Nedelja, 19.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Predsednik Amerike obećava da neće nadzirati novinare

Vlada je u potrazi za uzbunjivačima u svojim redovima pratila koga su zvali pojedini reporteri, ali sad najavljuje da prekida s tom praksom
Влада Доналда Трампа добила je судски налог да види листу позива новинара „Њујорк тајмса”, „Вашингтон поста” и Си-Ен-Ена (ЕПА ЕФЕ – Е.С.Л.

Da bi „ulovila” uzbunjivače u svojim redovima, američka vlada je godinama tražila i dobijala sudske naloge da vidi s kim su se pojedini novinari čuli i dopisivali, ali je administracija Džozefa Bajdena nedavno saopštila da je gotovo s tom praksom.

Ministarstvo pravde objavilo je da više neće pristupati podacima koji su otkrivali s kim su autori izvesnih tekstova i televizijskih priloga komunicirali da bi dobili poverljive informacije iz institucija, prenosi Javni nacionalni radio. Vlada je u tim slučajevima saznavala koje su brojeve telefona novinari pozivali i kome su slali mejlove, iz čega je utvrđivala ko je bio izvor.

Do zaokreta dolazi nekoliko dana posle vesti da je vlada bivšeg predsednika Donalda Trampa dobila sudski nalog da vidi listu poziva reportera „Njujork tajmsa”, „Vašington posta” i Si-En-Ena, koji su izveštavali o takozvanoj ruskoj aferi. Tadašnje Zapadno krilo pokušavalo je da uđe u trag službenicima i zvaničnicima koji su medijima dostavljali detalje iz istrage o tome da li je Trampov izborni štab sarađivao sa Moskvom 2016.

I posle smene vlasti u januaru, Ministarstvo pravde je branilo ono što se dešavalo za vreme Trampa, ali i za vreme ranijih predsednika, kao na primer kad je administracija Baraka Obame došla do korespondencije novinara agencije AP. Bajden je prošlog meseca ovu praksu nazvao „jednostavno pogrešnom”, posle čega je i ministarstvo konačno izmenilo stav.

U redakcijama pozdravljaju odluku ministarstva, ali traže i čvršće garancije da država više neće ometati pravo na slobodu izražavanja. Iz novinarskih organizacija upozoravaju da bi trebalo promeniti i zakon, jer bi ovako već sledeća administracija mogla da stvari vrati na staro. Iščekuje se da Bajden potvrdi i da država više neće tražiti od novinara da na sudu otkrivaju izvor koji im je doturio informacije, niti da svedoče na suđenjima protiv uzbunjivača. Iako vlada retko insistira na tome da novinari otkriju ime uzbunjivača, Bušova i Obamina administracija godinama su vukle tadašnjeg novinara „Njujork tajmsa” Džejmsa Rajzena po sudovima da bi ga primorale da kaže ko mu je bio izvor u Centralnoj obaveštajnoj agenciji. Rajzen se pozivao na medijske slobode i odbijao da sarađuje, zbog čega mu je država čak pretila i zatvorom, ali je Obamina vlada na kraju ipak odustala od daljeg gonjenja.

Obećanje vlade da više neće nadzirati pozive i prepisku u redakcijama ne znači i da država prestaje da traga za ljudima iz svojih redova koji su poverljive podatke podelili s medijima. Uzbunjivači poput Čelsi Mening, nekadašnje vojne analitičarke koja je depeše Stejt departmenta i Pentagona dostavila „Vikiliksu”, i Edvarda Snoudena, bivšeg uposlenika Nacionalne bezbednosne agencije koji je novinarima doturio dokaze o masovnom nadzoru, i dalje će biti izvođeni pred sud.

Iz Bajdenove administracije gotovo da još nije procurila nijedna značajnija informacija koja bi nanela štetu Beloj kući, dok su zaposleni u institucijama, posebno u obaveštajnim službama, za vreme Trampa stalno zvali novinare i nudili im negativne informacije o predsedniku, podseća informativni sajt „Hil”.

Državni aparat je daleko naklonjeniji Bajdenu nego Trampu, mada se očekuje da će medijima biti dostavljane tajne i za vreme ove, kao i za vreme svake druge administracije. Do prvog Trampovog impičmenta (postupka za predsednikovu smenu) je i došlo kad su mediji, pozivajući se na izvore u službama, obelodanili da je šef Zapadnog krila tražio od Kijeva da pokrene istragu protiv Bajdenovog sina Hantera i njegovih ukrajinskih poslova.

 

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

sloba car
Sad ona Dunja Mijatović i ova Tanja Fajon imaju sada samo da kontrolišu srpske medije, jer je njihova borba za slobodu medija u Americi trijumfalno okončana dolaskom Bajdena na vlast. A neki amerikanci, posebno međunardni pregovarači, su naivno mislili da u SAD oduvek postoji sloboda medija. Ne, za nju se trebalo izboriti.
баба
Prenaduvano je i arogantno pisati i govoriti ,,predsednik Amerike" - treba predsednik SAD (SAD su jedna od 35 država Amerika), a pogrešno predsednik Sjedinjenih Država" (kojih - Meksika?).
Boža
Živela zapadna demokratija.
Бојан
Верујем да им је још дао и часну пионирску. Наравно да ће их надзирати као што надзиру све што могу. Причали су исто тако да не надзиру интернет па се показало да су дебело лагали.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.