Četvrtak, 16.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kako su izmene ZPP-a otvorile Pandorinu kutiju

Zbog sporova male vrednosti ne sme se menjati sistemski zakon, kaže advokat Ivan Simić
(Pixabay)

Sudije u tri beogradska osnovna suda rade 63 odsto posla svih 66 osnovnih sudova u Srbiji. Rešavaju tri puta više od norme, ali je priliv novih tužbi toliki da se suđenja zakazuju čak i za 2023. godinu. Ovakva opterećenost beogradskih sudova nikada do sada nije zabeležena, upozorilo je Društvo sudija Srbije prilikom poziva Ministarstvu pravde za novi krug javne rasprave o nacrtu izmena i dopuna Zakona o parničnom postupku (ZPP).

Kao glavni „krivac” za velike promene ovog procesnog zakona označeni su „masovni sporovi” protiv državnih institucija i banaka čija su sedišta u glavnom gradu. Zato je predloženo da se tužbe podnose u sudovima na čijoj teritoriji stanuje onaj ko tuži.

Većina banaka sa sedištem u Beogradu ima svoje filijale širom Srbije, gde su građani i uzimali kredite, pa ako je ugovor potpisan u Vranju, Užicu, Čačku, Subotici ili Smederevu, onda bi sudovi u ovim gradovima mogli da sude bankama po tužbama za obradu troškova kredita. Na suđenja ne bi više putovali građani i njihovi advokati, nego bankari odnosno njihovi pravni zastupnici.

Stručnjaci ukazuju da je u većini slučajeva reč o „sporovima male vrednosti”, gde građanin na kraju dobije nekoliko hiljada dinara, ali sve to proizvodi višestruko veće troškove postupka, koje u krajnjem ishodu plaćaju banke. Pritom se građani putem oglasa na banderama pozivaju da se jave raznim „udruženjima” da bi povratili ono što su im banke navodno neosnovano uzele tokom poslednjih 20 godina, ali se postavlja pitanja otkuda baš sada, tokom ove i prošle godine, dolazi do masovnog tuženja banaka. Genezu ovog problema za „Politiku” objašnjava advokat Ivan Simić.

– Pravosuđe je u velikom problemu zbog toga što je 2018. godine Vrhovni kasacioni sud (VKS) na sednici građanskog odeljenja zauzeo stav da su ništave odredbe ugovora kojima se naplaćuje naknada usluga za obradu kredita. Primena tog nakaradnog pravnog stava dovela je do pravne nesigurnosti neviđenih razmera, a posledice toga počele su da deluju, usled čega se u jednom velikom delu i sprovodi ova izmena ZPP-a – kaže Ivan Simić.

Podseća da su odredbe o naknadi za obradu troškova sastavni deo ugovora o kreditu i da su oba potpisnika, i banka i klijent, dužni da ih poštuju. Međutim VKS je zauzeo stav da banka ima pravo na naplatu tih troškova samo ako je ponuda sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita, po stavkama. Iz toga su proizašle prve presude u korist klijenata, a zatim i prve stotine i hiljade novih tužbi.

– Napravljen je presedan „par ekselans”. Uprkos stavu Narodne banke Srbije da je dozvoljeno naplaćivati naknade za troškove obrade kredita, VKS je zauzeo jedan populistički stav kojim je trebalo da se podiđe građanstvu. Smatram da je tako pravosudna elita pokušala da povrati poverenje u posrnuli autoritet pravosuđa. Umesto toga, dobili su pre svega pravnu nesigurnost jer NBS nikada nije zabranila bankama naplatu ove naknade, koju su korisnici kredita svojim potpisom prihvatili. Pored toga, ovim stavom najvišeg suda banke su stavljene u diskriminatorni položaj u odnosu na sudske takse koje takođe ne sadrže specifikaciju troškova, pri čemu, isto kao i krediti, imaju komponentu proporcionalnosti koja se određuje na osnovu vrednosti, samo se kod suda uzima vrednost spora, a kod banke vrednost kredita – objašnjava naš sagovornik.

Ugovor je zakon za stranke, naglašava i podseća da je to osnovno načelo ugovornog prava, kao i sloboda ugovaranja, koja kod kredita postoji pre svega u izboru banke, a zatim i u detaljima kredita.

– Samo zbog jednog pravnog stava stvoreno je na stotine hiljada novih sudskih predmeta u periodu od 2018. do 2021. godine. Sada jedan takav „masakr” nad nečim što je trebalo da bude pravna sigurnost i izvesnost – pojedinci iz pravosudne elite žele da zamene „genocidom” nad aksiomom pravne struke i nauke u pogledu jednog sistemskog i možda najvažnijeg procesnog zakona – ZPP-a. Sadašnji zakon je dobar i ne treba ga menjati – navodi Simić.

Smatra da nije dobar predlog da se menja mesna nadležnost sudova jer se time favorizuje tužilac u odnosu na vekovni princip koji je tuženom omogućavao da mu se sudi prema njegovom mestu prebivališta.

– Navodno rasterećenje Prvog osnovnog suda, u postupcima protiv države i grada Beograda, dovešće do drugih vrsta opterećenja državnih organa i lokalnih samouprava. Dakle, jednim inkvizitorskim pristupom pokušava se veštački rasteretiti rad sudova i smanjiti broj predmeta koji su posledica ishitrenog stava VKS iz 2018. godine. Taj pravni stav otvorio je Pandorinu kutiju i proizveo 100.000 predmeta protiv banaka u Srbiji – kaže advokat.

Reč je mahom o sporovima male vrednosti, koji proizvode velike troškove, ali to nije razlog da se zbog toga iz osnova menja jedan od najvažnijih zakona, smatra naš sagovornik.

– Plaćanje sudske takse kao preduslov urednosti i blagovremenosti komuniciranja sa sudom putem podneska, a sve pod pretnjom da će se u slučaju neplaćanja podnesak i odbaciti, pokazuje u kakvom maniru i duhu je ovaj predlog pisan. Dakle, princip „prvo pare pa onda pravo”, potvrđuje da su zakon pre pisali biznismeni i menadžeri nego pravnici – navodi naš sagovornik i postavlja pitanje zašto su u radnoj grupi za izradu nacrta bili predstavnici Američke privredne komore i NALED-a.

Naglašava da sudovi postoje zbog građana, a ne građani zbog suda. Misli da i sudije treba da budu nagrađene za svoj rad dvostruko većim platama, umesto da se novac iz budžeta troši na IT kompanije koje bi na osnovu izmena i dopuna ZPP-a imale ogromne poslove u pravosuđu.

– IT platforme za elektronsko sudovanje koštaće deset do pedeset puta više nego što su sveukupni zahtevi za vraćanje bankarskih naknada. Robotizacija pravosuđa treba da pogoduje pre svega evropskoj birokratiji i određenim parastrukturama izvan pravnog poretka naše zemlje. Sve će to platiti građani preko državnog budžeta – ukazuje advokat Ivan Simić. Od ministarke pravde očekuje da bude uzdržana u odnosu na predložene izmene, upravo zato što dolazi iz sudstva, advokature i državnih struktura. Smatra da je na početku svog mandata dovedena u poziciju da brani neodbranjive predloge radne grupe za ZPP.

Komentari27
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Lazar Djordjevic
A kad su banke uzimale pare od gradjana, tad je bio dobar Zpp. Toliko o pravnoj drzavi.
Zeljko Bgd.
Veoma neobicno tumacenje odluke VKS od strane adv. Simica. Verovatno je i on jedan od zastupnika banaka pa navodi vodu na tu vodenicu. Praksa i kolege ga demantuju.
Judex qui litem suam fecit
Bolje je bilo za vreme Rimskog carstva.Rimsko pravo i ovo pa to je nebo i zemlja.Još su pre 2000 godina sudije odgovarale za štetu za svoja dela.Sistemski zakoni u pravosudju pogoduju korupciji i neefikasnosti u pravosudju ,sve u svemu ocena dva na jedan!
Leopold
Pa kad bi banke imale gazdu/domacina, a ne menadzere, taj bi video da mu se vise isplati da klijentima vrati tu "obradu kredita" (makar i u ratama), nego da pored toga placa i sve sudske i advokatske troskove, koji na kraju izadju isti koliko ta "obrada" ili jos vise! Da ne pricam, koliko bi dobio na ugledu.
Majakovski
Adv. Simić priča paušalno i interpretira stav VKS jednsotrano. Naime, niko ne zabranjuje troškove obade kredita ali zaboravlja se da prema Zakonu o obligacionim odnosima banka jedino kao svoju zaradu može da prikaže kamatu i kroz kamatu ona može da naplati, rizik poslovanja, svoje troškove i ostalo, a ne da zarađuje duplo, kroz kamatu i troškove. To je suština, a banke kao i neki "stručnjaci" imaju amneziju i to zaboravljaju nego tumače propise kako im odgovara, a to nije njihov posao.
Zeljko Bgd.
Bravo.Maestralno.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.