Nedelja, 17.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kako se kaže za žene u rodno senzitivnom jeziku – borci ili borkinje

Medijska pažnja se poklanja sukobljenim mišljenjima dveju „strana” isključivo povodom pitanja rodno osetljivog jezika kao termina koji se koristi za imenovanje zanimanja u ženskom rodu – što je pogrešno tumačenje ovog pojma, smatra profesorka Valentina Bošković Marković
Валентина Бошковић Марковић (Фото лична архива)

Kada je dr Valentina Bošković Marković, profesorka engleskog jezika na Univerzitetu „Singidunum” u Beogradu, pre šest godina sprovela istraživanje u želji da sazna da li njeni studenti koriste rodno senzitivan jezik, čak 97 odsto njih odgovorilo je da nikad nije čulo za pojam rodno osetljiv jezik. Šest godina kasnije više od polovine njih ne samo da je čulo za ovaj pojam već je umelo i da ga objasni. Kako u razgovoru za naš list ističe dr Valentina Bošković Marković, ohrabruje i podatak da je u odnosu na 2015. godinu upotreba pogrdnih naziva za imenovanje žena značajno smanjenja – sadašnji akademci ne samo da ne koriste termine kao što su „polovnjača” i „torokuša”, već vrlo često i ne znaju njihovo značenje. Zanimljivo je i to što su pre samo šest godina službenicu MUP-a studenti nazivali „pandurkom”, dok je ove godine preko 90 odsto njih zanimanju policajac u ženskom rodu dalo oblik „policajka”.

Na konstataciju da je javnost prilično podeljena kada je reč o upotrebi rodno osetljivog jezika, iako je nedavno stupio na snagu Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji, između ostalog, uvodi obavezu pisanja zanimanja u ženskom rodu, naša sagovornica ocenjuje da je medijska interpretacija ovog zakona značajno doprinela podeli javnosti.

– Medijska pažnja konstantno se poklanja sukobljenim mišljenjima dveju „strana” isključivo povodom pitanja rodno osetljivog jezika kao termina koji se koristi za imenovanje zanimanja u obliku ženskog roda – što je pogrešno tumačenje ovog pojma. Naime, rodno osetljiv jezik se u literaturi definiše kao jezik koji se koristi radi postizanja rodne ravnopravnosti odnosno zbog povećanja vidljivosti žena u jeziku. Postoje i drugi načini kojima se postiže rodna osetljivost, a to su izbegavanje diskriminatornog govora, odnosno termina poput „usedelica”, „sponzoruša” i „alapača”, ali i izbegavanje rodnih stereotipa, koje prepoznajemo u izrazima upućeni muškarcima tipa „plačeš kao devojčica”... Rodna ravnopravnost se neguje i tako što se u medijima ne promoviše samo fizički izgled žena već na njihove sposobnosti. Ukratko, verujem da bi reakcije javnosti bile manje burne kada bismo svi znali preciznu definiciju pojma rodno osetljiv jezik, odnosno kada bismo pročitali zakon i manje vremena trošili na raspravu, a više na edukaciju – zaključuje naša sagovornica, koja je nedavno izdala monografiju „Žene u jeziku: borci ili borkinje?”.

Iako mnogi protivnici upotrebe rodno senzitivnog jezika tvrde da pisanje zanimanja u ženskom rodu neće rešiti silne probleme žena u realnom životu – počevši od činjenice da svake godine oko 30 žena strada u porodičnom nasilju, preko toga da se žene teže zapošljavaju, lakše dobijaju otkaz i imaju u proseku 11 odsto manju platu od muškaraca – dr Valentina Bošković Marković ističe da je pitanje ženske (ne)ravnopravnosti višeslojno.

– Mislim da ne možemo biti isključivi, niti možemo uvek birati kojim će se redosledom i na koje načine dešavati promene u društvu. Svako od nas može uvideti da rodno osetljiv jezik u zakonu nije predstavljen kao jedini alat za uspostavljanje rodne ravnopravnosti, već kao jedno od sredstava za poboljšanje položaja žena u jeziku, a samim tim i u društvu. Takođe, dostizanje rodne ravnopravnosti u društvu podstaći će i veću vidljivost žena u jeziku. Važan je i uticaj rodne ideologije jer u zavisnosti od toga da li negujemo tradicionalnu ili egalitarnu rodnu ideologiju, mi izbegavamo, odnosno koristimo rodno osetljiv jezik – ističe naša sagovornica.

A na pitanje koji su njeni „za” i „protiv” argumenti korišćenja rodno senzitivnog jezika, naša sagovornica kaže:

– Važno je definisati na koju upotrebu se misli jer je ono o čemu zakon piše službena upotreba jezika. Lično sam uvek za upotrebu rodnu osetljivog jezika u svakodnevnom govoru i mislim da ona danas nije sporna – neki aspekti rodno osetljivog jezika odavno su ušli u naš diskurs, dok na nekima, kao što je izbegavanje upotrebe rodno diskriminatornog govora, treba da se radi. Ako govorimo u službenoj upotrebi, onda postoje teorije prema kojima je neophodno da se rodno osetljiv jezik uvede u državne institucije koje se bave obrazovanjem jer te institucije imaju vrlo moćnu ulogu u stvaranju rodnih ideologija, a isto važi i za medije. Prema drugim teorijama, nametnuta upotreba rodno osetljivog jezika može biti kontraproduktivna.

Dr Bošković Marković ističe da svi aspekti rodno osetljivog jezika mogu uticati na veću vidljivost žena u javnom životu i smatra da bi trebalo da budemo zahvalni što srpski jezik nudi mogućnost izbora – to bi trebalo da iskoristimo na način koji je nama najprimereniji. Zakonodavstva zemalja u našem regionu propisuju doslednu upotrebu i muškog i ženskog roda u označavanju zanimanja, a u Crnoj Gori, primera radi, postoje i kaznene odredbe. Primer iz Slovenije govori da je Zakon o rodnoj ravnopravnosti uticao na promene u jezičkoj upotrebi jer je krajem osamdesetih godina samo četiri odsto oglasa za posao bilo u ženskom rodu, da bi taj procenat skočio na 35-40 odsto u 2010. godini, navodi profesorka.

Komentari53
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Suisse
Aha, dobro je da sam saznao da je Zakon o rodnoj ravnopravnovsti donet da bi zene bile vidljive u jeziku. Onda ga tako i nazovite: Zakon o vidljivosti zena u jeziku, a ne da budem u zabludi da kad bi me neko nazvao kukavicom, bez uspeha bih podneo tuzbu za narusavanje rodne ravnopranosti... I, ne mogu da se ne zapitam, da li bi ovaj zakon bio donet (u korist muskaraca) da je, kojim slucajem, u srpskom jeziku neutralni gramaticki rod - zenski.
Виталиј Лукић
"Свако од нас може увидети да родно осетљив језик у закону није представљен као једини алат за успостављање родне равноправности, већ као једно од средстава за побољшање положаја жена у језику, а самим тим и у друштву." Овај цитат, уважена професорко ,довољно говори о Вашим компетенцијама, кад је о српском језику реч. Бавите се енглески језиком, што вам је професија, а српски оставите србистима. ПОЛОЖАЈ ЖЕНА У ЈЕЗИКУ.... рече ова стручњакиња.
Milan
Gospodja Valentina kaže: "Родна равноправност се негује и тако што се у медијима не промовише само физички изглед жена..." A kako da protumačim želju žena da FIZIČKIM IZGLEDOM privuče poglede i PROMOVIŠE sebe. Šminkom, kratkim suknjama, napućenim usnama, dekolteima ... itd. Ima li gospodja Valentina odgovor ili zbog rodne ravnopravnosti trebaju biti obučene kao u Severnoj Koreji.
Milos Djordjevic
Nazovite to - kontaminiranim senzitivnim jezikom. Ugrozen i potvrdjen od nauke jer je priblizno sve ali i precizno. Ne moze sve biti precizno ali kompijuteru moze, coveku ne.
Miloš
@Milos i @Saša Mikić zemlja koja drži do sebe ne bi nikada uvela služenje vojnog roka za žene, gde bi iste učestvovale u rovovskim borbama. To je zaista besmisleno. A Milunka, da Milunka nije postojala, da nije krenula da traži svog brata, niko je danas ne bi pominjao, jer eto našla se jedna ženska osoba koja je silom prilika držala pušku u ruci. Uostalom, vojska postoji samo da bi se muškarci doveli u red, od raskalašnog i nestašnog života, i da bi se naučili sili. Poštovanju i primeni iste.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.