Subota, 18.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Opelo G7 za poreske rajeve

Istorijskim dogovorom G7, multinacionalne kompanije trebalo bi da plaćaju porez i državama gde stvaraju dobit
(ЕПА ЕФЕ - А. Х.)

U vodećim globalnim „poreskim rajevima” – od Bermuda i Kajmanskih ostrva, preko Holandije, Švajcarske i Luksemburga, do Hongkonga, Singapura i UAE – izgubili su proteklog vikenda, prvi put posle mnogo decenija, bezbrižan san. Nesanica je istovremeno spopala i ljude u nekim od vodećih multinacionalnih firmi sveta čija sedišta su registrovana u dotičnim „rajevima”.

Naime, odlukom ministara finansija G7 (Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Velika Britanija i SAD) proteklog vikenda lukavoj igri „loptanja” basnoslovnim profitima preko finansijskih utočišta na diskretnim adresama odsviran je kraj.

Ministri finansija G7 postigli su istorijski dogovor o minimalnoj stopi poreza na dobit „najvećih i najprofitabilnijih multinacionalnih preduzeća”, navodi se u saopštenju, nakon dvodnevnog sastanka u Londonu.

„Ministri finansija G7 postigli su nakon višegodišnjih diskusija istorijski sporazum o reformi globalnog oporezivanja kako bi ga prilagodili globalnom digitalnom dobu i, što je od ključne važnosti, da obezbedimo da odgovarajuće firme plaćaju odgovarajuće poreze na pravom mestu”, istakao je nakon skupa Riši Sunak, ministar finansija Velike Britanije, trenutno predsedavajuće G7.

Dogovor predstavnika članica G7 jeste da globalna poreska stopa za multinacionalne megakompanije ne može biti niža od 15 odsto (američki predlog bio je 21 odsto). Istovremeno, G7 se usaglasio da bi države trebalo da imaju pravo da oporezuju izvestan deo profita najvećih svetskih kompanija na lokacijama na kojima i ostvaruju tu dobit. Izlišno je reći da su aktivisti globalne borbe za poresku pravdu oštro kritikovali londonski dogovor kao „slabašan zaokret”, prenosi „Fajnenšel tajms”.

U međuvremenu, ova zapadna inicijativa bez presedana (većina multinacionalnih kompanija današnjice upravo tamo je registrovana) ostala je nedorečena u vezi s nizom ključnih detalja. Naime, koje bi se sve svetske firme mogle svrstati među „najveće i najprofitabilnije” (mnoge ne prikazuju najtransparentnije opseg svojih prihoda ostvarenih na brojnim globalnim lokacijama). Takođe, kako bi se dotične firme mogle zaštiti od duplog oporezivanja ukoliko se države, odnosno lokacije gde zgrću pare, ne slože oko toga ko sve može da ih oporezuje?

Bilo kako bilo, dogovor G7 o novim varijantama globalnog oporezivanja privrednih megaprofitera u ovom trenutku višestruko je iznuđen. S jedne strane, fantastična nova zaduživanja država, na Zapadu posebno, usled pandemije korone, i simultani vrtoglavi prihodi digitalnih i drugih globalnih kompanija, nagnali su G7 da se pobliže zagleda u poslovno-poresku politiku pojedinih firmi s više gotovine od BDP-a dobrog broja članica UN.

S druge strane, Zapad, posebno u vreme Donalda Trampa, nije izašao pred svet s privrednom inicijativom globalnog značaja. Predlozi takvog kalibra uglavnom su poslednjih godina dolazili iz Azije, predvođene Kinom i Rusijom.

Dolazak Džozefa Bajdena na čelo SAD počeo je izgleda da menja dinamiku odnosa Zapada unutar sopstvenih redova, a istovremeno i prema ostatku sveta. Inicijativa o novim globalnim stopama oporezivanja najbogatijih firmi potekla je od Džozefa Bajdena i Dženet Jelen, nove američke ministarke finansija.

Prema rečima Jelenove, „sporazum daje izuzetan zamah za postizanje globalnog dogovora kojim bi se okončala trka ka što manjem oporezivanju preduzeća i obezbedila pravičnost za srednju klasu i radne ljude u SAD i širom sveta”.

Drugim rečima, Amerika je u ovom trenutku podstakla debatu o novom globalnom poreskom poretku. Zvanični Pariz istovremeno upozorava da je „stvar tek na početku”, kako je ocenio Bruno le Mer, francuski ministar finansija.

„Narednih meseci borićemo se da osiguramo da minimalna stopa korporativnih poreza bude što viša”, najavio je Le Mer.

Upriličen uoči samita lidera G7 (11–13. juna u Kornvolu u Velikoj Britaniji), istorijski dogovor o minimalnoj poreskoj stopi megafirmi izaći će na ispit prihvatljivosti u julu, na samitu G20 u Veneciji. Koliko je predlog o razrezivanju jednoobrazne minimalne stope multinacionalnim kompanijama prihvatljiv za države koje su obilno prihodovale od statusa nezahtevnih jataka moćnih kompanija, pokazaće ishod pregovora 139 država koje pod pokroviteljstvom OECD-a debatuju o istoj temi. A to je – kako ukrotiti finansijski neprikosnovene svetske firme da poreskim davanjima unaprede sredine u kojima uvećavaju svoje bogatstvo.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Coca
Mogu da se dogovore oko zakonodavstva na svojim teritorijama. Emiratima na primer ne mogu da nametnu visoke poreze, osim ako ne upotrebe vojnu silu. Međutim političari su na platnim spiskovima korporacija, one im plaćaju izborne troškove, pa zato ovo može da bude samo spin.
Srki
Listom svaka ostrvska država, od Kariba, preko Malte, Kipra, Hong Konga za koji se vezuje termin poreski rajje mesto gde britanija ima veliki uticaj. SAD, sa državom Delaver na čelu, je verovatno najveći poreski raj koji postoji na svetu, gde su registrovane mnoge kompanije koje vrede milijarde, i milioni drugih kompanija. I da li neko misli da SAD i Britanija, odakle i potuče najveći broj najbogatijih kompanija, zaista donose promenu u oporezivanju? Ne mogu da poverujem u to.
tja
Amerikanci su razmatrali mogucnost, specijalno kad je Irska u pitanju, da ce oni sve americke firme koje su pobegle u Irsku oporezovati onoliko koliko bi bile oporezovane i u Americi minus porez koji su platili u Irskoj. U tom slucaju takve firme namaju nikakvog interesa da odlaze u Irsku. Sta je rezultat ove inicijative, ne znam.
Miki
Izgleda suvise dobro da bi bilo istinito kaze jedna poslovica. Bajdenovi preci su Irci (cime on voli da se hvalise) a ako ovo iole zazivi Irska ode na dobos. Cela prica o uspehu Irske kao keltskog ekonomskog tigra se bazira na Americkim kompanijama koje imaju predstavnistva u Irskoj zbog pristup EU trzistu a pogotovu im nije na odmet da Irska uzput ima najnizi korporativni porez u celoj EU. Bese pre par godina slucaj Apla kojem je EU nalozila da plati veci porez Irskoj a Irska se ne slaze.
Славко Лазовски
Две поуке: 1. Мора да престане трка ка што нижих пореских стопа и 2. Када немаш средњу класу, порески систем је неуспешан, јер је он ураѓен по њој.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.