Sreda, 28.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
KONZILIJUM

Trećini žena obolelih od raka dojke bolest se vrati

Već prilikom postavljanja dijagnoze oko 10 odsto njih ima oboljenje koje se proširilo van dojke, odnosno ima metastatsku bolest, a najčešće udaljene metastaze su na plućima, jetri, centralnom nervnom sistemu ili kostima
Pexels

Udruženje pacijentkinja obolelih od karcinoma dojke „Evropa Dona Srbija”, uz podršku ostalih udruženja žena obolelih od raka dojke Srbije, sprovodi kampanju podrške inicijativi za uvođenje inovativnih lekova za lečenje osoba sa HR pozitivnim i HER2 negativnim metastatskim karcinomom dojke i njihovo stavljanje na listu lekova koji se izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Okupljene pod zajedničkim nazivom „Neustrašive”, pokrenule su onlajn edukaciju na sajtu „www.zivotjevredan.rs” u oblasti dijagnostike karcinoma dojke, terapijskih opcija za metastatski karcinom dojke i unapređenja informisane diskusije između pacijenata i lekara.

Ovo je veoma važno jer u Srbiji, prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” iz 2018. godine, godišnje od karcinoma dojke oboli oko 4.500 žena. Broj novoobolelih raste u Srbiji tako da, prema nezvaničnim podacima za 2020. godinu, broj onih kod kojih je potvrđena ova dijagnoza iznosi više od 6.000. Nažalost, već prilikom postavljanja prve dijagnoze oko 10 odsto žena ima bolest koja se proširila van dojke, odnosno ima metastatsku bolest. Osim toga, kod trećine žena koje su se lečile od ranog karcinoma dojke bolest se vrati i tada se govori o relapsu bolesti, i to najčešće u vidu udaljenih metastaza.

Dr Ivana Božović Spasojević (Foto: lična arhiva)

Kako ističe dr Ivana Božović Spasojević, medikalni onkolog, viši naučni saradnik i načelnik Dnevne bolnice za hemioterapiju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, metastatski karcinom dojke podrazumeva da su ćelije karcinoma dojke putovale putem krvotoka ili limfotoka i naselile udaljene organe. Poreklo tumorskih ćelija je isto samo što sada tumorske ćelije naseljavaju udaljene organe.

– Najčešća mesta udaljenih metastaza su pluća, jetra, centralni nervni sistem ili kosti. U zavisnosti od prisustva metastaza zavisiće i simptomi bolesti. Simptomi bolesti mogu biti različiti. Bolovi u kostima se javljaju ukoliko žena ima metastazu u kostima, otežano disanje, ukoliko su metastaze u plućima, a neurološki simptomi ukoliko su one u centralnom nervnom sistemu – objašnjava dr Božović Spasojević.

Ona ističe da karcinom dojke nije jedna bolest jer lekari danas znaju da postoje najmanje tri podtipa karcinoma dojke. Najčešći podtip je takozvani hormon receptor pozitivni karcinom koji čini dve trećine svih karcinoma dojke. Terapija izbora ovog podtipa je hormonska terapija koja je u kliničkoj primeni nekoliko decenija.

– Međutim, poslednjih godina imamo nove lekove, takozvane ciklibe, koji se dodaju hormonskoj terapiji u lečenju metastatskog hormon receptor pozitivnog karcinoma dojke. Kliničke studije i klinička praksa su pokazali da hormonska terapija u kombinaciji sa ciljanom terapijom ciklibima, primenjena u prvoj liniji lečenja hormon receptor pozitivnog metastatskog karcinoma dojke, produžava preživljavanje u poređenju s primenom hemioterapije ili u poređenju samo sa hormonskom terapijom. Shodno tome, sve validne smernice za lečenje metastatskog hormon receptor pozitivnog karcinoma dojke postavile su kao novi standard kombinaciju ciljane terapije ciklibima uz hormonoterapiju kao najbolju terapijsku opciju u prvoj i drugoj liniji lečenja metastatskog hormon receptor pozitivnog karcinoma dojke – naglašava dr Božović Spasojević.

Naša sagovornica pojašnjava da su sve registracione studije za ciklibe potvrdile svojim rezultatima dugotrajnog praćenja da se primenom ove terapije postiže bolji kvalitet života kod pacijentkinja jer se lekovi uzimaju kod kuće u vidu tableta, kao i da se redukuje rizik od umiranja od karcinoma dojke za 30 odsto. Ove nove terapije, koje su standard lečenja, nalaze se na listama lekova u svim zemljama regiona.

– U Srbiji, nažalost, ciklibi još nisu dostupni o trošku RFZO-a, iako ih prate jaki naučni dokazi o korisnosti njihove primene, a primenjuju ih u kliničkoj praksi unazad više godina – zaključuje dr Božović Spasojević

Uvođenjem novih terapija obolelima od ove teške i fatalne bolesti produžava se život i poboljšava njegov kvalitet.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.