Ponedeljak, 26.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srbi u Leskovi rešeni da ostanu na vekovnim ognjištima

U ovom zaseoku na zapadnim obroncima Kopaonika nekada je bilo 250 žitelja, domaćinstva su imala po 20 krava, po više od sto ovaca, a skoro svi muškarci su radili u rudniku Belo brdo
Марко Милосављевић пред новом кућом, на којој се виори српска тробојка (Фото: Б. Радомировић)

Na zapadnim obroncima Kopaonika, na 24. kilometru od Leposavića, na drugom kilometru od naselja Belo Brdo, ugnezdilo se selo Crnatovo.

Nekada se selo zvalo Belatovo, a ime je promenilo kad je 12 muških glava iz sela stradalo od ruke Turaka koji su selo zavili u crno.

Do 1953. godine, Belo Brdo je pripadalo centralnoj Srbiji, a onda su tadašnje vlasti rešile da ga pripoje Kosmetu. I danas mnogi su nezadovoljni zbog ondašnje odluke.

U zaselku smo Leskova, a na samo par kilometara dalje je Pančićev vrh, koji se još belio pod snegom.

Na nadmorskoj visini od preko 900 metara beše pukao vreo dan, a do kuće Zorana Milosavljevića, radnika „Srbijašume”, stižemo izlokanim putem, na momente toliko strmim da je lako zamisliti kako terensko vozilo završava u ambisu.

Zoran živi od minimalca sa suprugom i troje dece, koja su na fakultetu. On i brat su ostali u Leskovi gde su rođeni i gde su Milosavljevići već vekovima. Tog dana su imali poseban razlog za slavlje.

– Ovo je prvi srpski političar koji je došao u naše selo – govori Zoran, planinac, pokazujući rukom na Petra Petkovića, direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, kojeg je celo selo došlo da pozdravi.

Kancelarija za Kosovo i Metohiju dala je 650.000 dinara da Zoran dogradi kuću, da nadogradi još soba na delu starog doma koji je još njegov otac sagradio.

Seljani uz Petkovića dočekuju i Gorana Rakića, prvog čoveka Srpske liste, Zorana Todića, predsednika opštine Leposavić, i brojne članove tima iz Beograda, Kosovske Mitrovice i Leposavića, onako kako tradicija nalaže – s pogačom i solju.

Devojčice su odevene u narodnu nošnju, pristigli seljani svečano obučeni!

Ovo je za njih poseban dan!

– Država Srbija je došla kod nas. Jesmo mi Srbi s Kosmeta u Srbiji, ali sada nam je, kako se kod nas kaže, država došla na noge – u dahu govori Zoran, dok mu deca Mirko (24) i Milena (22) uvode goste u kuću gde je, kako domaćinima i dolikuje, sto bogato postavljen.

U dvorištu, pod tremom, gosti za drugim stolom.

Razleteli se domaćini, rodbina, komšije, da ugoste pridošle.

„Svi se danas radujemo. Nama je najbitnije da Beograd misli na nas. A, evo, dali su mi novac da dogradim kuću. Mi odavde ne idemo. Ovde sam ja rođen, ovde smo izrodili troje dece, još da se zaposle”, kazuje Zoran i dodaje da je i kada je radio u Zubinom Potoku, na drugom kraju severnog Kosova, svako veče hitao kući, a ujutru u cik zore, ponovo ka Kolašinu.

Milosavljevići se bave stočarstvom i poljoprivredom. Zasadili su baštu podno kuće, a u strmini naspram nje pružila se livada na kojoj će tek u julu da padnu prvi otkosi.

Planina je to, tu se kosi kasnije. Nekada se ovde žnjelo srpom. Od rane zore do mraka, ali tek onda pošto bi drugi seljani dole, niže, gde je pitomije, sakupili i ovrli raž, ječam, koji na ovim visinama uspevaju.

Vezani su ovi planinci za svoje selo, za svoj kraj podno samog Kopaonika, iako je retkost videti da u ovakvim vrletima još ima dece školaraca. I studenata koji ne žele da odu odavde.

Nekada je ovaj zaselak imao 250 duša. Sad tek 22, među njima šestoro dece koja pešače po svakom vremenu do škole u Belom Brdu.

Ovde zime traju i po nekoliko meseci, a sneg kopni tek početkom maja. Kao i u svim planinskim selima i u Leskovi je put najveći problem.

Kad krenu zimske mećave, snežni nameti dosegnu i po nekoliko metara, pa su ovi planinci nedeljama odsečeni od sveta.

A za namirnice i kod lekara odlaze u Belo Brdo. Silaze u Leposavić, ali i u Kosovsku Mitrovicu, do koje ima više od 50 kilometara.

– Prvi sam zvaničnik Vlade Srbije koji je posetio ovo selo. Zoranovoj porodici smo pomogli u građevinskom materijalu u vrednosti od 650 hiljada dinara da završi porodičnu kuću. Ispunjeno je još jedno obećanje predsednika Aleksandra Vučića o isplati novčane pomoći, a ova porodica će dobiti 900 evra, što će joj i te kako značiti – rekao je Petković okupljenim meštanima u dvorištu Milosavljevića. Preneo im je i pozdrave predsednika, uz reči: „Vaše je samo da se borite i da ostanete ovde.”

Obradovali su se seljani i rečima Zorana Todića, prvog čoveka opštine Leposavić, da će organizovati mobilni medicinski tim, koji će najmanje jednom u 15 dana dolaziti ne samo u ovo selo već i u sva, a posebno rubna sela u leposavićkoj opštini.

Pod hladom smo šljive u samom dvorištu, dok nam Mirko, Zoranov sin, lep, visok mladić priča da je završio za inženjera rudarstva i da su mu ostala dva ispita na master studijama. Vredan planinac, malo-malo pa prekida razgovor, da bi se našao pri ruci ocu, majci, sestrama i stricu, kako gostima ne bi šta nedostajalo za stolom.

Na novoj kući, nova srpska trobojka. Postavili je tog jutra.

– Zahvalni smo državi na pomoći. Ja studije privodim kraju, a sve vreme sam putovao u Kosovsku Mitrovicu na fakultet. Navikao sam na svoje selo, a mogao sam da stanujem tamo u gradu, u Mitrovici, gde studiram. Mogao sam da budem u studentskom domu. Ali veže me ovo ovde, a i sve vreme razmišljam da li će moji bez mene moći sve da postignu.

Pod hladom drveta i Suzana Tomić (18) i Jelena Milosavljević (19), tek stasale devojke. Planiraju studentski život. Jedna će u Vrnjačku Banju, druga će u Leposavić na Učiteljski fakultet.

Selom odjekuje graja koju prave desetogodišnji Jovan Milosavljević i njegov četiri godine mlađi drugar Matija Rilanović. Jure se, podvriskuju, dok im seljani govore da se smire, gosti iz Beograda su došli.

Namah nam bi žao ove dece koja kao ukopana stadoše.

Tu je i Radunka Tomić (51), koja sa mužem, sinom i kćerkom drži oko 14 hektara zemlje, što pod šumom, što u livadama, a podosta i obrađuju.

Veli da ima dve krave. Imaju ovde domaćini i po šest grla krupne stoke. Nekada odnesu sir i kajmak na pijacu u Leposavić.

U selu su nekada domaćinstva imala po 20 krava, po više od sto ovaca.

Odavde su muškarci uglavnom radili u rudniku „Belo brdo”, skoro svi. I suprug Gorice Vukadinović (57), Zoranove rođene sestre, bio je jamski radnik, rudar. Stradao je na poslu.

– Muž mi je kao pedesetogodišnjak stradao u jami, a u rudniku su poginuli i njegov ded i stric. Ja radim u Flotaciji, u Leposaviću, a zaposlili me pošto mi je muž stradao. Sin mi nigde ne radi. Kažu mi, obijala sam mnoga vrata, da ima posla, da bude rudar. Ne, rudar neće da bude. Dosta nas je tragedija zadesilo. U jamu vala neće ići, pa makar ne imao hleba da jede – govori ova stamena planinka, dok duboko gazimo u sumrak.

Čusmo kako u daljini neka žena rasteruje jastrebove. U paru lete nad selom. Nadleću, vrebaju živinu.

Vraćamo se istim izlokanim putem. Obećano je da će mašine stići, da će šut biti popravljen i popunjene sve one urvine preko kojih se jedva i peške ide.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

marko kraljevic
poruka je inace stigla iz bg, nemaju kad da odu jer su "zaposleni" na izmisljenim radnim mestina, kao clanovi "stranke"
EvGenije
Te 1953. su srpski komunisti prebacili u sastav Kosova i Metohije 58 naseljenih mesta. Izgleda da Srbija nije imala veće neprijatelje od srpskih komunista.
Miliana
Evgenie!!! Tacno tako. Zivela sam tamo I Za sve su krivi nasi srbi koji su pravili “ bratsvo/jedinstvo u koje su samo srbi verovali , a ostali ostvarivali svoje ciljeve
црна петокрака
To што машине нису никад стигле и те како има много везе с тим што је становника десет пута мање ... У селима широм Србије, не само у том.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.