaka iz neke seoske škole. Podaci iz istog istraživanja, ali od 2015. godine, pokazuju da su postignuća učenika od socioekonomskog statusa zavisila 17 odsto, a u poslednjem ciklusu iz 2019. godine taj se uticaj gotovo duplirao, porastao je na 31 odsto. To je loše za pravednost obrazovnog sistema jer je cilj obrazovanja da učenici iz svih društvenih grupa imaju jednake mogućnosti – navela je Jošićeva.

Zatim je objasnila da se očekuje da će ovaj jaz još produbiti rad škola po kombinovanom modelu jer nastava na daljinu jeste oslonjena na socioekonomski status i lakše se realizuje u urbanim sredinama. Da je onlajn nastava doprinela i gašenju empatije kod dece, a da je to problem koji je teže rešiti od nabavke digitalnog uređaja, primetila je Violeta Alfeldi, učiteljica u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar”. Njeno iskustvo potvrđuje da je prosvetnim radnicima potrebna prilika i vreme da sa đacima i njihovim roditeljima razgovaraju uz stručnu pomoć, da adekvatna podrška bude svima pružena i u urbanim i u ruralnim sredinama od sledeće školske godine, jer je za ovu kasno.

– Obrni-okreni došli smo u situaciju da nam je jedino bitno kakva će da bude ocena na kraju. Od tog pritiska roditelja na dete i na nastavnika dobijemo – ništa. Kod dece se javio otpor i gubljenje radnih navika, što je unelo dosta nemira u porodičnim odnosima, pa i u odnosima između roditelja i nastavnika koji ni pre pandemije nisu bili sjajni. Ovo je samo izbacilo na površinu sve probleme i jasno pokazalo da obrazovanje nije jednako dostupno za svu decu. U javnost iz ministarstva stižu poruke da je sve sjajno, da smo sve završili, a u suštini se svakog dana čini da idemo sve niže. Videćemo koliko će to da ide po dečjim leđima u nastavku njihovog školovanja. Utisak je da u čemu su bili dobri, postali su još bolji, a u čemu su bili loši, postali su još lošiji – smatra Gordana Plemić, predsednica udruženja „Roditelj”.

Među panelistima nadležnih iz resornog Ministarstva prosvete nije bilo, a Vesna Vojvodić Mitrović, iz Granskog sindikata prosvetnih radnika „Nezavisnost”, uverava da prosvetnoj vlasti, iz nekog razloga, ne odgovara da prizna da je stanje na terenu, kako kaže, mnogo gore nego što oni žele da prihvate.

– Problemi su veliki. Naša je procena, za ovih godinu i po dana, i to gledamo vrlo optimistično, da ako društvo investira 1.500 evra na godišnjem nivou za školovanje jednog đaka, otprilike je bačeno oko 750 evra po učeniku. Kad to pomnožimo s brojem đaka u osnovnim i srednjim školama, skoro 600.000.000 evra smo izgubili da se može meriti u novcu. Najstrašnije smo izgubili na nivou motivacije. Kako da objasnite mladom čoveku da ne treba da prepisuje ni u „gugl učionici” ni na platformi „zum”, kada imate visoko kotiranog političara s minimum sedam procenata prepisivanog u svom doktoratu i kažemo – pa šta. Kako da ja dam jedinicu učeniku koji ima sedam odsto prepisanog na kontrolnom, a to mi učenici na času nekada kažu u šali – ukazala je Vesna Vojvodić Mitrović.

Podstakla je time Smiljanu Jošić da citira kako đaci ocenjuju onlajn časove: – Previše je prepisivanja i varanja na testovima. Da je nastava na daljinu dobra, reći će samo loši učenici. Ovakvo učenje bilo bi dosta efikasnije kada ne bi svi prepisivali, ali to nije moguće. Zbog ovakvog stanja uopšte nemam volju da učim i okrećem se prepisivanju nekih predmeta koji su mi teški i koje ne volim...

Komentari48
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Мали Ђокица
Јел има некога ко прави разлику између памети и знања? Школа НЕ ДАЈЕ ПАМЕТ. Школа даје ЗНАЊЕ. А глупи из школе никада неће изаћи паметни. Памет или глупост дају родитељи својим генима. И није највећи проблем што ученици неће баш све знати него што ће велики проценат ту школу напустити пре краја школовања, уличарити. И неће моћи да се запосле. Ни знања ни заната. Овако дуго ни чума није трајала, и сви мора да се помиримо да ћемо много што-шта изгубити, да будемо срећни да останемо живи и здрави.
Mila
Ako je tekst opravdanje da ubuducnosti se uci na digitalnim.knjigama i tabletima, jer 10.posto nije imalo pristup svojim.kompjuterima, nista nisu propustili. I oni koji su. mali, zamarali su se ekranima, jedva su cekali.pravu skolu da im nastavnik unucionici objasni A ne preko zooma, meetsa i slicno. To NIJE za njih. Oni su deca. I skoro.sva deca ne zele ovaj vid nastave, vec pravu nastavu.
Mila
Deca su na kraju sve rekla. Sa nastavom.na daljinu pored druzenja , nema izazova, nema kreativnog razmisljanja, nema motivacije za ucenjem i takmicenjem. Nastavu na daljinu vole samo losi djaci. Ne ponovila se.Unistila nam. e decu.
Danko
@Biljana: Vi ste izneli neku idealisticku i ulepsanu sliku . U stvarnosti su skole cesto mesta trauma, vrsnjackog nasilja, poruga, prvog susreta sa drogom itd. Pogotovo mi para usi ta prica o "kreativnom i uzvisenom" odnosu ucitelja i ucenika. To je moguce samo uz vaspitane, smerne djake i plemenite, talentovane i motivisane nastavnike, sto je u praksi redak spoj. Nismo slucajno medju najlosije kotiranim zemljama na rang listama znanja ucenika. Mi tradicionalno stvaramo bubarose i poltrone
Dragan
Najveca korist je u tome sto djaci mogu da pohadjaju nastavu kada im to najvise odgovara jer svaku nastavnu jedinicu mogu gledati odlozeno. Mogu da uce kada im odgovara, da izadju kada im odgovara, da se druze kada im odgovara, da ponovo odgedaju emisiju ako im nesto nije jasno.
Maja
Fleksibilna škola, takvo i znanje. Sve može. Šteta sto su samo.u zaostatku celu godinu, sve se zbrzalo,plan ispunjen. Znanje nikakvo.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.