Nedelja, 25.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Diveći se Prohoru Pčinjskom moramo se setiti svetinja na KiM

Славенко Терзић (Фото А. Васиљевић)

KLENIKE - Diveći se danas sjaju obnovljenog manastira Prohora Pčinjskog, ne možemo da se ne setimo stotine drugih srpskih manastira i crkava širom stare Srbije, u srcu ove zemlje - na Kosovu i Metohiji, kazao je danas akademik Slavenko Terzić.

On je u besedi povodom obeležavanja 950 godina od osnivanja manastira Prohor Pčinjski i 700 godina od upokojenja kralja Milutina, koji je obnovio taj manastir u 14. veku, rekao da se moramo zapitati kakav je naš odnos danas prema staroj Srbiji.

Terzić je dodao da mu se čini da cela stara Srbija nama danas znači manje nego što je to bila za naučnike, književnike, državnike i našem narodu u vremenima kada smo bili pod tuđom vlašću.

„Starosrpske i kosovske teme, kosovski zavet, bili su u središtu stvaralaštva celokupne srpske inteligencije 19. i 20. veka”, kazao je Terzić.

Ističe da je etnička struktura stare Srbije i naše južne pokrajine izmenjena sistematskim terorom i zločinima pod okriljem osmanskih sultana i naglašava da do 18. veka nema Albanaca na KiM u većim kompaktnim celinama.

„Oni se naseljavaju na ove prostore tokom 18. i 19 veka najvećim delom sa severa Albanije i postaju udarna desnica Osmanskog carstva u prodoru na srpske zemlje i dalje prema hrišćanskoj Evropi”, kaže Terzić.

Ističe da su u zabludi ideolozi „velike Albanije” ako misle da će čišćenjem svih srpskih tragova na KiM izgraditi srećan i spokojan život svog naroda i dece u budućnosti.„Skoro dva veka traje progon Srba iz svoje postojbine. Kosovska misao je srž naše nacionalne ideje”, poručuje Terzić.

Kaže i da su se na ovom mestu stare Srbije, u manastiru, naši preci okupljali deveti i po vekova, da bi slavili svetog Prohora Pčinjskog koji je oduvek u ovim krajevima imao snažan kult.

Pojašnjava da su na praznik Prohora Pčinjskog sve radnje u Vranju bile zatvorene, a da kada je Vranje palo pod tursku vlast retko ko je iz hrišćanskog sveta izostao da ne ode na sabor.

„Pčinj je kao mali Jerusalim u koji svako jednom u životu mora otići. Manastir je bio tokom vekova razaran, pustošen, skrnavljan, obnavljan, zato su retka svedočanstva i rasuta su po svetu, a sve počinje od sina Jovana i Ane koji je rešio po punoletstvu da ostavi zemaljske čari i da se posveti Bogu. Podvizavao se sredinom 11. veka pune 32 godine, hrana mu beše rastinje i trava, a molitvom je hranio svoju dušu”, ispričao je Terzić.

Kako kaže, manastir je vekovima bio veliki duhovni i književni centar srpskog naroda, početkom 19. veka u njemu radi manastirska škola, prenosi Tanjug.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Петар Н. Сремац
Поштовани господине Терзићу ваш текст освежава сећање на наше средњевековље које је задњих година 20. века пало у заборав. Многи су били спремни да дигну руке а у томе је предњачила црвена буржоазија која нас је тровала причама о бољој будућности. И док су они грабили* у будућност, нама је отимана славна и света прошлост и једнога тренутка смо се почели питати ко смо и шта смо. Хвала вам што сте нас овако благословено потсетили !
M
Tako je.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.