Utorak, 30.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ko je više zadužio Kragujevac

Kragujevac danas samo bankama duguje 24 miliona evra, a još se vuku i stari dugovi gradskih preduzeća za komunalije
Крагујевац (Википедија)

Kragujevac – Četvrti po veličini grad u zemlji u ovom trenutku samo bankama duguje 24 miliona evra (21,35 miliona je glavnica, kamate iznose 2,65 miliona evra). Šta je s ostalim dugovanjima javnog sektora, komunalnih preduzeća čiji je osnivač lokalna samouprava – kolike su te obaveze?

Bivši gradonačelnik Radomir Nikolić 2017. godine izjavio je da ukupan dug grada iznosi 107 miliona evra. Rekao je to na konferenciji za novinare sazvanoj povodom upozoravajućeg izveštaja Fiskalnog saveta Republike Srbije koji je tada skrenuo pažnju na skrivena, a enormna dugovanja lokalnih preduzeća u celoj zemlji, s tim što je Kragujevac bio apostrofiran kao grad s najozbiljnijim problemima u tom sektoru.

Možda je zato Ivica Samailović, predsednik odborničke grupe „Zajedno za Šumadiju – zdrava Srbija” na nedavnoj skupštinskoj sednici zavapio s govornice kako je Kragujevac „najzaduženiji grad na Balkanu”. „Krpili smo vaše rupe”, odgovorio mu je aktuelni gradonačelnik Nikola Dašić, podsećajući da se Kragujevac našao pred bankrotom upravo u vreme vlasti u kojoj je Samailović bio jedan od glavnih saradnika Veroljuba Stevanovića, prvog čoveka grada od 2004. do 2014. godine.

Jedno su političke rasprave u skupštini, gde svako može da govori šta mu se prohte bez posledica, a drugo su egzaktni finansijski bilansi. Šta je sa razlikom između bankarskog duga od 24 miliona evra i kumulativnog duga grada od 107 miliona evra? Da li je Kragujevac od 2017. godine do danas uspeo da se ratosilja te razlike od 83 miliona evra? Naravno da nije, s tim što je sa poveriocima napravljen ugovor o reprogramu, pa se obaveze izmiruju na rate i na vreme. To ipak govori da je grad danas u nešto povoljnijem finansijskom položaju nego pre tri-četiri godine.

Centar industrijalizacije Srbije - topolivnica (Vikipedija)

Prema rečima Nenada Stanišića, gradskog većnika za finansije, dug Kragujevca danas iznosi 47 odsto ukupnih godišnjih budžetskih prihoda, što je za svega tri procenta niže od dozvoljenog zakonskog maksimuma. Do ovog rezultata nije se, međutim, stiglo tako što su dugovi javnog sektora izmireni, već zato što su povećani budžetski prihodi. Budžet Kragujevca je 2017. iznosio 7,8 milijardi dinara, a 2020. godine je projektovan na 9,9 milijardi, s realizacijom od 86, 5 procenata.

Kada je Nikolić 2017. govorio o dugu grada, on je tada rekao da će Kragujevac stati na noge tek za deset godina, i to samo ako se desi „investiciono čudo”. Možda se „čudo” nije desilo, ali su ulaganja od te godine zaista bila velika, pre svega zahvaljujući državi koja je u centralni grad Šumadije dovela nekoliko velikih kompanija i investirala desetine miliona evra u infrastrukturu. Dolazak kineske kompanije „Janfeng” i nemačkog „Simensa”, kao i razvoj domaće privrede, oličene pre svega u Bratislavu Milanoviću, koji je formirao veliki „Majnd park”, omogućili su ubrzani uspon metalske industrije, po kojoj je Kragujevac bio prepoznatljiv i u doba SFRJ. A sa otvaranjem radnih mesta uvećani su i budžetski prihodi.

Pre dvadeset godina, s početkom tranzicije koju su obeležili socijalni nemiri zbog masovnog otpuštanja „Zastavinih” radnika, Kragujevac je dobio nepopularan nadimak – Dolina gladi.

U narednim godinama finansijski je situacija koliko-toliko sanirana, i tada uz pomoć države, koja je 2008. dovela italijanski „Fijat”. Paradoksalno zvuči, ali je tačna tvrdnja bivšeg gradonačelnika Nikolića da se Kragujevac upravo tada suočio s novim problemima, pre svega zbog prevelikih apetita vlasti Veroljuba Stevanovića, koja se nemilice zaduživala, pritom ne uspevajući da izmiri obaveze koje su rasle iz godine u godinu. Dugovalo se porodiljama, prosvetarima, Crvenom krstu, nisu isplaćivana socijalna davanja, a jedno po jedno komunalno preduzeće padalo je u dubiozu.

Zato i ne treba da čudi što je mladi Nikolić oktobra 2014, kada je prevratom u skupštini preuzeo vlast, izjavio da mu nije jasno da li na čelo Kragujevca dolazi kao gradonačelnik ili stečajni upravnik. U nedavnoj izjavi za „Politiku”, Nikolićev naslednik Dašić je poručio da se u njegovom mandatu Kragujevac neće dodatno zaduživati. I da hoće – ne može. Zakon mu ne dozvoljava.

 

 

 

 

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Hranislav
Nerealno mali budzeti lokalnih samouprava.Neki novi zakon o decentralizaciji bi mozda vise doneo gradovima i opstinama na lokalu.Jedino Bg i NS imaju iole solidan budzet.Ostatak Srbije premalo.
Dunja Markovic
У време власти Верољуба Стевановића, завладали су непотизам и корупција је доведена до нивоа где су запослени на апсолутно сваком спрату Скупштине града били или рођаци или кумови или чланови Верољубове партије. Чак су доведене и нове чистачице, а тамо где је имало 2 или 3 столице, убацивано је по још 3 столице тако да су нови ''радници'' делили један сто а около стола по 5 или 6 столица. Било, неповратило се. Али остадоше сви да раде, никога нису отпустили, cви су ''потребни'' и ''неопходни''
VesaD
..gledalo se samo na milijarde..na milione kao siću niko nije gledao..
Nebojsa
Nema opstanka gradova bez male privrede i poljoprivrede veliki investitori dodju i odu a domcini su tu i posle naslednici Bez te filozofije nema opstanka
Stojko
pa oni!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.