Utorak, 21.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Pandemija podstakla borbu protiv poreskih rajeva

I za Srbiju, kao i za sve druge zemlje, bilo bi dobro kada bi se porez plaćao prema mestu poslovanja, a ne sedišta, jer bi budžet dobio više para
Отпор богатих ће бити огроман (Фото EPA/Frank May)

Ministri finansija najrazvijenijih zemalja sveta G-7 složili su se da multinacionalne kompanije treba da plaćaju porez i tamo gde posluju i ostvaruju prihod, a ne samo gde im je sedište. Posledica dogovora je da bi poreski rajevi mogli biti ukinuti, a da će u budžete država da se slije mnogo više novca. Porez za kompanije bi, prema predlogu, iznosio najmanje 15 odsto. Ukratko multinacionalke poput „Gugla” i „Fejsbuka” plaćaće porez na dobit kad u nekoj zemlji sakupljaju podatke i prodaju reklame. Slično i internet trgovac „Amazon”. Do toga je dug put, jer i zakonodavstva svake zemlje o tome treba da se izjasne.

Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, navodi da je predlog da kompanije plaćaju porez tamo gde posluju, odnosno gde realizuju biznis, a ne gde im je sedište, dobro za sve zemlje, pa i za Srbiju. Međutim, skeptičan je da će realizacija toga da bude brza i skorašnja. Bogati će tek da kažu šta o tome misle i zato je ideja još na dugom štapu.

Prema njegovim rečima i ranije je bilo takvih inicijativa i sve su propale. Kada je izbila svetska ekonomska kriza 2009. godine i tada su se vodeće zemlje založile za ukidanje poreskih rajeva i bankarske tajne. Kriza je prošla i od toga nije ništa bilo.

„Dok traje kriza svet traži rešenje kao što je to sada slučaj. Izdaci zbog pandemije za budžete su ogromni i iscrpljujući. Do novca se može doći jeftinim kreditima i emitovanjem dužničkih hartija od vrednosti. Ali sve to povećava javni dug što dugoročno nije dobro. Ako bogate zemlje koje traže taj porez uspeju da nateraju multinacionalke da plate porez tamo gde posluju dobiće mnogo novca i to će biti kao poklon tetke iz Amerike”, objašnjava Savić.

On nema dilemu da će otpor bogatih biti ogroman. Podseća na situaciju kada je 2009. godine tadašnji francuski predsednik Fransoa Oland, inače socijalista, povećao poreze i uveo namet od 15 odsto na svaki prihod veći od milion evra. Zbog toga su se mnogi bogataši iselili, a glumac Žerar Depardje otišao u Rusiju. Tako dobra ideja nije dala rezultat.

„Predlog da kompanije plaćaju porez ne prema sedištu, već prema načelu gde prave promet ne da je dobra za Srbiju, već je izvanredna. Ne samo u pogledu stranih kompanija koje posluju ovde, već i domaćih koje su takođe registrovane u inostranstvu, odnosno sedište im je u poreskim rajevima. Strane kompanije ovde ništa ne plaćaju. Većina njih daje minimalne zarade, plus 20 odsto što znači da obezbeđuju platu od 37.000 dinara. Još postoji i neoporezovani deo zarade što znači da poreze i doprinose plate samo na 18.000 dinara. Takođe, one u Srbiji ne iskazuju dobit. Sve je to manipulacija. Uzeli su kredit iz inostranstva, takođe marketinške usluge i na kraju iskažu samo simboličnu dobit”, navodi Savić.

Dodaje, da bi u slučaju plaćanja poreza prema sedištu novi vlasnici RTB Bor izdvojili veliki porez. Dosta novca bi stiglo i od „Rio Tinta”. Od „Fijata” pak ne, jer on slabo radi i više daje država njemu, nego on državi. Podseća da je logika biznisa da se na reinvestiranu dobit ne plaća porez. Bolje je za državu da taj neko ko ima pare investira i zaposli ljude nego da država nezaposlenima daje novac preko svojih službi.

Milan Kovačević, savetnik za strana ulaganja, kaže da je ideja da se krene u borbu protiv ofšor zona nerealna. One će uvek postojati i ne može se narediti nekoj zemlji da radi nešto što nije u njenom interesu. Pitanje je samo kako će države u kojima posluju kompanije iz ofšor zona da se odnose prema tome i da ih oporezuju.

„Razlozi zašto se neko registruje na takvim destinacijama su u novije vreme suženi. Sada se firme puno kupuju i prodaju i kompanije se za ofšor opredeljuju jer one ne naplaćuju porez na kapitalnu dobit prilikom transakcije. Takve zemlje postoje i u EU kao što je Kipar”, napominje Kovačević. Predlog G-7 on više shvata kao deklaraciju u kom pravcu treba da se ide.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Radoslav Jovanović
Tipičan zapadni model delovanja; prvo stvoriš monstruma pa se onda kao boriš protiv njega.
svet
Kazu do toga je dug put. Pa normalno da je dug dok se ne pronadjè alternativna lokacija i samo nastavi sa ustalhenim. Ministri finansija G7 svake godine se sastaju na istu temu i isto trube i sve se na kraju zavrsi na trubi.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.