Sreda, 04.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srpski svet – bauk koji kruži regionom

Nova energija, mini-šengen i poziv za dogovaranje, što bi moglo povući region iz podaničko-sirotinjskog statusa, te probuditi nadu u brži razvoj i bolji život, za neke nisu opcija
Миланко Каличанин

Korona, ta pošast koja je zadesila sve bez izuzetka, učinila je neke stvari više nego vidnim. Pre svega nedostatak solidarnosti i zatvaranje u vlastite atare, te ograničenje kretanja.

Ruka koju je Srbija u ovoj krizi i oskudici pružila zemljama regiona – svojim komšijama i pomoć u nabavci trenutno najtraženije robe na svetu, primljene su kroz prizmu višedecenijskih predrasuda i na njima zasnovanog straha od zlih Srba i njihove hegemonije.

Uporište za ovakvo viđenje naprosto je teško naći u istorijskim činjenicama. Naprotiv.

Srbija ima ustavnu obavezu da brine o svom narodu. Kada drugi brinu o svojim manjinama, Srbija to podržava, često prevazilazeći evropske standarde. A kad je Srbija, uviđajući nasušnu potrebu, počela da vodi računa o očuvanju kulturnog i duhovnog jedinstva celine srpskog naroda na njegovom duhovnom prostoru – onda je to zvono za uzbunu. Ta obaveza je postala više nego vidna posle rušenja zajedničke države, kad je jedan deo naroda ostao po republikama – novim državama koje nisu imale sluha za Srbe kao manjinu, njihov jezik, pismo, kulturu, istoriju i tradiciju.

Briga Srbije za očuvanje srpskog identiteta podigla je region na noge. Srpski svet postaje drugo ime za velikosrpski hegemonizam, iako koncept srpskog sveta nema nikakve ideološke i političke konotacije ili namere.

Ono što posebno iritira komšiluk jeste vera u uspeh i razvoj zemlje. Srbija je uspela da preokrene godine propadanja.

Nova energija, mini-šengen i poziv za dogovaranje, što bi moglo povući region iz podaničko-sirotinjskog statusa, te probuditi nadu u brži razvoj i bolji život, za neke nisu opcija.

Strah od imaginarne dominacije Srba i Srbije, kad pozivaju na saradnju i dogovor, naprosto je besmislen.

Ovde prestaje zdravorazumsko posmatranje činjenica, a strah protkan mržnjom postaje politička platforma političkih elita u okruženju.

Ponovo je daljinskim upravljačem proradila osovina Zagreb–Sarajevo–Podgorica–Priština. Nažalost, ne prvi put. Promena vlasti u Americi dodatno je osokolila delovanje antisrpskih snaga, kako u regionu, tako i u samoj Srbiji.

Za domaće autošoviniste i konvertite, govor o hegemonizmu i malignom uticaju Srbije, a preko nje i Rusije, bio je nekad pobednička kombinacija za dobijanje vlasti. Što se tiče elita u susednim državama, one se nisu oslobodile uloge sudija, dobijene od bivšeg komunističkog režima, da pomno prate sve ono što se dešava u Srbiji i odmah obaveštavaju centralu, s tim što centrala više nije u Beogradu, nego u Briselu.

Pitanje na koje komšije traže odgovor glasi: Šta se to, zaboga, dešava u Srbiji i kuda to sve vodi?

Država i narod koji su nepravedno osuđeni, pretrpeli NATO agresiju, sankcije i neviđenu medijsku manipulaciju i satanizaciju, odlučili su da vrate dostojanstvo nacionalnoj državi, a time i kulturi uopšte. To rade u miru, ne ugrožavajući druge, pomažu svom narodu u susednim zemljama, svesni moralne obaveze da se bore za istinu i da sebi i svetu pokažu drugu stranu medalje.

Taj i takav „srpski svet” konačno je preživeo sve frustracije koje su nam bile nametnute, kako od zapadnih usrećitelja, bliskog okruženja, tako i od domaćih autošovinista i samoporicatelja. Ti poslednji konvertiti uživeli su se u ulogu da pljuju po svojoj državi i naciji, misleći da tako iskazuju svoj kosmopolitizam i evropejstvo.

Hoću da verujem da su Srbi razumeli i shvatili da je vreme rasrbljavanja (od Drezdenskog kongresa, Avnoja i kraja komunističkog režima) iza nas i da se Srpstvo ne može svoditi na „užesrbljanstvo”.

Strah od velike Srbije i zlih Srba toliko se raširio da možemo govoriti o srbofobiji, od koje se, kao i od korone, može svako zaraziti, od Cerića, Izetbegovića, Haradinaja, Turkovićeve, do Đukanovića, Danijela Servera i Bugajskog.

Svi su oni shvatili da je Srbija pokrenula neke važne procese osnaživanja, ne samo Srbije, nego i srpskog naroda u regionu. Vakcina je samo upalila crveno svetlo. Tu je reč o srpskoj mekoj moći koja preko srpskog sveta vodi do velike Srbije, vele oni.

Koliko Srbija treba da bude mala da ne bi bila velika?

Koristi se prevaziđena retorika o velikosrpskom hegemonizmu: Srbi su „loš narod” (B. Izetbegović), šta god urade oni će za mene ostati genocidni (Cerić). Dodik je novi Hitler – nema razlike između Republike Srpske i nacističke Nemačke (ministarka Turković).

Srpska je genocidna tvorevina, a Srbija agresor. Posmatrano iz ovog ugla, svaka Srbija je velika. Kroz te naočare sadašnja bošnjačka elita nije mogla videti u vakcinama human gest komšijske solidarnosti i prijateljstva koji priliči normalnom odnosu dva bliska naroda.

Reči pune otrova uputio je i Milo Đukanović na vanrednom kongresu svoje partije.

Valjda ljut zbog rezultata izbora od 30. avgusta prošle godine, Đukanović optužuje zvanični Beograd da ugrožava suverenitet suseda, pa i Crne Gore, po isprobanom receptu iz devedesetih. Jedina je razlika što je ovog puta na politički teren uveo i Srpsku pravoslavnu crkvu, kao „dokazani najopasniji instrument velikosrpskog nacionalizma i hegemonizma”.

Za Sonju Biserko posebno je opasan dvovekovni imperijalizam Srbije, jer on deluje kao destabilizujući faktor, koji preko srpskih zajednica u susednim zemljama sprečava integraciju i konsolidaciju tih država kao i celog prostora Balkana.

Nije li ovo poziv za etničko čišćenje, tako uspešno izvedeno u Hrvatskoj?

To su razlozi za borbu protiv srpskog sveta, Srpske pravoslavne crkve, koja je produžena ruka malignog uticaja Rusije. Najveće pretnje regionu su zapadne kolonijalne sile, koje na Balkanu demonstriraju razbojničku ćud kolonizatora, čija je maksima: „Zavadi, pa vladaj”.

Čak ni intelektualna elita regiona ne uspeva da iskorači u susret istini i oslobodi se predrasuda.

Univerzitetski profesor, član Senata Republike Srpske

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari12
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Radenkovic Milivoje - Nastavak
Nastavak: Ban Jelacic, cija statua krasi glavni trg u Zagrebu, bio je poreklom Srbin. Ante Pavelic, osnivac i vodja ustaskog pokreta i poglavnik NDH bio je Bunjevac, rodjen u Bradini, a poreklom iz Suvog Dola. Bunjevci su pravoslavni Srbi koji su pre vise vekova presli u katolicanstvo, deo ostao u Lici, deo presao na sever Backe i Baranje. Da nastavim sa nabrajanjem? Ne znaci da su svi konvertiti losi ljudi. Mnoge je muka na to naterala. Ali mnogi od njih se zele dokazati u novom ruhu i sredini.
Proffa
Kad se jis malo vratimo u nazad, vecina Srba, vodi poreklo od Turaka...Ako se toga seti Erdogan, bice po Srbiji mnogo dzamija...
Radenkovic Milivoje - Prvi deo
Pricate o konvertitima. Da li ih ima? Ko su? Pa evo, konkretno. Da nabrojim samo nekoliko i pozitivnih i negativnih primera. Rudjer Boskovic, jedan od ponosa Hrvatske cija je slika krasila novcanice i postanske marke Hrvatske (i NDH i ove sadasnje) bio je Srbin koji je presao u katolicanstvo. Njegov otac je bio Srbin pravoslavac, trgovac, a njegov deda pravoslavni svestenik. Maks Luburic je bio Crnogorac (otac Crnogorac, majka Hrvatica), presao u katolicanstvo i pokazao se kao upravnik Jasenovca
Сељак
Никад не чух за словеначки, хрватски, бошњачки, црногорски, македонски, албански или мађарски свет.
Luis
Nemojte se kriti iza skuta "naroda", jer je takva retorika i dovela Srbiju u ovo jadno stanje. Nemam ništa protiv da naučite lekciju još jednom.
Petar
"Koliko Srbija treba da bude mala da ne bi bila velika?". Suvišno pitanje. Srbija ima svoje međunarodno priznate granice i to je to. Nema se tu što više ni dodati ni oduzeti.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.