Utorak, 27.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ZAŠTO JE ZAMRLO DONIRANjE ORGANA U SRBIJI

U SAD neophodan pristanak donora ili njegove porodice

U SAD prijavljivanje potencijalnih davalaca obavlja se preko interneta ili agencija koje se bave registracijom vozila
Американци се за донирање органа пријављују у одељењима за моторна возила: Њујорк (Фото EPA-EFE/John Taggart)

Specijalno za „Politiku”

U Sjedinjenim Američkim Državama organi se mogu darivati samo uz pristanak porodice preminulog ili samih donora koji su dali pristanak pre smrti. Davaoci organa se mogu prijaviti preko interneta ili lično u lokalnim agencijama koje se bave registracijom vozila i izdavanjem vozačkih dozvola. Registrovanje putem interneta traje samo nekoliko minuta. Nacionalni zakon o transplantaciji organa zabranjuje prodaju ljudskih organa u SAD, a prekršioci podležu novčanim i zatvorskim kaznama.

Jedan od razloga zbog kojih je Kongres SAD doneo ovaj zakon bio je da osigura da bogati ne bi imali prednost u dobijanju doniranih organa i tkiva.

Više od 100.000 Amerikanaca čeka spasonosnu transplantaciju. Prema izvorima najveće američke državne organizacije za nabavku organa – „OneLegacy” jedan davalac organa može spasiti do osam života, dok donor tkiva može spasiti ili poboljšati život čak 50 obolelih. U toku prošle godine organizacija „OneLegacy”, omogućila je 1.661 transplantaciju od 548 davalaca organa, obeležavajući šestu uzastopnu rekordnu godinu presađivanja organa koji su spasili živote i omogućili skoro 200.000 transplantacija tkiva. „OneLegacy”, sarađuje sa bolnicama, lekarima, zakonodavcima i opštinama.

Akcenat se stavlja na podizanje svesti o potrebi doniranja i bliske koordinacije sa bolnicama i transplantacionim centrima kako bi se doniranje olakšalo.

Dr Endru Flešer (Foto lična arhiva)

Dr Endru Flešer je profesor na Univerzitetu „Stoni Bruk” i član Saveta donora organa i Etičkog komiteta bolnice „Stoni Bruk”. Takođe, imenovan je za potpredsednika (i budućeg predsedavajućeg) Etičkog komiteta ujedinjene mreže za razmenu organa (UNOS)/OPTN. On objašnjava da u SAD postoji 57 organizacija za nabavku organa, koje funkcionišu u okviru regionalnih struktura iako postoje nacionalni zakoni kojih se svi moraju pridržavati.

– Odeljenja za motorna vozila (DMV) zapravo nisu idealna za registraciju davalaca organa, uprkos tome što i dalje ostaju glavni način da se osoba izjasni kako je saglasna da nakon smrti bude davalac. Za razliku od mnogih zemalja u Evropi, u SAD davaoci se „prijavljuju”. Svojevoljna i besplatna saglasnost mora da bude izričito ponuđena kako bi neko stekao status podobnog davaoca organa. Po mom mišljenju, DMV, kao birokratski mehanizam gde se takva saglasnost pribavlja, nije u skladu s načinom donošenja „informisane” odluke, bez obzira da li se neko zalaže za sistem prijavljivanja ili ne. Ovo se sve, naravno, odnosi na doniranje nakon smrti. Najveći izazov u SAD jeste obrazovni, odnosno da čitavom društvu objasnimo kako je doniranje organa vrlina, divna opcija za one koji su „na strani života” – objašnjava za „Politiku” dr Flešer.

Komentarišući sisteme u mnogim državama koji pretpostavljaju da je svaki građanin potencijalni davalac organa, osim ako se izričito izjasni protiv toga obraćajući se zvaničnom upravnom telu države, naš sagovornik objašnjava:

– Slažem se s „pretpostavljenim pristankom” ili s politikom „odbijanja” pod uslovom da je obezbeđeno dovoljno uspešnih sveobuhvatnih obrazovnih kampanja koje objašnjavaju proces donacije organa i pod uslovom da je način odbijanja jednostavan za onoga ko tako odluči. Trebalo bi, pod jednakim okolnostima, tražiti mogućnosti da jedni drugima pomognemo tamo gde možemo, uz obavezno osiguravanje informisane saglasnosti. Ljudi bi trebalo da budu registrovani donatori organa, i bili bi – ako bi imali više znanja u toj oblasti.

Endru Flešer je autor knjige „Kriza nedostatka organa u Americi: podsticaji, građanska dužnost i zatvaranje praznine”. U njoj je, kako objašnjava, izneo argument zašto davalac ne treba da bude plaćen za donorstvo poklona života.

– Izbacivanjem novca iz ovog procesa, a time i očuvanjem sposobnosti da budemo istinski altruisti, imamo najbolje šanse za dobijanje većine bubrega i režanja jetre, putem donacija koje se daju tokom života. Moj argument jeste: jednom roba, uvek roba. Stavite cenu na telesne organe, učinite ih novčano transakcionim po prirodi, i poništićete unutrašnju motivaciju zahvaljujući kojoj altruizam može da procveta. Organi ne bi smeli da se prodaju. Ako bi ljudi provodili vreme s voljenima, poznanicima ili čak nepoznatim ljudima na dijalizi, možda bi i sami poželeli da daju dar života, otkrivajući da ovaj svet ima malo više smisla ako pomognemo onome kome je pomoć potrebna – napominje dr Flešer, koji je na naša pitanja odgovorio tokom godišnjeg odmora u kalifornijskoj pustinji.

Još jedan dokaz da pomoć drugima nema granica i cene.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Здравко
Што се чудите! Зар није логично да сваки човек одлучује за свој живот, своје здравље, своје органе као и то шта ће да једе, где да живи, шта да ради и све остало. Једино исправно је да сваки човек на земљи има могућност да сам одлучује бали ће да поклања органе, дали ће да да крв, дали ће неком да поклања новац или ствари и т.д. Све остало је од злог. Отвара пут за злоупотребе, које, и овако има на претек.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.