Sreda, 28.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Značaj zavešatanja Pavla Beljanskog

U Spomen-zbirci ”Beljanski” u toku je izložba „Likovi i ličnosti: pedeset godina Memorijala umetnika”, a nedavno je promovisana i monografska publikacija o memorijalu
Михајло Томић, Скица за скулптуру Надежде Петровић, 1973. (Фото: СЗПБ)

Spomen-zbirka Pavla Beljanskog odavno neguje pažljiv pristup svojoj kolekciji i dokumentarnoj građi – odnosno bogatstvu koje čuva. Pre šezdeset godina ova vredna zbirka, koju nam je zaveštao ovaj diplomata i poštovalac umetnosti i umetnika, otvorena je za javnost, a pre pet decenija (1971) u novosadskom zdanju u kojem se ona čuva i izlaže održana je prva postavka u sklopu programa „Memorijal umetnika”. Upravo ovim povodima u Spomen-zbirci do 1. avgusta traje izložba „Likovi i ličnosti: pedeset godina Memorijala umetnika”, autorke Marte Đarmati, a nedavno je promovisana i monografska publikacija o memorijalu, pod nazivom „Likovi i ličnosti: pedeset godina Memorijala umetnika Spomen-zbirke Pavla Beljanskog”.

Bitno je reći da su zbirka i memorijal neraskidivo povezani, jer memorijal je zamišljen kao postavka portreta, autoportreta i dokumentarnog materijala, posvećena stvaraocima umetničkih dela iz kolekcije Beljanskog (185 dela i 37 autora). A tu su velikani kao što su Sava Šumanović, Milan Konjović, Jovan Bijelić, Petar Lubarda, Marko Čelebonović, Kosta Hakman, Ljuba Ivanović, Risto Stijović, Vidosava Kovačević, Ljubica Cuca Sokić, Nadežda Petrović, Zora Petrović... Istina je da su se koncepti i postavke ovog prostora menjali više puta tokom pet decenija njegovog postojanja, ali se osnovna ideja isticanja sećanja na ličnosti umetnika održala do danas. Aktuelna izložba prikazuje portrete ili autoportrete 35 umetnika čija su dela zastupljena u kolekciji, kao i druga umetnička dela i predmete, sa idejom da se posetiocima približe njihovi likovi, stvaralaštvo i svakodnevni život. Deo je posvećen i samoj sali koja nosi naziv „Memorijal umetnik” i ranijim postavkama u ovom prostoru.

Naslovna strana monografije  

Da prvo dosad objavljeno bogato ilustrovano monografsko izdanje o memorijalu bude potrudile su se istoričarke umetnosti Marta Đarmati i Jasmina Jakšić Subić (Spomen-zbirka Pavla Beljanskog), kao i dr Ana Ereš (Filozofski fakultet, Beograd), svojim autorskim tekstovima. U njima su razmatrane nabavke predmeta za memorijal, promene u načinima njegovog predstavljanja tokom pedeset godina postojanja, kao i portreti i autoportreti iz Zbirke likovne umetnosti, kao glavni nosioci postavki Memorijala umetnika.

Kako ističe Jelena Banjac (Muzej grada Novog Sada), recenzent monografije, zapažanja tri autorke zasnovana su na temeljnom poznavanju muzejskih fondova spomen-zbirke, objavljenih izvora i literature, kao i na iscrpnim istraživanjima nepublikovane građe koja se čuva u arhivi ove ustanove. Kako dodaje, publikacija koja je pred nama pruža stručnoj javnosti i zainteresovanim čitaocima novu priliku za sagledavanje značaja kolekcije Beljanskog u srpskoj kulturi i njene uloge u proučavanju stvaralaštva velikih imena srpske umetnosti prve polovine 20. veka.

„Marta Đarmati u tekstu ’Otkupi i pokloni: šezdeset godina sakupljanja muzejskih predmeta za Memorijal umetnika’, objašnjava koncept i strategiju akvizicija muzealija za Memorijal umetnika, pregled dešavanja i istorijski tok događaja koji kompletiraju sliku o njegovom formiranju i razvoju. Među portretima i autoportretima u Memorijalu umetnika nalaze se izvanredna ostvarenja srpskog likovnog stvaralaštva prve polovine 20. veka čiju analizu daje dr Ana Ereš u tekstu ’Transformacije modernog subjekta: ogled o slikarskim autoportretima i portretima umetni-ka iz Memorijala umetnika’. U saglasju sa kontekstom i multidisciplinarnim pristupom u muzeologiji, likovi umetnika na portretima i autoportretima su prestali da budu osnovni nosioci ideje postavke memorijala. Akcenat je pomeren sa reprezentativnih likovnih dela na privatne dokumente i prepisku umetnika koji postaju nosioci idejnog koncepta izložbi. U tekstu ’Mesto susreta reprezentativnog i privatnog’ nastanak i razvoj koncepcije postavke Memorijala umetnika Spomen-zbirke analizira Jasmina Jakšić Subić”, piše Jelena Banjac.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.