Nedelja, 19.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: Milivoje Mlađenović, selektor 66. Pozorja

U odsustvu rasnih dramatičara i živih klasika

Gledao sam skoro sve što je ponuđeno u ovoj pozorišnoj sezoni, a to je preko 40 predstava po delima domaćih dramskih autora ili autorskih projekata
(Фото:: Бранислав Лучић)

Pandemija je oslabila imunitet pozorišnog organizma. Ipak, Sterijinog pozorja u Novom Sadu će biti i ove godine, i to od 18. do 26. juna. U takmičarskoj selekciji ovogodišnjeg 66. Pozorja, biće izvedeno deset predstava, što je svojevrsni presedan. U svim predstavama, kako je primetio Milivoje Mlađenović, aktuelni selektor najvećeg domaćeg pozorišnog skupa kod nas, kao da se čuje poklič „Zlu vremenu, uprkos!”

‒ Da, uprkos prekoru koji se može izreći, bilo je pozorišta koja su imala izuzetno bogatu, dinamičnu i umetnički vrednu pozorišnu sezonu (Beogradsko dramsko pozorište, Narodno pozorište u Nišu, Srpsko narodno pozorište, Deže Kostolanji iz Subotice) i u kojima su se dogodile i važne predstave rađene prema delima domaćih pisaca. Sva ta pozorišna pregnuća su veliki umetnički poduhvati, mereni spram vremena u kom su nastali. Otuda i višeznačni slogan „Zlu vremenu, uprkos”. Tiče se ta maksima i produkcione, ali i sadržajne, idejne strane ovogodišnjeg Pozorja, jer zla i teška vremena ovde traju odvajkada. Predložio sam upravi Sterijinog pozorja da se načini taj, kako ga zovete, „presedan”, da se umesto devet predstava koliko je uobičajeno, ove godine izvede deset u zvaničnom programu, da posle carstva polutame pozornice i tišine pozorišne dvorane, zavladaju svetlost i aplauzi. Osim toga, većina predstava u takmičarskom programu je kamerne prirode, sasvim očekivano, pa se ovim proširenjem pruža ipak mogućnost da više publike željne pozorišta prisustvuje Sterijinom pozorju kao krunskoj manifestaciji srpskog teatra.

Koji je zajednički imenitelj pozvanih predstava? Odnosno, kojim smernicama ste se upravljali prilikom selekcije?

Dominantnom crtom selekcije postalo je zlo etička kategorija o kojoj se nerado otvoreno razgovara, a koja se uvek pripisuje drugom. Taj problem se u ovih deset predstava ispituje na različitim ravnima. Od začetaka zlog u njegovim naizgled bezazlenim oblicima kao što je kič do ozbiljnih devijacija u vidu vlastoljublja, nasilja pa i do opakog bratoubilaštva i pokolja u ime naroda. Virus koji nas je poklopio, poslednja nam je opomena da se dozovemo pameti, ljudskosti i ispitamo odakle to zlo, da tu klicu pronađemo u sebi samima i potražimo leka za „bolesti moralne” (opet Sterija opominje!). A što se tiče smernica, bila je samo jedna: umetnička vrednost pozorišne predstave. Svi drugi zavodljivi kriterijumi: atraktivnost forme, provokativnost sadržaja, subverzivnost ideje, inovativnost, modernost, uključeni su u tu osnovu. Naravno, povrh svega bi morala biti nova, najnovija srpska drama. Na to obavezuje misija Sterijinog pozorja: da se stimuliše, gaji i unapredi domaći dramski pisac. Njegovom zrenju služi i stalni konkurs za novi dramski teskt.

Pandemija je uticala i na sam umetnički proces nastajanja predstava, na režiju i dramaturgiju. Pojasnite nam svoju tvrdnju da je virus indirektno diktirao i dramsko pismo?

Pomenuo sam već jednu posledicu korone ‒ kamernost forme. To je racionalna odluka pozorišnih uprava: manji ansambl, manji rizik od zaražavanja. Drugo, kamerne predstave su, uglavnom, manjeg budžeta. Kruži anegdota kako upravnici neće da čitaju nove drame savremenih pisaca ako zahtevaju više od četvoro izvođača. Razumem kad takav stav provejava iz onih malobrojnih pozorišta koja žive od blagajne, ali ne razumem subvencionisana državna, odnosno gradska pozorišta.

Dramatizacije romana zauzele su polovinu ovogodišnje takmičarske selekcije?

Kao žanr, roman je oduvek privlačio pozorišne ljude. Takva je priroda romaneskne forme, ima sve odlike koje žude da budu proverene na pozornici, kojima se nadahnjuje: sceničnost, dijalog, poeziju, čini se da može da zahvati totalitet života u formatu pozorišta. U ovogodišnjem programu predstave nastale postupkom tradicionalne dramatizacije (kao „Derviš i smrt” ili „Šindlerov lift”, na primer), ili romanom kao „materijalom” samo inspirisane za predstavu (kao „Ako dugo gledaš u ponor”) ili romanom „udešenim” za pozornicu kao takvim, sa svim njegovim tokovima, rukavcima i meandrima, vremenskim skokovima („Tiho teče Misisipi”), govore da pozorište posle svih dramskih, novodramskih i postdramskih opita, traga za novim izrazom.

Pozorište nas posmatra kroz vreme. Koliko ste odgledali predstava između dva festivalska izdanja?

Gledao sam skoro sve što je ponuđeno u ovoj pozorišnoj sezoni, a to je preko četrdeset predstava po delima domaćih dramskih autora ili autorskih projekata. Video sam kontinuitet dobrog pozorišta u centrima koji su nas na to navikli, ali i lepa iznenađenja kao što je Regionalno pozorištu u Novom Pazaru. Potom se nemalo čudio kako neka pozorišta ozbiljnog budžeta, nemaju uopšte produkciju tokom cele godine. U riskantne, a uvek vredne poduhvate postavljanja savremenih dramskih autora, naročito onih čija se dela prvi put ogledaju na pozornici, ulaze Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, pozorišta u Nišu i Užicu. Zabrinjava odsustvo novih dela naših rasnih dramatičara i živih klasika, pa i klasika srpske drame. Uočava se već nekoliko sezona, uključivanje Bitef teatra u tokove domaće dramaturgije, ali na specifičan, bitefovski poetički i stilski profilisan način. Zbunjuje potpuno odsustvo domaćeg dramskog pisca u repertoaru Narodnog pozorišta u Beogradu, ali to će, bar prema najavama, biti obilato nadoknađeno u skorije vreme.

Takmičarska selekcija Pozorja

Selekciju 66. Sterijinog pozorja čine predstave: „Gospođa ministarka” B. Nušić, režija Tatjana Mandić Rigonat; Hrvatsko narodno kazalište „Ivana pl. Zajca” Rijeka, „Deeobe”, Dobrica Ćosić, režija Jug Radivojević; SNP Novi Sad, NP Niš, NP Priština sa sedištem u Gračanici; „Vitezovi lake male”, autorski projekat Andraša Urbana, pozorište „Deže Kostolanji”, Subotica; „Kus petlić” A. Popović, režija Milan Nešković; NP Subotica; „ Derviš i smrt” M. Selimović, režija Dejan Projkovski; NP Republike Srpske Banjaluka; „Radio Šabac” tekst i režija Olga Dimitrijević, Šabačko pozorište; „Ako dugo gledaš u ponor” , prema motivima istoimenog romana Enesa Halilovića, reditelj Zlatko Paković, Regionalno pozorište Novi Pazar/Kulturni centar Novi Pazar;

„Velika depresija” Filip Grujić, režija Marko Čelebić, SNP/Centar za razvoj vizuelne kulture Novi Sad; „Tiho teče Misisipi” Vladimir Tabašević, režija Ivica Buljan, BDP; „Šindlerov lift” Darko Cvijetić, režija Kokan Mladenović, Kamerni teatar 55 Sarajevo.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sreten Bozic -Wongar
Preko 40 pozorisni prestava, ali ni jedna od pisaca iz Srpske diaspore u kojoj zivi 52 % ( veciski deo Srba ) Srbi u diaspori su za Beograd " nepismeni " cak i ako je neko imenovan za Nobelovu nagradu . ( Politika bi o tome trebala pisati jer politiku ciraju preko imnterneta i Srbi u disaspori ).

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.