Četvrtak, 05.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zgrada Železničke stanice čeka obnovu i prelazak u muzej

Stanje zdanja je veoma loše i problema ima sa svim instalacijama, ali su već preduzeti prvi koraci da se oni reše. – Uskoro bi trebalo da se raspiše velika javna nabavka za mašinsko, građevinsko, arhitektonsko projektovanje unutrašnjosti
Без путника од 30. јуна 2018. (Фото Б. Васиљевић)

Hol pun ljudi koji čekaju pred blagajnom, putnici u brzom hodu sa torbama u rukama mimoilaze jedni druge, a sa razglasa odjekuje: Putnički voz iz Novog Sada dolazi na peron 2. Tako je nekada bilo na staroj Železničkoj stanici na Savskom trgu. A sada u zgradi ove „vremešne dame” od 137 godina, koja spolja izgleda veličanstveno, „odjekuje” samo neprijatna tišina.

Na podu glavnog ulaza leže bačeni plakati, sa plafona vise zavese paučine, a u ćošku stoje dva islužena PP aparata. S leve strane hola, kao u stroju sa zida prekrivenog prepoznatljivim braon pločicama prkosno „gledaju” četiri fiksna telefona. Sve podseća na apokaliptične filmove, kada neko iz budućnosti zakorači u daleku prošlost.

Sa zidova koji vode na drugi sprat ljušti se kreč, a na pojedinim delovima proviruje trska koja se nekada koristila za oplatu.

Na drugom spratu kroz nekadašnje kancelarije zuji promaja, ispod nogu se uvija rasušeni parket. U jednoj od kula, grede u potkrovlju napala je buđ, podrum pliva pod otpadnim vodama. Ono što je izvesno jeste da je ovo zdanje koje je poslednji voz „ispratilo” 30. juna 2018. godine za Budimpšetu ozbiljno nagrizlo vreme i da mu predstoji temeljna obnova.

– Stanje u zgradi je jako loše. Velikih problema ima sa svim instalacijama, vodom, strujom i kanalizacijom. U podrumu su presečene kanalizacione cevi iz kojih izlaze fekalne i kišna vode. Zbog toga smo se obratili JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija”. Njihovi stručnjaci su pregledali te prostorije kako bi ustanovili šta može da se preduzme da se problem reši i da se kanalizacija poveže na gradsku mrežu. Ko je cevi presekao ne znamo, ali je to neplaniran trošak koji mi moramo da platimo – rekla je dr Dušica Bojić, direktorka Istorijskog muzeja Srbije, u čijoj je nadležnosti od 19. novembra prošle godine veliki deo nekadšnje Železničke stanice.

Osim kanalizacije isečena je i strujna instalacija zbog čega ne rade satovi iznad nekadašnjih ulaza.

– Mehanizme satova moramo da promenimo, a u razgovoru sa ljudima iz „Železnica Srbije”, koji su nekada brinuli o njima, zaključeno je da bi bilo dobro da se umesto analognih nabave digitalni sistemi. Za to nam je potrebno oko 16.500 evra – ističe Bojićeva.

Fasada blista, unutrašnjost vapi za obnovom

Pre nego se počelo sa bilo kakvim radovima u objektu, proverena je njegova statika. Uradio ju je Građevinski fakultet. Zgrada je u dobrom stanju i stoji na sigurnim nogama. To je vrlo važno jer je ceo taj kraj podvodan i nekada davno, pre izgradnje stanice, tuda je tekla Sava.

Mnogi su pomislili da će, posle odluke vlade, cela zgrada biti u nadležnosti Istorijskog muzeja Srbije, ali ona to nije. Oko 840 kvadrata prostora, gde je nekada bio restoran, i dalje se vodi na Direkciju za imovinu. Zbog toga buduća postavka neće moći da bude predstavljena u jednoj liniji.

Još nije tačno utvrđeno kada bi izložba mogla da bude organizovana.

Za sada su dobijeni uslovi od Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda za obnovu zgrade i urađen je projektni zadatak sa muzeološkim delom. Uskoro bi trebalo da se raspiše velika javna nabavka za mašinsko, građevinsko, arhitektonsko projektovanje unutrašnjosti zdanja, ali pod uslovima zavoda. Velikih odstupanja od postojećeg rasporeda, kako kaže, Bojićka, neće biti. Ono što je za sada predviđeno jeste da se depoi nalaze u kulama ka zgradi pošte i autobuskoj stanici.

– Jako je važno da uporedo radimo projektnu dokumentaciju sa izložbenom postavkom. U centralnom holu, takozvanom vestibilu, biće prvo predstavljen srpski srednji vek, od seobe naroda do osmanskih osvajanja. Jedan deo izložbe će biti posvećen i dolasku srpskog kulta za vreme Ivana Groznog u Rusiju. Posebno ćemo naznačiti taj odnos pomoći koji ide iz Rusije ka srpskim crkvama i narodu od Ivana Groznog do Petra Velikog. Posebnu celinu činiće postavaka posvećena Kosovskom boju. Različiti istorijski periodi naći će se u ostalim izložbenim prostorima – objašnjava direktorka i naglašava da je prva postavka već dobro koncipirana.

– Pripremamo je u saradnji sa vrhunskim stručnjacima, sa profesorima sa katedre za istoriju, arheologiju, istoriju umetnosti… i saradnicima sa instituta ‒ Vizantološkog instituta i Instituta za srpski jezik i književnost... Cilj nam je da izložbom prikažemo srpski identitet i državnost, uticaj Srba na ove prostore od njihovog doseljenja, a posebno na značaj srpskog jezika – kaže Bojićka, koja vodi čitav ovaj projekat.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милан
За Историјски музеј Србије држава НЕ СМЕ да штеди паре као што је било са Народним музејом...
Лидија
Укидање железничке станица катастрофална грешка. Сви градови који цене до себе имају железничку станицу у центру града, Минхен, Амстердам, Рим, Париз, Њујорк..... на жалост кад дилетанти без да питају струку одлучују онда главна железничка станица постаје музеј а нова не постоји.
Цена напретка
Нити је грешка, нити је Главна железничка станица укинута. Срушена је, а остала је само главна станична зграда, тачније фасада. Железничке шине и остала челична галантерија продате су на кило, перони су поравнати са земљом, као и комплетна инфраструктура, која је могла да остане као музеј, поред кога би био лепо уређен парк и приступачна савска обала. Уместо свега тога држава је донела лекс специјалис којим је земљишни плац од Старог моста до Газеле поклоњен фирми "Eagle Hills" из Абу Дабија.
dr Slobodan Devic
Da li znate sta je danas nekadasnja zeleznicka stanica Orsej, u Parizu? To je u Parizu jedina bivsa stanica pored reke. Gare de Lyon je od reke odvojena velikim parkom Bercy, a izmedju stanice Osterlic i Sene je Rive Gauche sa parkom u kome je Nacionalna biblioteka. Sve druge stanice u Parizu su daleko od reka. Samo je Beograd, decenijama, bio razvijan daleko od reka, sto su najskuplje lokacije u svetu ...
Prikaži još odgovora
Stojko
kada će opet biti tu vozni red? Otkud tu muzej? Nije loša ideja da tu bude "GAR D LION"pa TGV via a Paris! Ovde niko nikoga nizašta ne pita svi rade kako hoće! Evo zbog ovih kula mogao bi TGV da ide starim mostom pravo na aerodrom Beograd pa dalje za Zagreb do Pariza, zar ne!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.