Ponedeljak, 26.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kontraofanziva Pekinga protiv zapadnih sankcija

Peking najavljuje zamrzavanje imovine pojedinaca i stranih firmi koji se budu pridržavali kaznenih mera SAD, EU i Velike Britanije
(Фото Бета/АП)

„Crveni zmaj” krenuo je u kontraofanzivu protiv američkih i evropskih kaznenih mera. Kineski parlament usvojio je zakon protiv stranih sankcija. Ovim potezom Peking, uoči samita G7 u Velikoj Britaniji, šalje jasnu poruku da više neće trpeti zapadne lekcije o navodnom kršenju ljudskih prava i da će to imati cenu, pre svega ekonomsku.

Kina je poslednjih meseci počela da uzvraćala udarac Vašingtonu, Londonu i Briselu, uvodeći sankcije njihovim visokim zvaničnicima. Međutim, donošenje novog propisa kao svojevrsne „pravne odmazde” ubrzano je i zbog prošlonedeljne odluke Vašingtona da proširi crnu listu kineskih kompanija u kojima će Amerikancima biti zabranjeno da investiraju.

„Cilj zakona je da čvrsto zaštiti suvereno dostojanstvo i suštinske interese zemlje i suprotstavi se zapadnoj hegemoniji i politici moći”, rekao je na brifingu portparol Ministarstva spoljnih poslova Vang Venbing.

Među usvojenim pravnim merama koje su već zabrinule evropske biznismene zbog opasnosti da će im poslovanje u Kini biti znatno otežano jesu: odbijanje izdavanja viza, zabrana ulaska, deportacija, zatvaranje firmi, zamrzavanje imovine pojedinaca ili preduzeća koji se budu pridržavali stranih sankcija usmerenih protiv kineskih zvaničnika i domaćih kompanija. Zakon praktično omogućava domaćim sudovima da kazne strane kompanije za koje se bude utvrdilo da se pridržavaju ograničenja i mera koje donose druge zemlje, a usmerene su protiv Kine.

Stalni odbor Nacionalnog narodnog kongresa NPK (kineski parlament), čijih se 14 potpredsednika nalazi pod američkim sankcijama zbog zakona o Hongkongu, očito je žurio sa donošenjem kako bi „pokazao zube” Beloj kući. Naime, na proširenom spisku od 59 kineskih firmi u koje američki investitori od 2. avgusta više neće moći da ulažu našli su se i telekomunikacioni džin „Čajna mobajl”, kompanija za video-nadzor „Hikvižn”, Kompanija za izgradnju železničke infrastrukture i Nacionalna ofšor naftna korporacija (CNOOC).

Kineski parlament je usvojio zakon protiv stranih sankcija (Foto: EPA-EFE/Roman Pilipey)

Kina se već dugo žali na američke sankcije i trgovinska ograničenja koja pogađaju kineske kompanije, nazivajući ih eksteritorijalnom primenom američkog zakona. Otkako je Bajden pojačao pritisak na Kinu zbog krađe intelektualne svojine i navodnog kršenja ljudskih prava u Hongkongu i provinciji Sinđang, Peking je rešio da usvoji i set mera kako bi se tome suprotstavio. Tome je kumovala i pojačana „hladnoratovska” retorika američke administracije o potrebi obuzdavanju sve agresivnije Kine.

„Nove kontramere protiv šamaranja sankcijama Kine predstavljaju precizan odgovor protiv američkih pokušaja da uspostave zajednički front protiv Pekinga. Delovaće kao snažno sredstvo odvraćanja na zemlje koje uvode sankcije”, kaže se u uvodniku pekinškog „Global tajmsa” povodom usvajanja zakona.

Ali, privredna komora EU u Pekingu je uznemirena zbog nedostatka transparentnosti u vezi s donošenjem i primenom propisa.

„Izgleda da se Kini žuri. Ovakva akcija nije pogodna za privlačenje stranih investicija ili umirivanje kompanija koje sve više osećaju da će kao pioni biti žrtvovani u partiji političkog šaha”, kaže za Rojters Jerg Vutke, predsednik Komore u kineskoj prestonici.

Šaen Vu iz advokatske firme „Pol Hejstings” u Hongkongu upozorava da će se zbog novog zakona strane firme koje hoće da posluju u Kini naći pod sve većom kontrolom regulatornih tela. Na ove primedbe kineski pravnici odgovaraju da je Peking jednostavno prepisao pravila iz američkih i evropskih priručnika kojima su poslednjih godina donosili kaznene mere i zakone.

„Kina nije ranije imala ni ekonomsku moć, ali ni političku volju da koristi pravna sredstva za odmazdu protiv američkih sankcija. Sada ima i jedno i drugo” naglašava Vang Đengju, profesor prava na Gradskom univerzitetu Honkong.

Ovaj pravni stručnjak kaže da je saradnja najbolja opcija, ali da SAD to ne žele: „Odmazda, kao što je ovaj zakon, druga je po redu najbolja opcija”.

Bing Ling, profesor kineskog prava na Univerzitetu u Sidneju, kaže da će ovaj zakon omogućiti stranim preduzeća koja hoće da posluju u Kini da bolje procenjuju i odmeravaju moguće geopolitičke rizike.

„Ali đavo je u detaljima. Ako zakon bude dao veliku i nekontrolisanu moć vladi, to im možda neće pomoći”, ističe Ling za „Saut Čajna morning post”.

Komentari100
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Srdjan Loncar
Kina ce da zabrani ulazak u Kiinu. Wow! Zabrane nam pristup jeftinim radn, koji za10 g, nece biti jeft. Fabrike -->u VIJET, FILIP, Banglad. Kinu je uzdigla US, kad ih je pustila u WTO 2001. Od $1 triliona GDP isli su sa 10% god. rasta ka danas. $14tril. dok je US na $20tril. Dozvolili smo im da udju u privil. drustvo. Bice prinudjeni da se takm sa Indijom. Bice odseceni od US U., bice bez direkt pristupa inov, kao Iran i RF. Kina u UN ne glasa protiv US za KIM vec su UZDRZANI! U 2022 B(D) gube K
Srdjan Loncar
Sad je sveze otimanje KIM-a. Ne zelim da ponavljam moj stav o tome. Medjutim nije pametna osoba koja na osnovu toga zakljuci: Rusija, Kina braca, dobri, US, EU Zapad oteli KIM losi. Ne znam da li su vecina culi za SSSR, Staljina...Idite u POLj, MADj, CHE-SLO i recite im braca Rusi-okupatori! Na drugoj strani uzmite Trampovu US. Nema nista sa Bajdenom US! T je prvi STOPIRAO Kinu. Imali smo ludacki deficit od $500 milijar.Imacemo T-cerku Ivanku Predsednicu! US ima 75% Nobelovaca pr. nauka, 85% med
ВОЈИН
Америка (САД) већ одавно није она Рузвелтова или Труманова запамћена по добру. То већ прекида епизодни глумац Реган, са максимом да "оружје постоји, да би било употребљено". Ово реализује Клинтонова камарила растурањем Југославије и бомбардовањем Србије. Оно што нису могли силом, бомбама, јер је Србија пружила одлучан отпор, остварили су на превару, путем 5-те колоне и тако окупирали КиМ. Дакле, оно о чему Кина мора строго да води рачуна је могућа појава 5-те колоне у чему су Амери вешти!
Vlado
Glavno je pitanje ko od koga zavisi? Kina je najveci proizvodjac a Zapad najveci uvoznik kineske robe. Ali, sta ako Amerikanci i Evropljani bojkotuju kineske proizvode i prebace svoje proizvodne hale u Vietnamu, Indiji ili na Balkanu. Ko ce u tom slucaj kupovati kineske proizvode?! Kina ce za mesec dana obustaviti proizvodstvo zbog nedostatka izvoza. Nezaposlenost bice eksponencijalna, prihodi u slobodnom padu, i kineskom rezimu pretice socijalni nemiri i revolucija. Xi bi zavrsio kao Causescu..
Dragan
Kina je dovoljno tržište sama za sebe. Kada se kaže “Zapad” to su uglavnom Amerika i Velika Britanija i Kanada. Francuska i Nemačka, a naročito Nemačka ulažu mnogo u kinesko tržište i vode sve više nezavisnu ekonomsku politiku. Snaga Kine je u tome da sve manje zavisi od Zapada i sve više stvara nove prijatelje širom planete. Nije Srbija jedina u kojoj kinezi grade autoputeve, železare, infrastrukturu i tome slično. To oni rade po celoj planeti. Kina je sada globalni ekonomski gigant.
Joks
A po kojoj ceni će se to proizvoditi van Kine i kome će se prodavati po većoj ceni?
Petar pan
Tužno je što je toliko komentara izričito za jednu stranu (ili za zapad, ili isključivo za istok!). Pogledajmo malo našu istoriju. Da li smo imali neke konkretne koristi od “braće Kineza”? A od “braće Rusa”? Gde su ta “braća” bila na primer ‘99 godine tokom Nato bombardovanja? Zašto niko nije doveo svoju artiljeriju da nam pomogne? Mi moramo sami sebi da pomognemo, a ne da se okrećemo isključivo jednoj strani raširenih ruku.
Stari realista
@Peter pan. Krajem proslog veka ni Kina ni Rusija nisu bile u mogucnosti da nam vise pomognu posto su tada bili ekonomski i vojno jos nedovoljno jaki da se vojno suprostave svetskoj "azdaji" NATO. Sada se situacija promenila. Srbija sada mozda vise "nervira" zapad ali njima ni na pamet ne pada da spomenu ni b od bombardovanja. E zato nam trebaju Rusi i Kinezi.
Официр РВиПВО
Човече ти си неозбиљан, почев од псеудонима па до покушаја анализе у корист оних који су нас на правди Бога сурово бомбардовали. И лоше прошли, баш захваљујући руској техници али и руској помоћи у тренутку када ни њима није ишло..! А није било већих поклоника Запада у свету од нас - у Брозовој Србији. А свако нормалан могао је видети, после таквог искуства, да су они само наклоњени Хрватима а да су Срби у Југославији само "колатерална штета"!
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.