nedelja, 20.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Sve veći raskol između posla i roditeljstva

(фото Н. Марјановић)

Najveći broj roditelja u našoj zemlji mašta o troje dece, ali u realnosti ima jedno i po ako koristimo merila statističara koji kao i sve drugo i podmladak broje desetim delom procenta. Uglavnom, kada se analiziraju razlozi zbog kojih mnogo mališana u Srbiji odrasta bez brata ili sestre, dolazi se do zaključka da materijalni razlog nije jedini zbog kojeg roditelji odustaju od proširenja porodice. Naime, veliki broj njih ne može da uskladi posao i roditeljstvo, bilo zbog toga što se radno vreme vrtića i škola ne poklapa s radnim vremenom roditelja ili zato što nema kome da ostavi dete dok je ono na letnjem raspustu jer ne može da računa na pomoć „baka servisa”, a nema novca za bebisiterku.

Ako je cilj države porast nataliteta, onda ona mora da bude „treći roditelj” i pomogne zaposlenim očevima i majkama da usklade rad i roditeljstvo, glasi zaključak istraživanja koja su realizovana u okviru projekta „Jednaki – ka uspostavljanju rodne ravnopravnosti usklađivanjem radnog i porodičnog života zaposlenih”, koji vode Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju i Fondacija „Ana i Vlada Divac” uz pomoć Evropske komisije.

Kako je istakla Gordana Jordanovski, koautorka istraživanja „Jedinice lokalne samouprave i usklađivanje rada i roditeljstva”, tek svaka peta opština ili grad u Srbiji imaju aktivnosti usmerene na pomoć porodicama s malom decom, samohranim roditeljima ili mladim bračnim parovima. Ona je na konferenciji za novinare istakla da je čak 78 odsto opština ipak svesno potrebe da svojim zaposlenima obezbedi institucionalne uslove za usklađivanje rada i roditeljstva i tako poveća njihovu produktivnost.

„Istraživanje koje je sprovedeno u periodu od septembra do novembra prošle godine na reprezentativnom uzorku zaposlenih roditelja i poslodavaca u jedinicima lokalne samouprave, otkrilo je da svega 42 odsto roditelja kaže da ima željeni broj dece, što znači da čak 58 odsto njih mašta o proširenju porodice. Kada smo ih pitali šta bi im najviše pomoglo u usklađivanja rada i roditeljstva, najveći broj njih odgovorio je fleksibilno radno vreme i mogućnost da imaju organizovano čuvanje dece tokom letnjeg raspusta. Ohrabruje podatak da je 86 odsto zaposlenih uspelo da dete upiše u vrtić, ali 14 procenata roditelja ipak mora da se snalazi, pa dete čuvaju članovi šire porodice ili bebisiterka. Zabrinjava podatak da čak trećina roditelja ne može da uskladi radno vreme posla s vrtićem, a čak 73 odsto priznaje da bi im organizaciju porodičnog života znatno olakšalo ako bi se vrtić nalazio u firmi u kojoj rade”, istakla je Gordana Jordanovski.

Rezultati ovog istraživanja govore da čak polovina roditelja nema sigurni i razrađeni „scenario” u slučaju da se dete razboli – petina koristi godišnji odmor, svaki deseti otvara bolovanje, dva odsto njih plaća bebisiterku, a ostali kombinuju ove mogućnosti. I letnji raspust stvara prilične glavobolje zaposlenim roditeljima, a snalaze se tako što petini rodbina pomaže u čuvanju deteta, jedanaest odsto odlazi na bolovanje, devet odsto njih s drugim supružnikom čuva dete tako što koriste godišnji odmor u različito vreme, a dva odsto plaća bebisiterku.

Na pitanje kako vide rešenje ove situacije, više od polovine njih kaže da bi lokalna samouprava mogla da reši taj problem tako što bi omogućila deci nižeg školskog uzrasta da borave u adaptiranom prostoru u vrtiću ili školi za vreme raspusta.

„Analizirajući na koji način lokalna samouprava pomaže roditeljima u našoj zemlji, došli smo do zaključka da 78 odsto njih obezbeđuje finansijsku pomoć za rođenje deteta, međutim, čak 83 odsto opština ne daje finansijsku pomoć za polazak deteta u školu, a samo 13 odsto njih svojim zaposlenima omogućava klizno radno vreme. Preraspodelu radnog vremena tokom nedelje dozvoljava tek svaki šesti poslodavac, a mogućnost izbora smene na poslu nudi svega 13 odsto njih”, zaključila je Gordana Jordanovski.

Koordinatorka programa „Jednaki” i koautorka istraživanja o usklađivanju rada i roditeljstva Gordana Bjelobrk istakla je da je više od dve trećine roditelja reklo da bi im značio vrtić u okviru firme, veliki broj poslodavaca nije motivisan da izađe u susret ovom zahtevu.

– Veliki broj zaposlenih majki kaže da nisu napredovale u karijeri dok su deca bila mala, a rezultati ovog istraživanja potvrdili su tradicionalnu ulogu oca, koji se pretežno bavi profesionalnim obavezama, dok je briga o deci uglavnom majčin ’posao’, zbog čega su one opterećenije i kod kuće na poslu. Međutim, obradovalo nas je to što je svaki treći poslodavac izjavio da u njegovom preduzeću ima očeva koji su koristili odsustvo s posla zbog brige o detetu – u ranijim ispitivanjima svega 17 odsto očeva odsustvovalo je s posla iz tog razloga”, zaključila je Gordana Bjelobrk.

 

 

Komеntari13
07911
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marija
Ja imam dete sa autizmom i radim. I pitam za sve gde je novac za lične pratioce, pedagoške asistente, logopede, defektologe,...i ako to nemam, dajte mi pare jer onda ja to sve radim ...tako se ponašam prema državi...jer neću da me krade.
Studio Greg
Treba istražiti koliko je mladih ljudi koji imaju preko 30 godina života a još uvek nemaju stalno zaposlenje ili nemaju ga uopšte. Oni nemaju decu jer ne mogu da stupe u brak bez materijalne situiranosti koju nosi stalno zaposlenje. Takvih mladih ljudi ima mnogo. Tu treba država da reaguje. Ako deset i više godina ne možeš da obezbediš stalni posao a intezivno ga tražiš onda tu nešto ne funkcioniše kako bi trebalo. Pojedini dobiju posao u 19 a neko ne može ni posle 30. Čemu onda završene škole?
Evroskeptik
Produziti radno vreme vrtica i uvesti radno mesto majke. Ona koja ne daje decu u vrtic vec ih sama cuva, dati joj novac koji bi se inace dao vrticu za cuvanje njenog deteta.
Francesco
Još jedna tekovina kapitalizma za koji ste se tako silovito borili dok ste rušili državu pravednih ljudi.
Zoran
Bitno da u Americi moze da uskladi posao i roditeljtsvo. Pravik 4 deteta, privatnik 7 sinova. Znamo ih.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja