Subota, 18.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ZAŠTO JE ZAMRLO DONIRANjE ORGANA U SRBIJI

Sudbina transplantacije organa u rukama poslanika

Ministarstvo zdravlja i lekari iznenađeni odlukom Ustavnog suda da zakoni o presađivanju organa nisu u skladu sa Ustavom. – Srbija godinama kuburi s malim brojem urađenih intervencija, a broj donora pao je sa tri na milion stanovnika
EPA/Jacek Turczyk

Skupština Srbije ima šest meseci da izmeni sporne članove Zakona o presađivanju ljudskih organa i Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima jer je Ustavni sud utvrdio da pretpostavljena saglasnost za doniranje organa, koja je kod nas u primeni u „mekom” obliku, nije u skladu sa Ustavom. Propisima iz jula 2018. godine podrazumeva se da su svi punoletni građani potencijalni donori organa, izuzev onih koji se u toku života izjasne da to ne žele ili ako to ne bude želela njihova porodica kada se nađu u stanju moždane smrti i kada se njihovi organi mogu iskoristiti za transplantacije pacijenata. Sporne su odredbe člana 23 Zakona o presađivanju organa, koje se odnose na uslove za darivanje ljudskih organa preminulih, kao i član 28 Zakona o ćelijama i tkivima, koji propisuje da se tkiva sa preminulog lica mogu uzeti radi primene ukoliko se osoba pre smrti nije usmeno ili pismeno tome protivila, kao i ako se u trenutku njene smrti tome nije izričito usprotivio roditelj, supružnik, vanbračni partner ili punoletno dete. Inicijativu za ispitivanje ustavnosti propisa pokrenula je Srpska radikalna stranka 21. septembra 2018. godine.

U Ministarstvu zdravlja kažu za „Politiku” da je donošenjem ovog zakona oblast presađivanja ljudskih organa u Srbiji sistemski potpuno uređena, da su utvrđeni i obezbeđeni uslovi za postizanje standarda kvaliteta i bezbednosti organa za presađivanje, kao i uslovi rada i način organizacije zdravstvenog sistema.

– Smatramo da je Zakon o presađivanju ljudskih organa pre svega u interesu građana, pa smo shodno tome bili iznenađeni odlukom Ustavnog suda. Srbija je pravna, demokratska država, a Ministarstvo zdravlja je državni organ koji u potpunosti poštuje sve zakone i sve odluke nadležnih pravosudnih organa, pa će tako biti i s ovom odlukom. Međutim, postavlja se pitanje kako ćemo odluku Ustavnog suda objasniti građanima Srbije koji čekaju transplantaciju. Šta da kažemo porodicama blizu 1.000 građana ove zemlje koji čekaju da dobiju novi organ, koji čekaju da budu transplantirani? Kako da im objasnimo da se zbog odluke Ustavnog suda značajno smanjuju šanse da u potrebno vreme dobiju novi organ, novu šansu da nastave svoj život? – pitaju se u Ministarstvu zdravlja.

U ovoj instituciji izražavaju nadu da će u interesu tih ljudi uspeti da u roku koji je Ustavni sud dao pronađu rešenje kojim bi ispoštovali odluke suda, ali i nastavak primene ovog zakona i time dali šansu svima kojima je transplantacija organa poslednja nada za život.

Na pitanje da li je tačno da javna rasprava o zakonima nije dobro sprovedena u Ministarstvu zdravlja tvrde da su imali izuzetno dinamičnu i transparentnu javnu raspravu prilikom donošenja zakona, 2018. godine.

– O oblasti transplantacije i donorstva svoj stav su imali apsolutno svi, od narodnih poslanika, javnih ličnosti, glumaca, sportista, do „običnih” građana koji su stavove izražavali na društvenim mrežama... Namera donosioca zakona bila je da se unapredi oblast transplantacije i donorstva organa u našoj zemlji, ali da se očuvaju i zaštite prava svakog pojedinca, svakog građanina u pogledu odluke o donorstvu organa. Prava građana dodatno smo zaštitili upravo tim delom zakona, koji poslednju reč daje porodici. Time smo apsolutno demantovali sve one koji su iznosili lažne i zlonamerne tvrdnje po kojima su svi građani Srbije automatski postali potencijalni donatori organa – kažu u resornom ministarstvu.

Doktor medicinskog prava Hajrija Mujović naglašava da je ovaj zakon zapravo poprilično prepisan od starog i da niko nije ušao studiozno u problematiku kod nas, a stavovi prema tome nisu se iskristalisali ni u javnoj raspravi. Odlukom Ustavnog suda pokazale su se manjkavosti propisa, a to bi trebalo što pre razrešiti.

– Tu je ranije napravljena jedna vrsta propusta. Mislim da se sama inicijativa za izmenu nekih članova zakona poziva na pogrešne stvari, na primer, da bi zakonsko rešenje pospešilo trgovinu organima. Ima, međutim, nekih drugih spornih odredbi i zato s tog aspekta odluka Ustavnog suda ima osnova. Diskutabilno je da li je naša javnost dovoljno informisana i pripremljena za jedan ovakav zakon. Jedan deo javnosti ne pristaje na rešenje pretpostavljene saglasnosti. Odluka Ustavnog suda može da bude povod da se zakon ponovo razmotri i da se vidi kojim putem mi želimo da idemo – kaže Mujovićeva.

Njen stav je da je možda dobro rešenje da se uvede sistem izričite saglasnosti, s nekim izuzecima. To bi značilo, na primer, da samo oni koji imaju donorske kartice budu donori. Sada je na snazi suprotan sistem – da se izjašnjavaju oni koji ne žele da budu donori.

Dr Emilija Nestorović, kardiolog i načelnik Odeljenja za transplantaciju srca i mehaničku potporu srcu Klinike za kardiohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, kaže da joj jasno na osnovu čega je zakon osporen.

– Zakon je prekopiran od uspešnih zemalja i odlično funkcioniše u više od 20 država. Ali zbog mentaliteta našeg naroda kod nas je doneta takozvana meka saglasnost, što znači da porodica odlučuje o tome da li će njihov član moći da bude donor. To znači da, iako se neko u toku života nije izjasnio da ne želi da bude donor, porodica daje završnu reč. U SAD, Nemačkoj, Kanadi na snazi je drugačiji propis, gde se građani izjašnjavaju da li žele da budu donori i, ako žele, porodica se ne pita. Ja nisam učestvovala u biranju koji će model biti primenjen u našoj zemlji, ali na osnovu iskustva nekih država mogu da kažem da zemlje koje imaju klasičnu pretpostavljenu saglasnost imaju za 30 odsto više donora – pojašnjava dr Nestorović.

Zemlje koje su lideri u broju transplantacija, poput Španije i Hrvatske, koje imaju više od 40 donora na milion stanovnika, prolazile su svojevremeno kroz slične situacije kakve se sada dešavaju u Srbiji, napominje naša sagovornica, pa se očekuje da ćemo i mi morati vremenom da prevaziđemo „bolesti” i prepreke u društvu.

– Sve ovo što se dešava s odredbama Ustavnog suda imaće veliki negativni uticaj na transplantacije ukoliko se uskoro ne reši. Imamo problem kako da steknemo poverenje kod ljudi u čistotu i humanost zakona, a s druge strane tu su i pravnici koji to osporavaju. Uvek postoji mogućnost da se zakon različitim podzakonskim aktima unapredi. Recimo, u Singapuru se svima koji napune 18 godina pošalje pismo u kome se kaže: „Vi ste sada donor ukoliko se drugačije ne izjasnite.” Što se transplantacija srca tiče, evo godinu dana maltene stojimo i nijedna nije urađena. Neki pacijenti su preminuli, nekima smo pomogli da zahvaljujući mehaničkim pumpama prevaziđu vreme do transplantacije, a stižu i novi pacijenti i stavljaju se na listu – navodi dr Nestorović.

Profesor dr Đorđe Ćulafić, načelnik Odeljenja hepatologije u stacionaru Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, koji se bavi transplantacijom jetre, u izjavi za „Politiku” apelovao je na Skupštinu Srbije da prioritetno i hitno počne s raspravom o ovom problemu da bi se našlo odgovarajuće rešenje, kako bi Ustavni sud zakon verifikovao kao validan. U suprotnom, mnogi životi mladih ljudi biće izgubljeni.

– Generalno je najveći problem mali broj donora. Hrvatska sada ima 33 donora na milion stanovnika, a mi tri. Stoga treba sveobuhvatnim društvenim angažovanjem uticati na svest građana i razbijati teorije zavere kojima su naši ljudi skloni. Javnost treba da čuje da u programu transplantacije nema nikakvih zakulisnih radnji. Nacionalna lista čekanja za transplantaciju ažurira se na nedeljnom nivou i svako ko posumnja u bilo koji vid protekcionizma ili postupaka koji nisu u skladu s medicinskim indikacijama verodostojnost može proveriti u Upravi za biomedicinu Ministarstva zdravlja – napominje dr Ćulafić.

I korona je dodatno poremetila proces transplantacije…

– Dešavalo se da smo imali donore i da je porodica dala pristanak za doniranje organa, ali se pacijenti nisu pojavili u bolnici iz straha od zaražavanja kovidom 19. Realno je, očekivati da će se narednih meseci povećati broj pacijenata na listi – kaže dr Đulafić.

Treba podsetiti da je Srbija na dnu evropske lestvice po broju urađenih transplantacija. Španija ima 47 donora na milion stanovnika, Belgija 29, Slovenija 19, a Mađarska 17. ANTRFILE2

U Srbiji 382 osobe ne žele da daruju organe

Od usvajanja zakona, u avgustu 2018. godine, u Upravi za biomedicinu evidentirane su 382 osobe koje su se izjasnile da u slučaju moždane smrti ne žele da budu davaoci svojih organa i tkiva.

– Taj broj je najbolji pokazatelj unapređenja javne svesti o značaju donorstva, i pored izrazito negativne kampanje koja se u pojedinim medijima, internet portalima i najčešće na društvenim mrežama intenzivno vodila i koja se vodi i dan-danas, a koja može da nanese nemerljivu štetu licima kojima je ovo jedina šansa za preživljavanje i očuvanje kvaliteta života – ističu u Ministarstvu zdravlja.

Komentari12
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nenad
Bilo bi dobro da barem RTS reprizira onaj stari film ,,KOMA,, sa Majklom Daglasom gde se vidi kako je laka zloupotreba transpl. organa. Pokojnom Rokfeleru su 4 puta menjali srce
ana
Zakon treba doneti tako da oni koji ne zele da budu donori, ne mogu ni da prime organ ukoliko im bude potreban. Isto tako bi clanovima porodice koji odbiju da doniraju organe sa svojih bliznjih, trebalo zabraniti da dobiju organ ukoliko im isti zatreba.
Лингвист-ица/-киња
Поштована ауторко текста, Управо сам желела да Вас упозорим да сте само у наслову и првом пасусу већ згрешили за неколико хиљада динара, јер се нисте придржавали новог Закона о родној равноправности, али већ Вас је неко уловио. Не брините, и ауторка/е Закона су већ у Члану 1. одступиле од тог што прописују па помињу само ПОСЛОДАВЦЕ, и ПАРТНЕРЕ, а где су " послодавице/послодавке" и "партнерице/партнерке". Ко зна шта би било да сам читала остале чланове њиховог закона.
tanja
Kada je u pitanju doniranje organa, ne moze se pretpostavljati saglasnost. Svaki covek ima pravo da odlucuje o donaciji i da izrazi saglasnost kroz donorsku kartu. Treba drustvo upoznati sa svim aspektima i procedurama u vezi sa tim, da bi covek ima jasnu sliku, a ne samo kukati kako ima malo donora. A sta su uradili da bude veci broj, sem sto su stavili u zakon da smo saglasni .
Dragica
Зар не треба по новом овај текст да гласи некако овако: "...у рукама посланика И ПОСЛАНИЦА... и лекари И ЛЕКАРКЕ изненађени / ИЗНЕНАЂЕНЕ ... број донора И ДОНОРКИ пао је са три на милион становника И СТАНОВНИЦА... даваоци И ДАВАЧИЦЕ... пацијенти И ПАЦИЈЕНТКИЊЕ..."

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.