Subota, 25.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ŽIVOTNE SUDBINE: OD LOGORAŠA DO DOKTORA VAZDUHOPLOVSTVA

Pregledao i Tuđmanov avion u osvit rata

Doktor tehničkih nauka – vazduhoplovstva Matija Vorkapić u autobiografskoj knjizi „Sećanja” ostavio je značajan trag o stradanju krajiških Srba, ali i o razvoju vazduhoplovnih civilnih institucija kod nas
Матија Воркапић са супругом Љиљаном (Фото: Лична документација)

Ne morate biti pisac da biste napisali knjigu – rekao je sebi penzionisani avio-inženjer Matija Vorkapić (85) pre nego što je počeo rad na autobiografiji „Sećanja – O putu malog logoraša do doktora vazduhoplovstva”. Ova knjiga, predstavljena prošlog četvrtka u klubu „Nikola Tesla” u Beogradu, nije samo priča o jednom čoveku već i o tragediji jednog naroda, ali i svedočanstvo o bezmalo pola veka civilnog vazduhoplovstva kod nas. Ujedno otkriva i važan deo razvoja naših vazduhoplovnih civilnih institucija kroz koje je prošao sve do Saveznog vazduhoplovnog inspektorata, odakle je 2002. otišao u penziju.

– Knjiga doktora tehničkih nauka Matije Vorkapića izuzetno je istorijsko delo za srpski narod jer prikazuje tragičnu sudbinu kordunaških Srba koji su stradali od hrvatskih ustaša. Autor je nesvakidašnja ličnost, čovek koji je dospeo do svetskih visina u svom poslu. Bio je glavni avio-inženjer, ispitivao je motor – srce aviona, kao najskuplji i najvažniji deo letelice. Prošao je mnoge svetske avio-kompanije i bio je poštovan svuda u svetu – rekla je na predstavljanju knjige profesor Radmila Tonković, autor kapitalnog dela o ulozi žena u avijaciji „Nebeske heroine sveta” (obuhvata više od 2.000 biografija žena-letača širom sveta).

Ono što bi većini moglo da privuče pažnju smešteno je na početku knjige – autor iz prve ruke svedoči o stradanju krajiških Srba za vreme okupacije, kao i o danima „malog logoraša” (proveo je devet meseci u logorima u Ogulinu i Kraljevici 1943. godine) – kao i u jednom od završnih poglavlja, gde govori o trenucima kada je, u osvit novog rata (građanskog, 1991) po službenoj dužnosti odlazio u važne inspekcije u Hrvatskoj i Sloveniji.

– Sama činjenica da je narod kotara Vrginmosta tokom Drugog svetskog rata platio životom jedne trećine svog stanovništva zaslužuje da se u mojim sećanjima osvrnem i na strahote kroz koje je prolazio narod ovog kraja i na otpor koji je pružio fašizmu – objašnjava autor (rodom iz Katinovca), koji je ranije objavio „Vazduhoplovni priručnik”.

Iz dnevnika malog logoraša (tada je imao sedam godina) izdvajamo i ovo:

– Zašto smo upućeni u logor „Kula” u Ogulinu, koji se nalazio u zoni kojom su upravljali Italijani, a ne u neki ustaški logor, ostaje tajna. Postoji priča da je u jednoj od akcija greškom došlo do ubistva nekoliko Italijana od strane ustaša i da su ovi tražili od ustaša da im za svakog poginulog Italijana isporuče 100 partizana. Ova priča ima svoju verodostojnost jer su se Italijani smejali i pljeskali svakom detetu koje je prozvano i koje je prelazilo iz redova ustaša u redove Italijana, uzvikujući „partizano, partizano”, prilikom primopredaje u Ogulinu. Kapitulacija Italije: 9. septembar 1943. Bio je to srećan dan za sve nas koji smo se zatekli u logoru „Kraljevica”. Ne zna se ko se tome više radovao, mi ili italijanski vojnici. Celu noć se slavilo i orilo iz grla, kako logoraša, tako i italijanskih vojnika: „Gotov rat, gotov rat, svi doma!”, vikali su italijanski vojnici.

Drugi pol ove autobiografije predstavlja autorovo školovanje i napredovanje u oblasti vazduhoplovstva, od ulaska u JAT (1969, inženjer za klimatizaciju aviona) do odbrane doktorske teze (1993) na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu – „Prilog istraživanju unifikacije sistema održavanja vazduhoplovstva saobraćajne kategorije”.

U red svojih nezaboravnih službenih putovanja smestio je i jedno početkom leta 1991.

– Za vreme mojih službenih putovanja u Zagreb, na aerodromu „Pleso” viđali su se pripadnici Zbora narodne garde (ZNG) pored policajaca koji su ranije bili jedini koji su obezbeđivali aerodrom. Na samom aerodromu „Pleso” bilo je aviona iz kojih su izlazili putnici sa ustaškim obeležjima, a naročito je uočljiv bio njihov dolazak, kao i naoružanje, ugandskim avionom B707, koji je, uzgred rečeno, zaplenila JNA 1991. godine i uhapsila njegovog zakupca, Kikaša. Jedan od poslednjih pregleda aviona koji sam imao u Zagrebu bio je pregled aviona hrvatske vlade koji je koristio predsednik Republike Hrvatske Franjo Tuđman, a koji sam imao 9. jula 1991.

Oni koji se pitaju kakvi su dometi ovakvih izdavačkih poduhvata (knjigu izdao „Krajiški privrednik”) možda će naći odgovor već u uvodnoj reči koju je dao profesor književnosti Aleksandar Mijalković:

– Ova sećanja će, nadam se, imati mnogo širu publiku od opisanih učesnika i svedoka jer zadovoljavaju davnašnju ljudsku potrebu za radoznalošću. A, priznaćete, nju je uvek bolje utažiti na ovakav način nego virenjem u nečije prozore, pune kese iz prodavnice, ili posrednim pričama koje nikada nisu u potpunosti verne. Jer nije život samo u one dve godine koje nas omeđe rođenjem i smrću. Život je sakriven u onoj crtici između njih i u sposobnosti da njome opišemo čitav krug. A autor Vorkapić je proživeo barem šest nečijih „običnih” života.

Na tragu inovacija

Na predstavljanju knjige „Sećanja” Matija Vorkapić je opisan kao neko ko je u civilnom vazduhoplovstvu ostavio „značajan trag svojim stručnim znanjem, profesionalizmom i predlozima za primenu vlastitih inovacija u JAT-u”, dok on sam kaže da je u toj avio-kompaniji u njegovo vreme „postojao strah od inovacija”! Radeći u Saveznim vazduhoplovnim organima, zalagao se za stvaranje jedinstvene civilne vazduhoplovne uprave, po ugledu na svetsku praksu. Kao zaposleni JAT-a učestvovao je na konferencijama svetskih proizvođača avio-motora, a kao predstavnik Civilnih vazduhoplovnih vlasti učestvovao je u sertifikaciji aviona („Boing”, „Daglas”, „Erbas”, „Foker”…).

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Леон Давидович
Свакако да је Владимир Назор био јако потрешен када је написао "Мајку Православну" управо у попаљеном српском селу код Вргин Моста. Да бу парадокс историје био највечи управо су Срби највечи страдалници у Другом светском рату на тим просторима и највећи борци против фашизма доживели да се њихово страдање понови деведесетих и да им нико не пружи заштиту.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.