Ponedeljak, 06.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Manastir Mateič: svedok vekova i nemara

Zadužbinu carice Jelene i Uroša Petog Nemanjića kod Kumanova, s jedinstvenom dvanaestostranom glavnom kupolom i vrednim živopisom, 2001. godine su kao svoju bazu koristili albanski separatisti
Црква у Матеичу (Фото Јасмина Ћирић)

Dominira krajolikom i svedoči o nemanjićkoj prošlosti ovog kraja, iz Kumanova se, kažu, vidi golim okom, ali su putevi do njega loši i može mu se doći u pohode samo terenskim vozilom. To je, međutim, najmanje važan razlog zbog čega je manastir Mateič, posvećen Uspenju Presvete Bogorodice, jedna od najznačajnijih srpskih srednjovekovnih zadužbina, danas, kao i godinama unazad opusteo, teško oštećen, zapušten. Mauzolej carice Jelene i mladog Uroša Petog Nemanjića iz oko 1345. godine, s jedinstvenom dvanaestostranom glavnom kupolom i vrednim živopisom, najteže trenutke svoje duge istorije preživljavao je upravo u naše dane, 2001. godine, kada su ga kao svoju bazu koristili albanski separatisti koji su naneli teška oštećenja na kompleksu.

Od tih rana manastir se ni danas nije oporavio, kao što se od tog doba u obližnje istoimeno selo nisu vratili ni tada prinudno raseljeni Srbi i Makedonci. Biće ovo još jedna godina, okruglo dvadeseta od nemilih događaja, kako se na Malu Gospojinu, 21. septembra, na manastirsku slavu sreću pod svodovima manastirske crkve zaboravljena svetinja i raseljeno stanovništvo.

Istoričarka umetnosti docent dr Jasmina Ćirić s kragujevačkog Filološko-umetničkog fakulteta u poslednjih petnaestak godina u više navrata odlazila je u Mateič i za „Politiku” kaže da je njen utisak kako je proces propadanja arhitekture i fresaka ubrzan. Kako dodaje, nekadašnje žitelje sela Matejče, koji poslednjih 17 godina dolaze ovde da proslave manastirsku slavu, sačekaju slomljena vrata i prozori, uništene freske koje nagriza šalitra, raskopan pod i vlaga zbog krova koji prokišnjava, razrušeni konaci, zvonara, pomoćne manastirske prostorije, uništeni objekti nekadašnjeg dečjeg odmarališta, ostaci kuhinje, trpezarije, igrališta.

– Mateič je poslednja carska zadužbina dinastije Nemanjića u okolini Kumanova. Reč je o zadužbini impozantnih razmera koju je prvi put detaljno arhitektonski snimio arhitekta Đurđe Bošković. Važno je napomenuti da je Mateič jedina crkva koja ima dvanaestostranu centralnu kupolu, što je kuriozitet i u arhitekturi Carigrada i što izvesno pokazuje da je reč o carskom prerogativu. Kada govorimo o slikarstvu, izuzetno je važno pomenuti da je sačuvana ktitorska kompozicija iako je u izvesnoj meri stradala. Carica Jelena i Uroš Peti drže između sebe model hrama koji je poprilično oštećen, ali se vidi da predstavlja severnu stranu hrama s pet kubeta. Od istorijskih tema nezaobilazna je kompozicija „Loza Nemanjića”, koja je prikazana kao ogranak loze romejskih careva. Ova kompozicija, nažalost, pretrpela je znatna oštećenja, ali je moguće zaustaviti njenu dalju devastaciju – kaže Jasmina Ćirić.

Ona napominje da iako je zapuštenost drevne svetinje delom rezultat nerešenog raskola između SPC i MPC, manastir je posebno postradao tokom ratnih sukoba u maju 2001. između regularnih vojno-policijskih snaga vlade u Skoplju i paravojnih grupacija pobunjenih ekstremista Albanaca. Tada je manastir pretvoren u teroristički štab i lokaciju za pohranjivanje arsenala albanskog naoružanja.

– Ozbiljno je devastiran konak, kao i delovi crkve, oštećene freske, čak je prekopavan pod u oltarskom prostoru, kada je uništena i ploča časne trpeze. U priprati hrama su ostaci vodenog taloga, demolirana su vrata na zapadnoj i južnoj strani, oštećeni su delovi gornje konstrukcije hrama, u oltarskom prostoru kolonije insekata našle su svoje permanentno stanište. Stakla od tranzena centralne kupole trajno su oštećena, tako da su freske stradale. Drastična su i oštećena nastala iscrtavanjem grafita na fresci apostola Petra na kojem je iscrtan natpis ,,Dijego Armando Maradona kupa Uefa”, zatim iznad ulaza je istaknut albanski natpis UČK i motivi s albanske zastave. Uprkos čišćenju fresaka, koje su trudom Nacionalnog konzervatorskog centra Republike Severne Makedonije delimično spasene, i danas je moguće videti na više fresaka ostatke crnog i zelenog spreja koji su teroristi upotrebili – napominje Jasmina Ćirić.

Ona ističe da ni dvadeset godina kasnije još nema konkretnih, većih pomaka kada je reč o sistemskoj zaštiti ovog kulturnog dobra od izuzetnog značaja, ali da sa puno nade gleda na dobru volju i inicijative iz kabineta Irene Stefoske, ministarke za kulturu Severne Makedonije.

Mateič je jedinstven primer među srpskim srednjovekovnim zadužbinama na tlu Severne Makedonije koji je prepušten zubu vremena i o kome se tako malo govori, a još manje iskreno radi na očuvanju, kaže Miloš Stojković iz Srpskog kulturno-informativnog centra „Spona” iz Skoplja.

– Rekli bismo, što je veća uzvišenost i monumentalnost Mateiča, to se manje spominje u stručnoj i medijskoj javnosti. Kao nemili svedok vekova i epoha, kojeg su se (skoro) svi odrekli, osim deklarativnih obećanja pred praznik Male Gospojine, manastir Mateič je doživeo sudbinu Srba iz istoimenog sela: proteran je i zaboravljen – napominje Stojković.

On podseća da su prema popisu iz 1961. više od trećine stanovništva sela Mateič činili Srbi (822), dok ih je 2002. bilo 325, manje od deset odsto, a popisivani su u kolektivnim centrima, privatnom smeštaju kod rođaka i prijatelja jer su svi bili raseljeni.

– Nažalost, u većini slučajeva širom prostora nekadašnje Jugoslavije, proterano srpsko stanovništvo retko se ili uopšte ne vraća na svoja vekovna ognjišta. Takva tužna sudbina zadesila je i proterane Srbe iz sela Mateič kod Kumanova. Od tog tragičnog maja 2001, kada su preko noći morali napustiti svoje domove, imanja i grobove predaka, niko se od Srba nikada nije vratio, niti uspeo da dođe do svoje otete i uzurpirane imovine, dok su kuće većinom razrušene. Sama „privremena evakuacija” nealbanskog stanovništva (Srba i etničkih Makedonaca) po nagovoru makedonskih vlasti postala je trajni progon koji traje već više od 20 godina. Procene makedonskih vlasti o brzom povratku pokazale su se nerealnim, a danas se u makedonskoj javnosti skoro nigde i ne spominje ova „epizoda” etničkog čišćenja, kakva se ne pamti u Makedoniji nakon Drugog svetskog rata – ističe Miloš Stojković.

Mateič ili Matejče

Mateič, kao takav je naveden u povelji kralja Milutina (crkva je obnovljena 1345., ali je tu bila starija crkva iz 11. veka, obnovljena za vreme kralja Milutina, potom u Dušanovo vreme). Matejče je naziv koji se javlja tek od 1945. godine, od uvođenja makedonskog jezika kao jezika, nakon sednice ASNOM-a.

U časopisu ,,Vreme” iz 1938. godine kada se poslednji put o Mateiču govorilo piše Matejić.

U povelji, najstarijem dokumentu piše Mateič. Zato koristimo taj izgovor, pojasnila je dr Jasmina Ćirić

Komentari13
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dušan
Цар Константин је био глобалиста као и сви апостоли који су широм Римског царства, а и ван њега од Ирске до Индије, ширили хришћанство. Да су остали националисти хришћанство би било само у Светој земљи и мало шире! Поново цитирам светог Петра: Није важно да ли сте Јеврејин или Грк, важно је да сте хришћанин! Он, на нашу жалост, није знао за Србе нити за остале данас европске народе, сем Грка и Латина.
Boža
Pre Nemanjića crkve su bile vizantijske a ne makedonske. Ne može nacija, koja je nastala 1945 , da ima crve iz 6, veka
Bob Petrovich
Božo, kakva crna vizantija, to nikad nije postojalo. Postojala je samo Romeja, Roma Nova, tj. Novi Rim.
Aleksandra
Znate li da je ime Vizantija nametnula katolicka crkva da bi umanjila znacaj pomeranja centra rimskog carstva u Carigrad? “Vizantiju” su cinili Srbi, Grci, Bugari, Rusi kao pravoslavci. Tako da je definitivno crkva srpska, jer su tada i na tom mestu vladali Srbi. Problem je sto svi zele da se uslihtaju Zapadu ali niko ne kaoira od obicnih ljudi da je centar Zapada od 1000. god Vatikan i to se ne menja. Svaka odluka je na nivou vere doneta
Lillah
Дан@ Хришћанство је васељенско, а глобализам је банкарски, између осталог.
Dorcolac
nase svetinje pored kosova su i u s. makedoniji,ali smo se lako odrekli Vardarske Srbije !
Миша С. Томовић
Није јасно зашто "скопљанци" поричу нешто што се порећи не може - да су у целој северној Македонији историски остаци из времена Немањића. Па Скопље је било престоница цара Душана а престоница се увек прави у центру сопственог народа - да буде ефикасно брањена. Зашто сте мост применовали у "камени" кад је то Душанов мост. Волео бих да ми неко из Македоније објасни ко су они и шта су..!?
Ljubo
@Dan Globalista je cilj da satru sve srpsko, a jake srpske države je cilj da sačuva kao i da unapredi sve srpsko. U ovome slučaju Milanski edikta je nešto slično kao što je bio Ustav SFRJ iz 1974.
Отето проклето
Sto niste "srbijanci" ostali da branite Dusanov most, koji je i dan danas Dusanov, a kameni je samo interan naziv isto kao i zelezni most u Beogradu, interan naziv za Skopljance, nista vise. Nemojte da iznosite dezinformacije i umesto da poradite na to kako bi okupili sve ptice svome jatu, Vi malicioznim izjavama radite upravo suprotno. Deda mi je Srbin, ja sam Makedonac , rodjen u Makedoniji, govorim makedonski jezik, a ostalo su poznate istoriske cinjenice koje niko osim Siptara ne osporava.
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.