Utorak, 03.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Bliski istok i daleka istina

U toj zemlji „aparthejda” sudija sudija Vrhovnog suda, arapskog porekla, Salim Džubran osudio je predsednika Izraela Mošu Kacava, a nakon smene Kacava vršilac dužnosti predsednika izraelske države bio je Arapin Majali Vahabi
Ракета над Тел Авивом (Фото EPA-EFE/Abir Sultan)

Nije lako najkomplikovaniji i najstariji spor na svetu predstaviti u nekoliko minuta televizijskog izveštaja ili nekoliko rečenica na „Tviteru”. To zaista nije lako, ali je upravo zbog toga veoma lako da se stvori površna, crno-bela slika o nasilnicima i žrtvama, o zemlji aparthejda ili o maloj zemlji koja, izgleda, ugrožava ljudska prava svim Arapima na planeti Zemlji. Zato i ne smatram da bi kao odgovor na tu propagandnu, uvredljivu matricu u brojnim komentarima o poslednjem talasu nasilja u Izraelu, trebalo pružiti jevrejski pogled na krizu. Za razumevanje onoga što se desilo, šta se dešava ili šta će se desiti, nije potrebno ukrštati arapske i jevrejske poglede na čitavu krizu. Dovoljno je samo navesti niz nepobitnih činjenica.

Poslednji talas sukoba počeo je kad je teroristička organizacija Hamas postavila ultimatum da se izraelska policija povuče iz dela Jerusalima u okolini džamije Al Aksa. Kada Izrael nije povukao policiju iz dela svoje prestonice, Hamas je ispalio više od 3.100 raketa na ciljeve u Izraelu. Ne znam koja bi to ozbiljna država na svetu pristala na ultimatume da povuče policiju iz dela prestonice i koja to država ne bi snažno odgovorila kada bi teroristi počeli da ispaljuju stotine raketa dnevno na njenu teritoriju. U prebrojavanju žrtava na jednoj i drugoj strani kao da se zaboravlja da je Izrael, posle sedam decenija ugrožavanja, bio primoran da uloži znatna sredstva u stvaranje efikasne odbrane, ali i da su doneti zakoni prema kojima svaka izgrađena zgrada ili kuća mora da ima atomsko sklonište.

Od nastanka izraelske države do danas dogodili su se brojni konflikti, ali nijedan nije počeo Izrael – samo dan nakon povlačenja Velike Britanije i proglašenja države Izrael počeo je rat u kojem su vojske Egipta, Sirije, Libana, Transjordanije, Iraka, Saudijske Arabije i Jemena zajedno pokušale da unište tek stvorenu državu. Od te 1948. godine do danas ređali su se brojni konflikti, u kojima su arapske zemlje s neuporedivo brojnijom populacijom različitim povodima napadale Izrael, dok su istovremeno organizovane kampanje bojkota svakog poslovanja i saradnje s firmama i institucijama Izraela.

Izrael je sve vreme bio posvećen pregovorima i pronalaženju trajnog, diplomatskog rešenja za palestinsko pitanje (u dva navrata, 2000. i 2008. godine, nudio je stvaranje palestinske države), ali svakako ne može da pregovara o sopstvenom ukidanju kako bi na Bliskom istoku zavladao večni mir. Niti može da mirno posmatra napade arapskih terorističkih organizacija i zemalja koje ih podržavaju.

Prosto je neverovatno kojom se lakoćom u brojnim „liberalnim” intelektualnim krugovima iznose tvrdnje o sistemu aparthejda u zemlji, koja jedina od Maroka do Nju Delhija ima nesporan demokratski sistem. Izrael je jedina država u čitavom regionu u kojoj se održavaju neizvesni parlamentarni izbori, a vlade menjaju na osnovu glasova, a ne osnovu vojnih udara ili pučeva. Na izborima učestvuju palestinske stranke koje u Knesetu trenutno imaju 15 poslanika, i sada će prvi put u istoriji biti deo nove izraelske vlade. Zanimljivo je da četvorogodišnji predsednički mandat lidera Fataha Ahmeda Abasa traje već 15 godina, jer su poslednji izbori u Palestini održani 2006. godine.

U toj zemlji „aparthejda” sudija sudija Vrhovnog suda, arapskog porekla, Salim Džubran osudio je predsednika Izraela Mošu Kacava, a nakon smene Kacava vršilac dužnosti predsednika izraelske države bio je Arapin Majali Vahabi. Gotovo je nezamislivo da sudije Vrhovnog suda u bilo kojoj arapskoj zemlji smenjuju šefa države, osim ako to nije deo nekog vojnog udara, ali je još nezamislivije da u Vrhovni sud bude izabran neko ko je jevrejske veroispovesti. U Izraelu, koji se u propagandnom ratu opisuje kao zemlja aparthejda, Navaf Mašalha obavljao je funkcije zamenika ministra zdravlja i zamenika ministra spoljnih poslova, Reda Mansur bio je najmlađi ambasador Izraela, a general koji je bio komandant snaga na privremeno okupiranim područjima takođe je bio arapskog porekla.

Kad govorimo o odnosu dela elite srpskog društva prema izraelsko-arapskim odnosima, možemo da razumemo da je za vreme komunizma i pokreta nesvrstanih deo stanovništva gajio simpatije prema palestinskom lideru Jaseru Arafatu, ali je veoma teško razumeti da se veoma malo govori o jednom drugom palestinskom lideru, koji je, u nesreći i zlu, neuporedivo dublje povezao jevrejski i srpski narod. Reč je o velikom jerusalimskom muftiji Muhamedu Aminu el Huseiniju, koji je bio fanatični pristalica Adolfa Hitlera (s kojim se uz velike počasti sreo u novembru 1941. godine) i istovremeno osnivač zloglasne Handžar divizije, zbog čega je Jugoslavija bezuspešno tražila njegovo izručenje kako bi mu sudila za ratne zločine. Upravo je Huseiniju šef nacističkih vojnih jedinica Hajnrih Himler 2. novembra 1943. godine, na godišnjicu Balfurove deklaracije kojom su Britanci odobrili stvaranje jevrejske države, poslao telegram u kojem mu želi svu sreću u borbi protiv zajedničkog neprijatelja – jevrejskih osvajača. Priča o jerusalimskom muftiji, od koga se palestinski i arapski lideri nikad nisu ozbiljno distancirali, nije samo mračna epizoda iz prošlosti. Jer su se posle njega menjali lideri, ideologije, svetske okolnosti, ali dubinski stav brojnih arapskih lidera ostao je isti – izraelska država ne sme opstati.

Ponovo je aktuelna optužba da to što je stradalo više Palestinaca nego Izraelaca dokazuje da je izraelski odgovor gori od palestinskog terorizma. Palestinci su pokušali da namerno ubiju mnogo više Izraelaca nego što su to uspeli, dok su smrti koje se pripisuju Izraelu uglavnom slučajne, posledica legitimnog napora da se terorizam zaustavi. Namerno se skrivajući i delujući u centrima civilne populacije teroristi koriste sopstvene civile kao štit. To predstavlja prekršaj međunarodnog prava, a civili koji su ubijeni dok su korišćeni kao štit, po međunarodnom pravu, smatraju se žrtvama onih koji su ih koristili kao štit, ne onih koji su legitimno pokušavali da napadnu određeni vojni cilj kao što je naoružani terorista.

Vođa Hamasa Ismail Hanija svojevremeno je rekao za „Vašington post”: „Palestinci su naterali Izraelce u beg jer su pronašli njihovu slabu tačku: Jevreji ... više od drugih ljudi vole život i radije ne bi umrli. Zbog toga su bombaši-samoubice idealno oružje protiv njih”. Sam broj žrtava ne određuje moralnost ili legitimnost vojnih operacija. Pa ipak protivnici Izraela fokusiraju se na „činjenicu” koja navodi na pogrešan trag – stradalo je više Palestinaca nego Izraelaca, kako je to primetio Alan Deršovic.

Predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

tja
Bilo bi mnogo lakse razumeti pa i podrzavati Izrael, kad Izrael ne bi prisvajao palestinsku teritoriju poznatu pod imenom "Zapadna Obala" ukljucujucu tu i Istocni Jerusalim, sto UN naziva "Okupirana palestinska teritorija". Ovo sirenje Izraela na palestinske zemlje, koliko mi je poznato, nijedna zemlja u svetu nije priznala. To nije tako daleka istina.
Драган П.
Ту њихову "престоницу" Јерусалим највећи део света види као окупирану територију и не признаје као део Израела, самим тим ни као главни град.
tja
Rakete koje Hamas koristi za bombardovanje izraela je teroristicko oruzje jer je pravljeno za namerno ubijanje gradskog stanovnistva. Ono je jevtino jer se nikakva preciznost ne zahteva. Treba pogoditi grad, a ne neku zgradu koja se koristi za vojne potrebe. ipak, u jednom delu javnosti zapadnog sveta, ova cinjenica se ne primecuje. Imam samo postovanje za narod koji moze tako dugo da prezivi u moru arapskog sveta. Verujem da su visoko obrazovanje i disciplina kavaliteti koji su to omogucili.
nikola andric
Cudna navika i kod tako elokventnog autora da se poziva na ''cinjenice'''. Ako je lepo vreme u Beogradu a isto tako cinjica da je zemljotres unistio Skoplje sta mozemo zakljuciti iz te dve cinjenice? Zaboravljena je logicka veza kojom se povezuju iskazi. Takozvana konjunkcija. ''Cinjenice'' su drugi izraz za istinite iskaze. Povezivanjem iskaza se grade premise ili pretpostavke iz kojih se izvode zakljuci ili dedukcije. Dedukcije mogu biti istinite ako su premise istinite.
Братимир
Зар сукоб није почео када су Израелци избацили неколико арапских породица из станова на улицу? Па су тек онда почеле демонстрације око џамије, па је дошла полиција, па је Хамас тражио да се полиција повуче... Ипак, ко прати вести зна како је све почело и црно бели новински чланци и извртање чињеница ту не помажу.
Proka
Mozete otici i nesto dalje u proslost ko je ziveo na tim prostorima po pisanju najstarijih knjiga na svetu (Svetih knjiga Jevreja i Hriscana) Arapi kojima pripadaju i Palestinci su izbacili iz "stana na ulicu" sve od Arapskog do Iberijskog poluostrva tokom prvog i drugog kalifata sto je dovelo do krstaskih ratova koje danasnji evropski neolibrali opisuju kao brutalne a desili su se upravo zbog "izbacicanja hriscana iz njihovih stanova".

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.