Utorak, 21.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

Zbogom Ameriko, čemeriko, vraćam se kući (2)

Nakon jedne neplaćene metro karte završio je iza rešetaka, na kratko al` dovoljno da više ne pronađe stalni posao. Crtao je portrete po ulicama, zabavljao turiste, oko Central parka i skupljao dolare za povratnu avionsku kartu. Živeo po parkovima i podzemnim stanicama dok nije sklepao „zamak” od kartonskih kutija na donjem Menhetnu.
Фото Пиксабеј

„O Americi sam znao više dok sam dane i noći provodio u mojoj posavskoj birtiji `Mali raj`, nego posle svih ovih godina bitisanja u njoj. U njoj me sad sve zbunjuje, a najviše ljudska lica. Danima bih mogao da ih posmatram, tumačim, proučavam i uživam u svakom. Na njima je sve zapisano, da li su srećni, zaljubljeni, uplašeni, odakle su, čime se bave, kuda žure”, priča mi Simo Sisa ispred svog uličnog menhetenskog „zamka” od kartonskih kutija.

Na rastanku mi rukom pokazuje u pravcu Posavine i dovikuje:„Svrati opet zemo, nemoj da me zaboraviš”.

Kad god bih se našao u donjem gradu Menhetna potražio bih zemljaka Simu „Sisu” da nastavimo gde smo prethodni put stali. Popijemo po neku, da razgalimo dušu. I moju i njegovu. Uvek bih ga našao na istom mestu, u njegovom „zamku” od kartona. Ispružio se Sima na starim novinama, dok `fata sunce sa neba.

Piksabej

Oko njega sve pod „konac”, doterano da bi mu i naše posavske domaćice pozavidele. Plastične šoljice za kafu isprane, osušene i cik-cak poredane. U galonu od potrošene marmelade cakle se kašike i viljuške. Dva čista tanjira se dodiruju u kutiji od cipela.

Odmah pored je biblioteka. Knjige poređane po azbučnom redu. Malo strči, iscepana od čestog listanja Grgičeva „Engleska gramatika za svakoga” iz 1988. godine i vodič savetnik „Kako postati milioner” na engleskom jeziku. Tu je i poveća hrpa „Njujorkera”, po datumima i sekcijama poslagana.

Iznad glave na cipelskoj šnjuri visi stari tranzistor iz kojeg drnda bluz.

„Gde si Sisa, budim ga sa pripremljenim čokanjom šljive koju čuvam u mojoj sobi samo za njega i par „njuport” cigara.

„Marš konju jedan”, odgovara on škiljeći kroz poluotvorene kapke.

„Šta ti je bolan. Ja sam tvoj. Zemo”, pravdam se.

„Takvih 'ajvana sam se ja davno odrek'o. Da mogu sve bi' vas podavio k'o mačiće”, u dahu recituje dugogodišnji stanovnik ovog grešog grada.

Ali, čim spazi našu brlju, odmah omekša, razvedri se, mada ga huja ne pušta lako. Ustaje, šeta u krug i s vremena na vreme zamahne „majagerijem”, al` se ipak, na kraju, smiluje na zemu.

Piksabej

Posle par gutljaja šljive oči mu se raširiše, zacakliše, lice zarumeni. Okrenu pogled na stranu kao da nešto krije, pa našim lepim jezikom poče:„Dobra. Vrati me u život”.

Nisam stigao da mu odgovorim niti da ga čestito pitam za zdravlje a on nastavi rafalno.

„Doš'o nas fakat. Nekad' su nas terali k'o kerove, avlijanere. Dušom nisam mogao danut, kosti odmorit'. Al' došo vrag po svoje. Gde su sad, u mišijoj rupi. E da ova korona neće nikad proći”.

Kuko bi još dugo da se ne odgegasmo do naše „kafane”, između sedme i osme ulice, na po jednu tursku kafu. Sjedimo u ćosku, niko nas ne zarezuje ni „pet para”. Okolo, na zidovima slike Đokovića, Divca i ostalih zvezda džetseta.

Odjednom, sav narogušen, mrzovoljan k'o da su mu sve lađe potonule, iza šanka viče vlasnik „Kafane” Vladimir Ocokoljić:„Šta bre vas dvojica 'oćete? ”

Na vrh jezika mi osta jedna naša, sočna...

„Dve turske, odvikuje Sisa”.

„Znao sam”, promrlja on.

Sa računom od seadmnaest dolara, bez rahatluka, dobaci: „Bez gustiranja, molim”.  Nismo se dugo zadržali. Izašli smo bez pozdrava.

Na rastanku mi se pohvali da je napokon skupio dovoljno za avionsku kartu u jednom pravcu: „Još da nabirinčim za poklone pa kući, na moju Savu i zbogom Ameriko, čemeriko. Zauvek”.

Simo Sisa mladost je proveo u jednoj bosanskoj varošici pored Save. Devojke su veremile za njim. Talentovan za mnoge stvari. Bez gumice, jednim potezom, crtao je drugare k'o žive. I sport mu je išao od ruke, najbolje karate. Zbog duge crne kose lokalni mangupi su ga prozvali Vinetu, po televizijskom junaku istoimenog filma iz kasnih sedamdesetih, oštrog pogleda i nabujalih mišica.

Maštao je naš Vinetu da postane glumac. Prvo u Zagrebu a posle ni u Beogradu nisu prepoznali njegov talenat. Na Savi se kupao cele godine. Sneg do kolena, hladnoća štipa za obraze, tera suze na oči, a on u ogrtaču i papučama „maršira” k'o da je usred leta. Pokretom ramena baca sve sa sebe i bez okolišanja naglavačke u ledenu Savu.

Piksabej

Bilo je i kibicera. Jedni su mu se divili a drugi izrugivali. Zbog neke nepravde, jednog jutra je prelomio da krene u beli svet. Prvo kratko u Čehoslovačku, pa malo duže u Švedsku. Ali, đavo mu nije dao mira. Na kraju je završio na dokovima Njujorka. Tu je od kraja prošlog veka.

Nakon jedne neplaćene metro karte završio je iza rešetaka, na kratko al` dovoljno da više ne pronađe stalni posao. Crtao je portrete po ulicama, zabavljao turiste, oko Central parka i skupljao dolare za povratnu avionsku kartu. Živeo po parkovima i podzemnim stanicama dok nije sklepao „zamak” od kartonskih kutija na donjem Menhetnu, sa pogledom na rodnu Posavinu.

Imao sam nekih obavaza, nedelje su proletele brzo dok se nisam naoružao našom brljom za još jednu čašicu razgovora sa zemom Sisom.

Na mestu gde je godinama prkosio njujorskim neboderima ni traga od njega i njegovog „zamaka”. K'o da me nožem neko probode. Okrenem se levo, desno nigde moga zeme.

„Sinoć su došli đubretari sa kesama za smeće, za pet minuta porušili sve, i nestali niz ulicu”, kaže mi njegov komšija Portorikanac Roberto.

„A Bosnia”, pitam za zemu pošto su ga tako oslovljavale komsije?

„Dan pre toga su našli su ga nepomičnog. Ubacili u crna kola i odvezli u  odvezli u nepoznatom pravcu”.

Celu sledeću nedelju obilazio sam mrtvacnice i groblja donjeg grada Menhetna. A i šire. Nigde ni traga ni glasa o mom komšiji iz Posavine Simi Sisi, kome nekad ni jedna cura nije mogla da odoli, a frajeri zavideli na hrabrosti i „Vinetu” stasu.

Osta „Vinetu” zauvek u zemlji predaka, sa skupljenim dolarima za povratnu kartu u jednom pravcu.                                                                                                                             

 

Marko Smiljić, Njujork

 

 

Pišite nam Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?A naša adresa je  [email protected]Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.Vaša Politika  

 

Komentari407
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragan
Idi bre čoveče… Rasplaka me…
Budimir
@Kragujevac , Najteze je bilo uzeti ga iz mrtvacnice , bila je to trka sa vremenom , inace takve zakopaju na groblja za neznane . Platio sam samo 7 dana "frizidera" , grobno mesto , pokop i 10 godina odrzavanje groba , sve to kosta , ali ponavljam bio je covek , laka mu zemlja . Zao mi je sto se nisam vratio pre isteka od 10 godina da doplatim odrzavanje , ali vec smo se bili vratili u Srbiju , ... Kad smo kasnije isli , nije ga vise bilo , grob prekopan i prodat drugom - to vam je zapad !
Za Budimira
Cetiri kumstva! Svaka vam cast. Vas zivot je pun dobrih dela. O vama bi se Budimire mogla i trebala napisati dobra prica a mozda i roman. Interesantna, humana i lijepa.
Budimir
@Za kumstvo , Cetiri puta sam kum , dva puta u Parizu , jednom u Rijeci (Hrvatska) i jednom u Kragujevcu , mom prijatelju Romu , on voli da ga zovem po narodski Ciganin . Lepo je biti kum ali i odgovorno , mora se zasluziti ...Pozdravljam sve moje , à i druge Kumcice - Ziveli !
Prikaži još odgovora
Budimir
@Za Budimira iz Bijeljine, Iz Kragujevca sam ali to nije vazno , nisam mogao dopustiti da ga pokopaju na groblju za "neznane" , imao sam muke da ga uzmem iz bolnice , nisam rod i nemam prava , a rodbina bi platila ogromne troskove , bio je preko 2 meseca u komi . Srecom pomogao mi prijatelj Francuz , nasao "rupu" u zakonu . Posle dugih pretraga nasao sam njegovu sestricinu u Nemackoj , uradio sam sve sto sam mogao , najvise zbog nas , supruge i mene , savest nam je mirna , a Marko je gore ...
Dobro se dobrim vraca
Uradili ste i vise sto ste mogli. Na zapadu sve papreno kosta. Ali srecom ima dobrih ljudi svugde, i medju nasima i medju strancima.
@Kragujevac
Kragujevcanin vi ste uradili veliku stvar. To je ogroman posao i samo dobri ljudi, a njih je jedan u hiljadu mogu da urade takvo delo. Vase dobro delo neka bude primer svima na ovom svetu.
Prikaži još odgovora
Budimir
Ja sam jednog Marka iz Bijeljine pokopao u okolini Parza . Bio je jadan nepismen , izgubio papire i radio na crno , bio je dobar radnik ali je voleo popit . Na samrti mi je dao adresu , jedno selo kraj Bijeljine , pisao sam im , nisu imali tel. a nije jos bilo ni interneta , pisao sam vise puta , i u Opstinu Bijeljine , niko nije odgovorio . Platio sam grobarinu za 10 godina , kada sam se vratio u taj kraj posle 15 godina Marka nije vise bilo , prekopali su grob i prodali mesto drugom .
Semberac
Budimire vi morate da imate veliko srce da uradite tako delo. To negde ni brat bratu ne bi ucinio. Vi ste nas knez od Semberije.
@Budimir
Sve ste u pravu gospodine Budimire. Neki se brzo posile. Rade puno ali sve potrose. Kasnije kad "izda" snaga probadnu il zavrse kao Marko i Sima.
Prikaži još odgovora
Dane ilic
Amerika kao i svaka imperija, ima mesta i ljudi da se sam bog ponosi ali i takvih da se sam djavo postidi
@Dane Ilic
Ima, ima Dane svega i svacega u toj Americi, kako covek rece "cemerici" i zbog toga moramo razumeti i one teskih sudbina kao Simina. Za bogate i uspesne ne brinem.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.