Nedelja, 01.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Pravilo „ružnog pačeta” otkriva rak kože

Iza ovog naziva krije se uočavanje promena koje ukazuju na obolevanje. – U Srbiji je ovih dana visok indeks UV zračenja, zbog čega bi trebalo izbegavati direktno izlaganje suncu
На сунце са шеширом јер кожа „памти” опекотине (А.Васиљевић)

Iako nam leto još nije stiglo, ovih dana je u Srbiji nivo UV zračenja označen narandžastom i crvenom bojom, što znači da je u pitanju visok i vrlo visok nivo zračenja. To znači da sunčevi zraci mogu da izazovu opekotine, ali i da utiču na pojavu karcinoma.

Kako ističe profesor dr Danica Tiodorović, dermatovenerolog Kliničkog centra Niš i nacionalni koordinator kampanje Euromelanom u Srbiji, UV indeks je međunarodni standard za merenje UV zračenja. Kada su njegove vrednosti visoke, treba izbegavati direktno izlaganje suncu zbog mogućih opekotina koje se mogu javiti.

– Ukoliko se izlazi, neophodna je fizička zaštita u vidu šešira sa širokim obodom, majica dugih rukava, nanošenje fotoprotektivnih krema sa SPF 50 i UVA zaštitom, kao i nošenje naočara sa UV zaštitom. Boravak na otvorenom kada je UV indeks visok potrebno je da bude minimalan uz adekvatnu zaštitu – napominje dr Tiodorović.

Naša sagovornica upozorava da koža sve pamti i da je bitno da ljudi nauče da se čuvaju od detinjstva. Naime, svaka opekotina u životu, naročito u detinjstvu, povećava rizik za razvoj kako melanoma, najopasnijeg raka kože, tako i nemelanomskih karcinoma kože, poput bazocelularnog i skvamocelularnog karcinoma.

Iako se zna da se melanom najčešće javlja posle 50. godine, u svetu, a i kod nas, beleži se povećanje pojave melanoma i kod mlađih osoba. Ali, na to ne utiče samo izlaganje suncu već i boravak u solarijumu. Istraživanja su pokazala da 76 odsto melanoma dijagostikovanih u uzrasnoj dobi od 18 do 29 godina pripisuje se upotrebi solarijuma.

– Mnoge studije pokazale su da je preterana fotoekspozicija u detinjstvu snažna odrednica rizika za melanom. Kada govorimo o svakodnevnom radu u ambulanti, može se primetiti da se u ranijem periodu nismo susretali gotovo nikada sa slučajevima melanoma u mlađoj populaciji. Međutim, poslednjih godina češće dijagnostikujemo melanom kod osoba mlađih od 30 godina. Doduše retko, ali imali smo i osobe do 30 godina sa istovremenim prisustvom više melanoma na koži. Danas, iako retko, možemo dijagnostikovati melanom i kod dece, u prepubertetskom periodu. Zato je edukacija dece, adolescenata kao i roditelja o štetnosti solarijuma i pregorevanja od izuzetnog značaja. Kampanje Euromelanom u Srbiji ove godine ima fokus na sticanju zdravih navika kod dece i mladih ljudi, a u cilju njihovog motivisanja na odgovorno ponašanje i prevenciju, kao i usvajanje pravilnih stavova u vezi s izlaganjem suncu počevši od najranijeg uzrasta – napominje dr Tiodorović.

Ovako nepovoljna statistika koja se odnosi na povećanje melanoma kod mlađih osoba rezultat je neodgovornog ponašanja na suncu, pregorevanja u detinstvu i sve veće popularizacije solarijuma među mladima. Intenzitet UV radijacije u solarijumima je veća od podnevnog letnjeg sunca u južnoj Evropi i Australiji. Međunarodna agencija za istraživanje kancera u julu 2009. godine klasifikovala je solarijume kao kancerogene i označeni su prvim stepenom kancerogenosti. Pored karcinoma kože, izloženost solarijuma povećava rizik za pojavu melanoma oka, pri čemu veći rizik imaju osobe koje su prvo izlaganje imale u mlađem uzrastu. Pored posledica koje mogu biti fatalne za život, solarijumi mogu izazvati opekotine, starenje kože u vidu prevremene pojave bora, fleka, gubitka elastičnosti kože.

– Postoji pogrešno ubeđenje da solarijumi mogu predstavljati neku vrstu pripreme pred letovanje. Ova verovanja su pogrešna s obzirom na to da je poznato da solarijumi daju minimalnu zaštitu od opekotina (krema sa SPF do četiri). Kod nas je upotreba solarijuma zabranjena za maloletnike – kaže dr Tiodorović.

Mnogi ljudi dosta vremena provodi na suncu jer su čuli da je to dobro zbog stvaranja vitamina De u organizmu. Ipak, naša sagovornica ističe da je dovoljno provesti 15 minuta na suncu za sintezu vitamina De. Prolongirano izlaganje suncu može dovesti do opekotina koje predstavljaju faktor rizika za razvoj karcinome kože.

Ona napominje da nam za prepoznavanje melanoma može poslužiti takozvano ABCDE pravilo. Ovo pravilo podrazumeva da promenu koja je asimetrična, poseduje iregularne ivice, prisustvo više boja ili nijansi boja, ima dimenziju veću od šest milimetara i evoluciju (menja se tokom vremena), neophodno dodatno sagledati od strane dermatologa u cilju adekvatne dijagnoze i pravovremene terapije. Pored ovog pravila postoji i EFG pravilo, koje se odnosi na promenu koja raste iznad nivoa kože, čvrsta je na dodir i menja se tokom vremena. Za razliku od ABCDE pravila koje se koristi za identifikaciju površinsko širećeg melanoma, EFG pravilo može pomoći u dijagnostikovanju najagresivnijeg oblika melanoma, nodularnog melanoma.

– Još jedno pravilo može biti o velike pomoći prilikom samopregleda, a to pravilo nazivamo pravilo „ružnog pačeta”. Ovo pravilo nesvakidašnjeg naziva odnosi se na identifikaciju promene koja se razlikuje od ostalih promena koje osoba ima. Zapravo, svaka osoba ima slične mladeže, a ukoliko se pojavi promena koja se razlikuje od ostalih mladeža, mora se dodatno dermoskopski analizirati pošto se može raditi o melanomu – navodi dr Tiodorović.

Kovid 19 je uticao na to da se neki pacijenti sa suspektnim promenama nisu javili lekaru na vreme. Brojna ispitivanja u evropskim zemljama koja su upoređivala pojavu karcinoma kože pre i za vreme kovida pokazala su manji broj dijagnostikovanih karcinoma kože. Međutim, tačan broj nedijagnostikovanih karcinoma nije poznat. Euromelanom kampanja zato ima za cilj skretanje pažnje opšte populacije o značaju samopregleda i neophodnosti javljanju dermatologu u slučaju pojave promene koja je sumnjiva.

 

Zaštitna krema pola sata pre izlaganja suncu

Profesor dr Danica Tiodorović objašnjava da nijedna krema ne predstavlja zaštitu od 100 odsto, što treba imati uvek na umu. Najefikasniji način zaštite predstavlja izbegavanje direktnog izlaganja suncu u periodu od 11 do 17 časova.

– Treba koristiti kreme sa UVA i UVB zaštitom, SPF 50, u letnjim mesecima. Kreme treba naneti na eksponiranim delovima tela u odgovarajućoj količini, s obzirom na to da neadekvatna primena smanjuje vrednost SPF. Kremu treba naneti od 15 do 30 minuta pre izlaganja suncu. Ponovna aplikacija je neophodna nakon fizičke aktivnosti i plivanja – savetuje naša sagovornica.

 

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dr
Jedino izbegavanje direktnog sunčevog zračenja u periodu od oko 12-16h, ima smisla. Nikakve kreme i ulja čak i sa veoma visokim zaštitnim faktorom, nemaju smisla, Nemoguće je u potpunosti, ravnomerno, naneti odgovarajući sloj i to pola sata pre sunčanja a po izlasku iz vode, sve to ponoviti, šta je sa očima, sluzokošom usni, pa čak i kosmatim delovima glaveposebno ako su u pitanju oobe koje imaju kraću kosu. Takođe, upotreba krema i ulja za sunčanje pogubne su za životnu sredinu, 350.000 tona ul
Бранислав Станојловић
Етничка припадност ту такође игра важну улогу. Црвенокоси и светлопути припадници келтске расе као што су Ирци и Шкотланђани су томе далеко више подложни. Моју вољену црвенокосу жену је нешто друго нажалост однело.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.