Utorak, 06.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Sve veći raskol između posla i roditeljstva

(фото Н. Марјановић)

Najveći broj roditelja u našoj zemlji mašta o troje dece, ali u realnosti ima jedno i po ako koristimo merila statističara koji kao i sve drugo i podmladak broje desetim delom procenta. Uglavnom, kada se analiziraju razlozi zbog kojih mnogo mališana u Srbiji odrasta bez brata ili sestre, dolazi se do zaključka da materijalni razlog nije jedini zbog kojeg roditelji odustaju od proširenja porodice. Naime, veliki broj njih ne može da uskladi posao i roditeljstvo, bilo zbog toga što se radno vreme vrtića i škola ne poklapa s radnim vremenom roditelja ili zato što nema kome da ostavi dete dok je ono na letnjem raspustu jer ne može da računa na pomoć „baka servisa”, a nema novca za bebisiterku.

Ako je cilj države porast nataliteta, onda ona mora da bude „treći roditelj” i pomogne zaposlenim očevima i majkama da usklade rad i roditeljstvo, glasi zaključak istraživanja koja su realizovana u okviru projekta „Jednaki – ka uspostavljanju rodne ravnopravnosti usklađivanjem radnog i porodičnog života zaposlenih”, koji vode Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju i Fondacija „Ana i Vlada Divac” uz pomoć Evropske komisije.

Kako je istakla Gordana Jordanovski, koautorka istraživanja „Jedinice lokalne samouprave i usklađivanje rada i roditeljstva”, tek svaka peta opština ili grad u Srbiji imaju aktivnosti usmerene na pomoć porodicama s malom decom, samohranim roditeljima ili mladim bračnim parovima. Ona je na konferenciji za novinare istakla da je čak 78 odsto opština ipak svesno potrebe da svojim zaposlenima obezbedi institucionalne uslove za usklađivanje rada i roditeljstva i tako poveća njihovu produktivnost.

„Istraživanje koje je sprovedeno u periodu od septembra do novembra prošle godine na reprezentativnom uzorku zaposlenih roditelja i poslodavaca u jedinicima lokalne samouprave, otkrilo je da svega 42 odsto roditelja kaže da ima željeni broj dece, što znači da čak 58 odsto njih mašta o proširenju porodice. Kada smo ih pitali šta bi im najviše pomoglo u usklađivanja rada i roditeljstva, najveći broj njih odgovorio je fleksibilno radno vreme i mogućnost da imaju organizovano čuvanje dece tokom letnjeg raspusta. Ohrabruje podatak da je 86 odsto zaposlenih uspelo da dete upiše u vrtić, ali 14 procenata roditelja ipak mora da se snalazi, pa dete čuvaju članovi šire porodice ili bebisiterka. Zabrinjava podatak da čak trećina roditelja ne može da uskladi radno vreme posla s vrtićem, a čak 73 odsto priznaje da bi im organizaciju porodičnog života znatno olakšalo ako bi se vrtić nalazio u firmi u kojoj rade”, istakla je Gordana Jordanovski.

Rezultati ovog istraživanja govore da čak polovina roditelja nema sigurni i razrađeni „scenario” u slučaju da se dete razboli – petina koristi godišnji odmor, svaki deseti otvara bolovanje, dva odsto njih plaća bebisiterku, a ostali kombinuju ove mogućnosti. I letnji raspust stvara prilične glavobolje zaposlenim roditeljima, a snalaze se tako što petini rodbina pomaže u čuvanju deteta, jedanaest odsto odlazi na bolovanje, devet odsto njih s drugim supružnikom čuva dete tako što koriste godišnji odmor u različito vreme, a dva odsto plaća bebisiterku.

Na pitanje kako vide rešenje ove situacije, više od polovine njih kaže da bi lokalna samouprava mogla da reši taj problem tako što bi omogućila deci nižeg školskog uzrasta da borave u adaptiranom prostoru u vrtiću ili školi za vreme raspusta.

„Analizirajući na koji način lokalna samouprava pomaže roditeljima u našoj zemlji, došli smo do zaključka da 78 odsto njih obezbeđuje finansijsku pomoć za rođenje deteta, međutim, čak 83 odsto opština ne daje finansijsku pomoć za polazak deteta u školu, a samo 13 odsto njih svojim zaposlenima omogućava klizno radno vreme. Preraspodelu radnog vremena tokom nedelje dozvoljava tek svaki šesti poslodavac, a mogućnost izbora smene na poslu nudi svega 13 odsto njih”, zaključila je Gordana Jordanovski.

Koordinatorka programa „Jednaki” i koautorka istraživanja o usklađivanju rada i roditeljstva Gordana Bjelobrk istakla je da je više od dve trećine roditelja reklo da bi im značio vrtić u okviru firme, veliki broj poslodavaca nije motivisan da izađe u susret ovom zahtevu.

– Veliki broj zaposlenih majki kaže da nisu napredovale u karijeri dok su deca bila mala, a rezultati ovog istraživanja potvrdili su tradicionalnu ulogu oca, koji se pretežno bavi profesionalnim obavezama, dok je briga o deci uglavnom majčin ’posao’, zbog čega su one opterećenije i kod kuće na poslu. Međutim, obradovalo nas je to što je svaki treći poslodavac izjavio da u njegovom preduzeću ima očeva koji su koristili odsustvo s posla zbog brige o detetu – u ranijim ispitivanjima svega 17 odsto očeva odsustvovalo je s posla iz tog razloga”, zaključila je Gordana Bjelobrk.

 

 

Komentari14
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Panonski mornar
Kada mi je dete bolesno uzimam bolovanje. I gotovo.
Marija
Ja imam dete sa autizmom i radim. I pitam za sve gde je novac za lične pratioce, pedagoške asistente, logopede, defektologe,...i ako to nemam, dajte mi pare jer onda ja to sve radim ...tako se ponašam prema državi...jer neću da me krade.
Studio Greg
Treba istražiti koliko je mladih ljudi koji imaju preko 30 godina života a još uvek nemaju stalno zaposlenje ili nemaju ga uopšte. Oni nemaju decu jer ne mogu da stupe u brak bez materijalne situiranosti koju nosi stalno zaposlenje. Takvih mladih ljudi ima mnogo. Tu treba država da reaguje. Ako deset i više godina ne možeš da obezbediš stalni posao a intezivno ga tražiš onda tu nešto ne funkcioniše kako bi trebalo. Pojedini dobiju posao u 19 a neko ne može ni posle 30. Čemu onda završene škole?
Evroskeptik
Produziti radno vreme vrtica i uvesti radno mesto majke. Ona koja ne daje decu u vrtic vec ih sama cuva, dati joj novac koji bi se inace dao vrticu za cuvanje njenog deteta.
Francesco
Još jedna tekovina kapitalizma za koji ste se tako silovito borili dok ste rušili državu pravednih ljudi.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.