Utorak, 07.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zašto se pesticidi „lepe” za jagode

Potrošači se žale da posle konzumiranja tog voća osećaju bol i peckanje u grlu. – Stručnjaci objašnjavaju da li ovakve tegobe mogu biti posledica hemijskog prskanja
(фото Н. Марјановић)

Jagode su godinama po ostacima pesticida u vrhu lista najzagađenijih poljoprivrednih proizvoda. Zbog toga je izuzetno važno da proizvođači poštuju karencu – minimalni vremenski period koji treba da protekne od poslednje primene preparata do berbe – upozoravaju stručnjaci.

Kod nekih ljudi upravo konzumiranje ovog voća i ranog povrća izaziva bol i peckanje u grlu a često i osip. Da li ovakve tegobe mogu biti posledica ostataka pesticida u ovim proizvodima, kao rezultat njihove prekomerne i neadekvatne upotrebe, pitali su poslednjih dana čitaoci „Politike” budući da je sezona jagoda u jeku.

Stručnjaci sa kojima smo nezvanično razgovarali, naglašavaju da je moguće da su ove godine proizvođači ovog voća koristili više preparate protiv gljivica usled kišnog vremena i to sa dužom karencom. Kako se jagoda prodaje često van legalnih tokova, pa i na priručnim uličnim tezgama, oni potrošačima preporučuju da budu obazrivi.

Milan Stević profesor sa katedre za pesticide na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu međutim kaže da je kod nabrojanih simptoma teško sa sigurnošću reći šta je uzrok jer je potrebno uraditi ispitivanja, a poznato je i da je jagoda sama po sebi alergen za određen broj ljudi, naročito kod dece.

– Ova godina se ni po čemu ne razlikuje od ostalih, kada je reč o zaštiti ovog voća od prouzrokovača truleži, ona je redovna. Ali sigurno je da ima i propusta. Ipak, koliko mi je poznato, bol u grlu nije tipična reakcije na pesticide – objašnjava Stević i dodaje da neki ljudi mogu reagovati alergijski na njih i da se to uglavnom manifestuje kratkom iritacijom, svrabom u usnoj duplji ili osipom po koži.

Jagoda je generalno u vrhu rizika od povećanog sadržaja pesticida iznad dozvoljenih granica. To pokazuju analize naših ali i drugih relevantnih laboratorija u svetu, a za ovo postoji više razloga, naglašava naš sagovornik.

Pre svega, ovo voće je od cvetanja pa sve do berbe jako osetljivo na gljivicu koja prouzrokuje sivu trulež. Kako se primiče berba a i tokom same berbe, koja kod jagode traje i nešto više od mesec dana, ona je sve vreme osetljiva što iziskuje primenu pesticida. Stević ukazuje i da morfoanatomska građa pokožice i ploda jagodu čini izuzetno prijemčivom za pesticide. Na nežnoj pokožici postoje pore pa se pesticidi „lepe” za plod ovog voća.

Za razliku od jabuke ili paradajza, recimo, gde se ostaci preparata mogu skinuti temeljnim pranjem pod mlazom vode, kod jagode je to nemoguće.

– Ne znači da ona mora biti kontaminirana i da sadrži prekomerne ostatke pesticida. Sve zavisi od stepena stručnosti primene ovih sredstava. Mi ovde govorimo o potencijalnim rizicima – navodi naš sagovornik.

Jagoda se tretira oko desetak puta do berbe, s tim što polovina tih tretmana ne utiče direktno na bezbednost proizvoda jer se oni obavljaju pre cvetanja.

Stević kaže da su potencijalno najrizičnija tretiranja neposredno pred početak berbe i tokom same berbe. Tada je važno da proizvođači primenjuju fungicide koji su dozvoljeni i koji imaju dovoljno kratku karencu, nekada i jedan dan. Kod takvih preparata možete danas da prskate, a prekosutra da berete i neće biti nikakvih problema.

Upitan zbog čega se onda proizvođači opredeljuju za preparate sa dužom karencom, Stević odgovara da su takvi pesticidi moćniji, duže traju i zahtevaju manje rada i troškova. Osim toga što je kraća karenca, preparat je skuplji.

Kada je reč o ostalim vrstama voća i povrća, broj prskanja je različit. Spanać, na primer, u našim agroekološkim uslovima nema potrebe tretirati. Ali to, navodi Stević, ne znači da je on apsolutno bezbedan jer kod njega postoji druga vrsta potencijalnih rizika zbog nitrata i nitrita koji se tu nalaze zbog povećane upotreba azotnog đubriva. Oni su opasni jer u organizmu prelaze u nitrozamine koji su dokazano kancerogeni.

– Sve lisnato, tamnozeleno povrće zahteva pojačanu ishranu azotnim đubrivima. Zdraviji je onaj spanać koji je malo bledunjav. Ta tamnozelena boja je indikator suficita azota – objašnjava Stević.

Kada je reč o jabuci, ona se prska u proseku dvadesetak puta i u tom smislu je rekorder. Međutim ako su poštovane karence ovo nikako ne utiče na bezbednost tog voća.

– Često ljudi, koji nisu iz struke, direktno dovode u vezu broj tretiranja sa potencijalnim rizicima. To nije baš tako –napominje Stević.

Prema njegovim rečima, jabuka je ubedljivo prva kod svih gajenih voćnih i povrtarskih kultura po broju tretiranja ali nije u vrhu potencijalno rizičnih proizvoda. Gotovo trećina tretmana se uradi pre formiranja ploda, što nema nikakvog uticaja. Takođe, jabuka se, za razliku od jagode, poslednji put tretira petnaestak dana pre berbe i kasnije više nema razloga za primenu pesticida. Tako se preparati metabolišu i razgrade i nema nikakvih rizika iako je prskana nekada i više od 20 puta.

– Ali zelenu salatu možete tretirati i tri puta pa da imate problem. Jer se preparat koristi direktno na lišće, ona je biljka kratkog vegetacionog perioda, mora da se tretira faktički do seče glavica. Ona je u vrhu rizika. Ono što je jagoda među voćem, to su zelena salata i mladi luk među povrćem – ukazuje profesor Milan Stević.

„Polen-voće” sindrom

Sa stanovišta alergologa postoji i jedna specifična vrsta alergija na hranu. Reč je sindromu oralne alergije – „polen-voće” ili „polen-hrana” sindromu jer može da znači osetljivost i na druge vrste namirnica osim voća. Kako objašnjava profesorka Sanvila Rašković, alergolog Klinike za alergologiju i imunologiju Kliničkog centra Srbije ovo je jedna vrsta ukrštene alergije na antigene iz polena i antigene iz voća.

Prema nekim podacima, oko 40 do 70 odsto ljudi koji su alergični na polene ima šansu da dobije ovaj sindrom zato što su ti antigeni ukršteno reaktivni. U našem geografskom području to je voće iz familije rozacea. To mogu biti: jabuka, kruška, kajsija, višnja, breskva... Takođe i badem i drugi orašasti plodovi, celer, krastavac... Tipično je, navodi naša sagovornica, da oni koji su alergični na polen breze i imaju tegobe u toku ranog proleća mogu da imaju i problem kada jedu ovo voće. Čim ga zagrizu mogu osetiti svrab, peckanje, oticanje jezika ili usana.

– Sa jagodama je drugi problem jer su one pune histamina. Najčešće izazivaju takozvanu histaminsku intoleranciju i zbog toga onaj ko se najede ovog voća može da dobije svrab i koprivnjaču. Hrana bogata histaminom jeste i riba, morski plodovi, ananas, kivi... – naglašava naša sagovornica i dodaje da su za ovakve neželjene alergijske događaje kao terapija potrebni antihistaminici, lekovi koji su izuzetno efikasni i gotovo da nemaju nikakva neželjena dejstva. Ako se u toku ispitivanja utvrdi da je reč o „polen-voće” sindromu onda se može izvršiti i imunoterapija.

Alergije na hranu gotovo nikada nemaju samo simptome digestivnog trakta kao što je slučaj sa intoksikacijom. Ako je reakcija alergijska uvek će ta osoba imati i nekakav svrab, peckanje, oticanje, koprivnjaču pa i gušenje ako je sklona astmi.

 

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Povrtar
Jedino si siguran ako si sam proizveo ,recimo, jagode. Nikad ih nicim ne prskam, niti vidm potrebu za to , jer ih jedem odmah po branju.
Dragan Teofilovic
Koja glupost,ja sam proizvodjac jagoda,pet godina gajim i prodajem nijednu reklamaciju nisam imao,moja unuka udje u jagode bere i jede,nemoranda pere.Moramo biti svesni danjagoda mora da se tretira.Moja jgoda je zdnji put prskana 30 dana pre prvog branja.Ako mora da se trtira u tom periodu tretiram organskim sredstvima.
Hrast
Šta je sa grožđem,koje ima iste simptome kao jagoda. Pečenje usana,jezika i grla. Svake sezone ,prinudjen sam da grožđe tretiram sodom bikarbonom 24h pre upotrobe.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.