Četvrtak, 05.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Koga mrzi Isus

Hram Hrista Spasa u Prištini, verovatno najviše napadani savremeni objekat svih verskih zajednica u Evropi, prošao je put od miniranja 1999, preko javnog nužnika, pogrdnih grafita, alpinista koji se veru po njemu, polugolih pevačica koje ovde snimaju spotove, sve do poruke: Isus mrzi Srbe!
Владика Теодосије у приштинском Храму Светог Николе у четвртак (Фото Живојин Ракочевић)

Eksplozija pretnji i velikih reči, kolektivna histerija javnosti i nosilaca vlasti, zajedničke akcije studenata i profesora, mobilizacija nauke i paranaučnih krugova, nadmetanje u podizanju tenzija i traženju termina da se pokaže zlo – zahvatili su proteklih dana Kosovo. U epicentru mržnje i napada našao se Hram Hrista Spasa u Prištini. Tačnije, povod je jedna obična liturgija, služba, kakva se može videti u hiljadama hramova širom sveta. Tiho, bez ikakve pompe i objave, u prohladno jutro došao je vladika Teodosije sa sveštenicima u svoju crkvu. Dočekao ga je jedan vernik koji živi u Prištini, uključujući i desetak ljudi koji vole ovaj grad i vraćaju mu se svakom prilikom.

„Ono što smo imali najbolje od srca prineli smo Bogu”, rekao je episkop Teodosije. Đurđa je spremila kolač, doktori Bilja i Jovica došli su u svoj grad, Rada, sva srećna, jedva hoda, Siniša je čistio ptičji izmet. Niko reč osude ili mržnje nije rekao. Malo je hladno, mladi bogoslov fotografiše i ulazi u kadar, golubovi lete kroz glavna vrata i većina se okreće na zvuk njihovih krila.

Glavni strah prištinskih i kosovskih Srba u proteklih dvadeset godina jeste strah od otvaranja vrata i onog ko na njih ulazi. Na taj zvuk što dolazi sa ulaznih vrata okreću se i u Hramu Hrista Spasa u Prištini, koji je verovatno najviše napadani savremeni objekat svih verskih zajednica u Evropi. On je prošao put od miniranja 1999, preko javnog nužnika, pogrdnih grafita, alpinista koji se veru po njemu, polugolih pevačica koje ovde snimaju spotove sve do poruke: Isus mrzi Srbe! Učinilo se da je i to malo i nedovoljno, pa su ovih dana dopisivali poruke „simbol šovinizma”, „građevina greha”, a na vrhovima talasa mržnje stoje ključne reči: genocid, zlo, Srbi, Milošević, okupacija, zločini, ugrožavanje suživota, nepodnošljivo služenje liturgije, rušenje i izmeštanje zle crkve!

Koga mrzi Isus? Zbog čega je crkva u Prištini bila potrebna Srbima? Otkud ova lavina „dokaza, argumenata, činjenica, svedočenja i potrebe” u kojoj se jedno društvo jednoglasno obračunava s nekom crkvom? Da li je Isus mrzeo Srbe kada su u doba turske okupacije 1830. u zemlju ukopavali svoju sirotinjsku Crkvu Svetog Nikole? Radili su to da ih ondašnje vlasti ne vide i da se mole Isusu. I današnjih dvadeset prištinskih Srba tihi su i nevidljivi do neprepoznavanja. Ta stara crkva – sa nešto dograđivanja – ostala je sve vreme jedini hram i velikog glavnog grada pokrajine. Onda su, sa padom komunizma, potomci onih koji su od Carigrada izmolili crkvu odlučili da mole za Hram Hrista Spasa.

Iako se misli da je ova inicijativa dočekana s radošću, niko nije bio preterano zainteresovan da ispuni ovu želju koja bi mogla da zadovolji preko 40.000 pravoslavnih vernika u Prištini. Prema zapisima Momčila Trajkovića, koji je bio potpredsednik srpske vlade, njegov tadašnji šef Slobodan Milošević kratko ga je upitao: „Šta će vam to?” Inicijativu je preuzela crkva, iz koje se čuo snažni glas episkopa Atanasija, tiha potvrda episkopa i patrijarha Pavla, dok je njegov naslednik, episkop raško-prizrenski Artemije, ulazio – upravo zbog izgradnje Hrama Hrista Spasa – u teške sukobe sa lokalnim vlastima.

U toj zamršenoj lokalnoj istoriji unutrašnjih srpskih odnosa stvar je, nešto ranije, 26. septembra 1990. godine, jednim potpisom rešio tadašnji funkcioner iz izvršnog veća Prištine Hamdi Vranići. Vratio je zemlju crkvi i gradnja je mogla da počne. Da li Isus mrzi gospodina Vranićija, i to još Albanca?

Kako su se odnosi dva naroda pogoršavali i kako su bombe NATO-a 1999. godine „rešile” te složene odnose, a 40.000 Srba nestalo iz Prištine, iza njih su ostale dve crkve i 20 staraca. Srbi su izgubili grad. Ostali su hramovi kao nezgodni svedoci njihovog prisustva i značaja. Strah od povratka proteranih i raseljenih Srba opšte je mesto u javnom životu i administraciji Kosova, a hram u Prištini simbolički govori – vratite se! Njegov veliki zlatni krst je, uprkos mržnji koja ga okružuje, simbol grada. Poseban problem je što, sve ovo vreme, nema nijednog glasa od strane Albanaca koji bi rekao prosto i jednostavno – ostavite tu crkvu na miru, ne zanima me to! Takva vrsta „jedinstva i sigurnosti” govori da nešto duboko nije u redu u albanskom društvu i da je istina možda potpuno drugačija. Na ovoj crkvi lomiće se sudbina odnosa Srba i Albanaca. EU poziva na uzdržanost, ostali uticajni strani centri moći ćute.

„Pomalo je čudno što lideri Kosova više od 22 godine, od 12. juna 1999. godine do danas, nisu učinili ništa da sruše tu zgradu jer tako treba uraditi sa zgradama koje su sagrađene iz srpskog šovinizma sa idejom da ponovo okupiraju Kosovo, centar Prištine, kampus Univerziteta u Prištini izgradnjom zgrade koju su nazvali crkva. Ovaj objekat nema ni naziv crkva u verskoj konotaciji jer nije osveštana”, oglasio se juče i poznati prištinski advokat Tom Gaši. On zna da SPC ima sve dozvole i papire, zna da je sve regularno, ali ne zna da jednom osveštano mesto hrama ne može biti desakralizovano i da će ono uvek biti sveto mesto. Dakle, šta god da se uradi, to će i dalje biti mesto crkve i crkva. Advokat Gaši se zalaže za rušenje, kao da nije imao priliku da vidi rušenje i paljenje crkve u svom komšiluku.

Hram Svetog Nikole spaljen je do temelja 17. marta 2004. godine. Odgovor Srpske pravoslavne crkve bio je obnova. Sveštenika Miroslava Popadića su do pogroma 2004. gađali kamenicama. Skupljao ih je u gomilice pored zida. Kada je hram obnavljan, prištinski Srbi su to kamenje ugradili u nove temelje stare crkve. Da li Isus mrzi one koji su bacali to kamenje?

Mi možemo mrzeti Isusa, možemo na njega bacati kamenje, možemo rušiti i skrnaviti njegove hramove, freske i ikone, paliti knjige posvećene njemu, možemo reći da je samo naš i da nama služi, možemo u njegovo ime počiniti savršene zločine i nepočinstva... Uostalom, sve je to viđeno, ponavlja se i biće ponavljano dok se ne shvati da Isus nikada i nikoga ne mrzi, da zla u njemu nema, da na njegova vrata u Hramu Vaznesenja u centru Prištine ulaze golubovi i ljudi koji drugima zlo ne misle.

Komentari15
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Filip Cosopt
@Dusan T Uzalud i vama Hrist kad pišete komentare kakve pišete a i Srbima vjernicima koji se slažu s vašim komentarom.
Мики
Исус Христ је увек мрзео људе који немају све оно што би иначе требали да имају да би живели достојанственим животом. Да их је волео сви људи би живели далеко боље него данас.
Мики
@ Драган - Пре ће бити да Ваша опаска изгледа као пропаганда. Не заборавите да је Србија постала први пут држава за време Родноверја да би касније прихватањем туђе религије (то јест наметањем зависи како ко гледа) као на пример Хришћанство пролазила и још увек пролази кроз стравичне проблеме. Погледајте само карту Европе 814. године за време Родноверја. Онолико царство Карла Великог је поштовало тада практично само Србију од свих држава са којима се граничило.
Драган
Исус Христос је савршен бог и једини савршен човек. Савршен човек је човек који нема ни један грех, ни према другим људима ни према себи. Исусова мисија се састојала у томе да укаже људима да у свом животу треба да се труде да живе са што мање грехова. @Мики, Ваше речи немају никакве везе са Исусом. Личе на пропаганду...
Dusan T
Zivojine, pravoslavci teziste spasitelja stavljaju na njegovu bozansku funkciju, pa ga zovu Hrist, a vi idite u Zagreb, pa sa njima raspravljajte koga mrzi Isus, drvodelja.
Божа
Одговор на непросвћено или погрешно просвећено питање гласи: НИКОГА!
Вуксан
Не може се пребацивати одговорност на друге за данашње стање цркве Светог Спаса у Приштини, већ је за то првенствено одговорна Српска Православна Црква. Црква је требала бити завршена, "запоседнута" и одржавана од стране свештенства, али је могуће и да је завршетак радова обустављен неком тајном директивом. У сваком случају жао ми је да црква Светог Спаса у Приштини постоји у стању у којем је и показује сав јад и беду, поред тако моћне и блиставе Католичке катедрале у комшилуку.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.